https://lat.sputnikportal.rs/20260730/nova-nada-za-lecenje-autizma-rapamicin-privremeno-normalizovao-rad-mozga-kod-miseva-1201788144.html
Nova nada za lečenje autizma: Rapamicin privremeno normalizovao rad mozga kod miševa
Nova nada za lečenje autizma: Rapamicin privremeno normalizovao rad mozga kod miševa
Sputnik Srbija
Američki molekularni biolozi otkrili su putem eksperimenata na miševima sa poremećajem sličnim onima iz spektra autizma da jedna doza rapamicina dovodi do... 30.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-30T22:10+0200
2026-07-30T22:10+0200
2026-07-30T22:10+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
autizam
medicina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/1d/1182097032_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_f478edf198ca45057b78feca991405f8.jpg
Kako se navodi, dalje proučavanje dejstva ovog leka na neurone pomoći će u razvoju novih terapija za autizam.Naučnici su do ovog zaključka došli tokom istraživanja u kojem su proučavali kako pojava hroničnih upala u organizmu ženki miševa u periodu gestacije utiče na razvoj promena povezanih sa autizmom kod njihovih potomaka, tokom odrastanja i u odraslom dobu. Ranija istraživanja su već pokazala da čak i relativno blage upalne reakcije u telu majke značajno povećavaju rizik od autizma.Novi eksperimenti su potvrdili da su upale zaista dovele do promena u strukturi mozga i ponašanju miševa koje su karakteristične za autizam. Istovremeno su izazvale promene u metabolizmu neurona i potpornih ćelija mozga, koje su bile povezane sa radom molekularnog mehanizma mTORC1.Ovo otkriće podstaklo je istraživače da ispitaju kako će delovanje imunosupresivnog leka rapamicina, koji utiče na aktivnost mTORC1, promeniti funkciju mozga i ponašanje mladih i odraslih miševa sa osobinama sličnim autizmu.Eksperimenti su neočekivano pokazali da primena rapamicina tokom veoma kratkog perioda, u trajanju od oko dva sata, dovodi do drastičnih promena kako u aktivnosti neurona, tako i u ponašanju miševa. Konkretno, ova supstanca je suzbila prekomernu aktivnost brojnih nerava, smanjila učestalost napada i normalizovala prenos signala između moždanih ćelija, čija je funkcija obično narušena u autizmu.Pozitivan efekat rapamicina povezan je sa tim što blokiranje aktivnosti molekularnog mehanizma mTORC1 ne menja strukturu mozga, već dovodi do povoljnih promena u aktivnosti velikog broja gena koji učestvuju u radu jonskih kanala i drugih važnih delova neurona.Ovi rezultati ukazuju na značajnu ulogu sistema mTORC1 u razvoju poremećaja iz spektra autizma i otvaraju mogućnost za razvoj novih, bezbednijih i dugotrajnijih analoga rapamicina. Takvi lekovi bi, prema mišljenju naučnika, mogli značajno da doprinesu poboljšanju stanja osoba sa autizmom.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20250415/u-americi-se-povecava-broj-dece-obolele-od-autizma-1184747750.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, autizam, medicina
nauka i tehnologija, autizam, medicina
Nova nada za lečenje autizma: Rapamicin privremeno normalizovao rad mozga kod miševa
Američki molekularni biolozi otkrili su putem eksperimenata na miševima sa poremećajem sličnim onima iz spektra autizma da jedna doza rapamicina dovodi do veoma brze, ali privremene normalizacije moždane funkcije, saopštila je pres-služba Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu (UKLA).
Kako se navodi, dalje proučavanje dejstva ovog leka na neurone pomoći će u razvoju novih terapija za autizam.
„Rezultati naših eksperimenata radikalno menjaju dosadašnje shvatanje o tome kako bi se mogli ublažiti karakteristični simptomi autizma. Ukoliko mozak odrasle osobe takođe zadržava sposobnost funkcionalne normalizacije, mnoge osobine autističnog ponašanja mogle bi da budu ublažene bez promene specifičnih karakteristika u strukturi centralnog nervnog sistema koje su povezane sa autizmom“, rekla je Žanel le Bel, docent UKLA.
Naučnici su do ovog zaključka došli tokom istraživanja u kojem su proučavali kako pojava hroničnih upala u organizmu ženki miševa u periodu gestacije utiče na razvoj promena povezanih sa autizmom kod njihovih potomaka, tokom odrastanja i u odraslom dobu. Ranija istraživanja su već pokazala da čak i relativno blage upalne reakcije u telu majke značajno povećavaju rizik od autizma.
Novi eksperimenti su potvrdili da su upale zaista dovele do promena u strukturi mozga i ponašanju miševa koje su karakteristične za autizam. Istovremeno su izazvale promene u metabolizmu neurona i potpornih ćelija mozga, koje su bile povezane sa radom molekularnog mehanizma mTORC1.
Ovo otkriće podstaklo je istraživače da ispitaju kako će delovanje imunosupresivnog leka rapamicina, koji utiče na aktivnost mTORC1, promeniti funkciju mozga i ponašanje mladih i odraslih miševa sa osobinama sličnim autizmu.
Eksperimenti su neočekivano pokazali da primena rapamicina tokom veoma kratkog perioda, u trajanju od oko dva sata, dovodi do drastičnih promena kako u aktivnosti neurona, tako i u ponašanju miševa. Konkretno, ova supstanca je suzbila prekomernu aktivnost brojnih nerava, smanjila učestalost napada i normalizovala prenos signala između moždanih ćelija, čija je funkcija obično narušena u autizmu.
Pozitivan efekat rapamicina povezan je sa tim što blokiranje aktivnosti molekularnog mehanizma mTORC1 ne menja strukturu mozga, već dovodi do povoljnih promena u aktivnosti velikog broja gena koji učestvuju u radu jonskih kanala i drugih važnih delova neurona.
Ovi rezultati ukazuju na značajnu ulogu sistema mTORC1 u razvoju poremećaja iz spektra autizma i otvaraju mogućnost za razvoj novih, bezbednijih i dugotrajnijih analoga rapamicina. Takvi lekovi bi, prema mišljenju naučnika, mogli značajno da doprinesu poboljšanju stanja osoba sa autizmom.
