Hoće li se EU i Amerika umešati u krizu u Prištini ili čekaju da sve u pokrajini – opasno eskalira
© AP Photo / Visar Kryeziu
Pratite nas
Jasno je da institucionalna kriza u Prištini ide ka novim izborima ali i da se neće rešiti dok se u celu sagu ozbiljnije ne uključe Amerika i EU, svako na svoj način. To oklevanje Zapada moglo bi sve skupo da nas košta s obzirom na činjenicu da su na Kosovu i Metohiji etničke eskalacije itekako moguće, ocenjuje politikolog Nikola Perišić.
Politički zastoj u Prištini nakon ponovljenih vanrednih izbora održanih početkom juna 2026. doveo je institucije na samu ivicu ustavnog roka za konstituisanje Skupštine, koji ističe 7. avgusta, a mnogi se pitaju da li će i kada da se u ovu sagu umešaju EU i Amerika.
Pritisak postoji ali slab
Kako se ocenjuje, trenutno je međunarodni pritisak na Prištinu podeljen između dva različita pristupa koji direktno utiču na stabilnost pregovora: Evropska unija je fokusirana na institucionalni kontinuitet i ostanak Prištine u okvirima Briselskog i Ohridskog sporazuma i koristi ekonomske mehanizme i Plan za rast Zapadnog Balkana kako bi naterala političke aktere na kompromis i sprečila nove izbore.
S druge strane, Trampova administracija pokazuje znatno manje strpljenja za Kurtijevu politiku jednostranih poteza i favorizuje brza i pragmatična ekonomska rešenja (poput oživljavanja Vašingtonskog sporazuma) i otvoreno šalju poruke da SAD neće beskonačno tolerisati blokadu institucija i dijaloga sa Beogradom.
Perišić ističe za Sputnjik da ovakvo stanje odgovara Aljbinu Kurtiju jer na taj način i dalje ostaje u tehničkom mandatu i vrši vlast, a faktički nema mogućnosti za neka veća delovanja.
Velike sile ne bi trebalo da čekaju
„To može da koristi kao opravdanje zbog čega ne dolazi do pomaka u pregovaračkom procesu, zbog čega nije podignut nivo zaštite nacionalnih grupacija na prostoru KiM i to mu je, za sada, bio „uspešan“ argument. Naravno, otvara se pitanje do kada to može da traje i u kojoj meri on može da koristi takvu mogućnost koju mu daju institucionalni okviri. Jasno je da njegova politika i njegove političke opcije nemaju podršku Trampove administracije i to se najbolje moglo videti na primeru kada je suspendovan Strateški dijalog prošle godine sa tom takozvanom državom,“ podseća on.
Perišić, međutim, kaže da u ovom trenutku Amerika i Evropska unija i druge velike sile nemaju toliko mogućnosti da se bave onim što se dešava na prostoru Kosova, s obzirom na to da imamo velike ratove i krize koji se i dalje odvijaju na Bliskom istoku i Ukrajini.
„Jasno da će u određenom trenutku na dnevni red doći sve ono što se dešava na području tzv. Kosova i da će se velike sile svojim autoritetom i kredibilitetom zauzeti da se čitava ova kriza završi. Zbog toga mi se čini da je mogući scenario da se ponovo ode na neke izbore, ali da će u doglednoj budućnosti, kako se budu rešavale ove svetske krize, u stvari rešavati i pitanje vlasti na Kosovu, jer je jasno da spoljni faktor ima veliki uticaj na to kako će izgledati vlast na Kosovu. A u prošlosti se pokazalo da su oni svojim doprinosom itekako doveli do toga da se određene političke odluke razviju ili prekinu. Ipak, velike sile bi trebalo da budu svesne da zanemarivanje ovakvog jednog prostora kao što je tzv. Kosovo, gde su etničke eskalacije itekako moguće, može da dovede do novog problema koji će se mnogo teže rešavati ako sve eskalira, nego sad u ovom trenutku gde je ipak koliko-toliko mirno,“ napominje on.
Svako svog favorita
Perišić smatra da će i Amerike i EU u određenom trenutku, imati svog favorita među albanskim liderima sa Kosova i da će pokušati da kroz podršku tim ličnostima i njihovim političkim strankama, omoguće da konstituišu vlast.
„Vjosa Osmani sada je postala najveći oponent Kurtiju i pokušava da se razvije kao konstruktivni partner svih velikih sila koje imaju uticaj i želju da utiču na to kako će izgledati politička scena na Kosovu, tako da će možda ona biti neka od budućih liderki na tom prostoru,“ kaže Perišić.
Prema njegovoj oceni još je nejasno da li će uspeti da se konstituiše prvo parlament, a samim tim i vlada ovoga puta ili će se ići na nove izbore.
„Postoji iskustvo u prethodnih godinu i po dana kada to u nekoliko navrata nije uspelo, što je dovelo do novih izbora. Tako da, kako sada stoje stvari, kada posmatramo institucionalni okvir u kojem funkcioniše tzv. država Kosovo, početkom avgusta ističe rok za konstituisanje parlamenta, i da posle toga kreću novi rokovi za konstituisanje vlade. S obzirom na to kakvi su bili rezultati izbora, upitno je da li će Kurti obezbediti većinu koja je neophodna. Sa druge strane, i opozicione strukture nemaju dovoljno mandata da bi prezale vlast. Moguć je nastavak političkog i pravnog vakuma u kojem se tzv. Kosovo nalazi već dugi period,“ veruje Perišić.
Najverovatnije novi izbori
Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija na poslednjim izborima je osvojio najveći broj glasova (oko 47 odsto to jest 53 mandata), ali to nije dovoljno za samostalno formiranje vlasti, a propast koalicionih pregovora sa opozicionim partijama i manjinskim zajednicama otvara realan scenario za nove, četvrte izbore u poslednjih godinu i po dana, koji se već projektuju za oktobar.
Blokada oko konstituisanja Skupštine i izbora vlade ili predsednika ponovo je aktivirala ustavne mehanizme koji zemlju vode u sledeće pravce: Konstituisanje Skupštine na zakazanoj sednici tik pred ustavni rok (do 7. avgusta). Ovo pretpostavlja da Kurti obezbedi glasove manjinskih partija i bar dela opozicije za predsednika parlamenta i Vladu.
Mogući su automatski novi izbori na jesen (oktobar): Ukoliko se do kraja roka ne izabere predsednik Skupštine ili propadne mandat za sastav vlade, parlament se raspušta. S obzirom na zakonske rokove od 45 dana za organizaciju prevremenih izbora, oktobar 2026. je projektovan kao jedini mogući termin.
Teorijska opcija u kojoj bi Demokratska partija Kosova (PDK), Demokratski savez Kosova (LDK) i Alijansa za budućnost Kosova (AAK) formirali blok sa manjinskim zajednicama, politički je teško izvodljiva zbog njihovih unutrašnjih rivalstava.
S druge strane, stav Amerike pre svega ohrabruje prištinsku opoziciju (PDK i LDK) da ne ulaze u koaliciju sa Samoopredeljenjem, računajući da će ponovljeni izbori na jesen dodatno oslabiti Kurtijevu poziciju pod pritiskom Vašingtona.
