https://lat.sputnikportal.rs/20260730/rumuska-nuklearka-cernavoda-iskljucila-oba-reaktora-zbog-niskog-vodostaja-dunava-1201840331.html
Rumunska nuklearka Černavoda isključila oba reaktora zbog niskog vodostaja Dunava
Rumunska nuklearka Černavoda isključila oba reaktora zbog niskog vodostaja Dunava
Sputnik Srbija
Rumunija je prvi put od puštanja u rad nuklearne elektrane Černavoda ostala bez proizvodnje iz oba reaktora, pošto je državni operator Nuklearelektrika odlučio... 30.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-30T10:34+0200
2026-07-30T10:34+0200
2026-07-30T10:34+0200
region
region
region – ekonomija
ekonomija
rumunija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/1e/1201840309_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_91abd4e7853940df613d406b397565c9.jpg
Kompanija Nuklearelektrika navela je da je odluka doneta u skladu sa procedurama predviđenim za ekstremne hidrološke uslove i da je cilj zaštita sistema za hlađenje i očuvanje nuklearne bezbednosti elektrane.Odluka je doneta nakon što je nekoliko dana ranije iz istog razloga isključen i prvi reaktor, preneli su mediji.Černavoda raspolaže sa dva CANDU reaktora snage po 706 megavata, koji zajedno obezbeđuju oko 20 odsto rumunske proizvodnje električne energije.Prema podacima Ministarstva energetike Rumunije, gašenje drugog bloka povećaće potrebu zemlje za uvozom električne energije upravo u letnjem periodu kada je potrošnja na visokom nivou.Pre isključenja drugog reaktora vršna potrošnja dostizala je oko 7,3 gigavata, dok je proizvodnja u Rumuniji bila oko 4,3 gigavata.Rumunska uprava za vode Apele Romane saopštila je da je protok reke na ulazu u Rumuniju pao na oko 1.650 kubnih metara u sekundi, dok je višegodišnji prosek za kraj jula oko 4.750 kubnih metara u sekundi.Prognoze pokazuju da bi protok početkom avgusta mogao dodatno da opadne na oko 1.500 kubnih metara u sekundi, veoma blizu istorijskog minimuma iz 1985. godine od 1.400 kubnih metara u sekundi.Mediji podsećaju da se Rumunija istovremeno suočava sa povećanom potrošnjom električne energije zbog toplotnog talasa.Situacija u Černavodi ponovo je otvorila pitanje otpornosti nuklearnih elektrana na klimatske promene.Elektrane koje koriste protočni sistem hlađenja zavise od dovoljnog protoka i odgovarajuće temperature rečne vode, pa sve učestalije suše i ekstremni toplotni talasi postaju važan faktor u planiranju rada postojećih i budućih nuklearnih kapaciteta u regionu.Bugarska nuklearna elektrana Kozloduj, takođe, koristi Dunav za hlađenje reaktora, baš kao i rumunska Černavoda.Ako bi ekstremno nizak protok i visoke temperature potrajali dovoljno dugo, a Kozloduj bi mogao da se suoči sa sličnim izazovima, mada to zavisi od lokalnih hidroloških uslova i tehničkih karakteristika elektrane.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260729/madjarska-nuklearka-paks-zatvara-reaktor-zbog-pada-nivoa-vode-u-dunavu-1201819099.html
rumunija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
region, region – ekonomija, ekonomija, rumunija
region, region – ekonomija, ekonomija, rumunija
Rumunska nuklearka Černavoda isključila oba reaktora zbog niskog vodostaja Dunava
Rumunija je prvi put od puštanja u rad nuklearne elektrane Černavoda ostala bez proizvodnje iz oba reaktora, pošto je državni operator Nuklearelektrika odlučio da zbog rekordno niskog vodostaja Dunava kontrolisano zaustavi i drugi blok elektrane.
Kompanija Nuklearelektrika navela je da je odluka doneta u skladu sa procedurama predviđenim za ekstremne hidrološke uslove i da je cilj zaštita sistema za hlađenje i očuvanje nuklearne bezbednosti elektrane.
Odluka je doneta nakon što je nekoliko dana ranije iz istog razloga isključen i prvi reaktor, preneli su mediji.
Černavoda raspolaže sa dva CANDU reaktora snage po 706 megavata, koji zajedno obezbeđuju oko 20 odsto rumunske proizvodnje električne energije.
Prema podacima Ministarstva energetike Rumunije, gašenje drugog bloka povećaće potrebu zemlje za uvozom električne energije upravo u letnjem periodu kada je potrošnja na visokom nivou.
Pre isključenja drugog reaktora vršna potrošnja dostizala je oko 7,3 gigavata, dok je proizvodnja u Rumuniji bila oko 4,3 gigavata.
Rumunska uprava za vode Apele Romane saopštila je da je protok reke na ulazu u Rumuniju pao na oko 1.650 kubnih metara u sekundi, dok je višegodišnji prosek za kraj jula oko 4.750 kubnih metara u sekundi.
Prognoze pokazuju da bi protok početkom avgusta mogao dodatno da opadne na oko 1.500 kubnih metara u sekundi, veoma blizu istorijskog minimuma iz 1985. godine od 1.400 kubnih metara u sekundi.
Mediji podsećaju da se Rumunija istovremeno suočava sa povećanom potrošnjom električne energije zbog toplotnog talasa.
Situacija u Černavodi ponovo je otvorila pitanje otpornosti nuklearnih elektrana na klimatske promene.
Elektrane koje koriste protočni sistem hlađenja zavise od dovoljnog protoka i odgovarajuće temperature rečne vode, pa sve učestalije suše i ekstremni toplotni talasi postaju važan faktor u planiranju rada postojećih i budućih nuklearnih kapaciteta u regionu.
Bugarska nuklearna elektrana Kozloduj, takođe, koristi Dunav za hlađenje reaktora, baš kao i rumunska Černavoda.
Ako bi ekstremno nizak protok i visoke temperature potrajali dovoljno dugo, a Kozloduj bi mogao da se suoči sa sličnim izazovima, mada to zavisi od lokalnih hidroloških uslova i tehničkih karakteristika elektrane.
