Zapad menja temu: Šuplja priča o formiranju „novog NATO-a“ na Pacifiku – pred veliku pobedu Rusije
© Sputnik / Alekseй Vitvickiй
/ Pratite nas
Priča o formiranju „azijskog“ ili „indopacifičkog NATO-a“ je priča i ništa drugo, jer azijske države, ma koliko sarađivale sa SAD i njihovim evropskim saveznicima, nemaju interesa da formiraju jednu takvu organizaciju. Ta priča je sračunata samo na jedno – držati azijske države u stalnoj konfrontaciji sa Rusijom i Kinom.
Obrazac po kome se na Zapadu govori o formiranju „azijskog NATO-a“ sličan je onom u Evropi, objašnjava dr Dragana Mitrović, profesorka Fakulteta političkih nauka i predsednice Instituta za azijske studije.
Radi se, kako kaže, o mehanizmu obmane, imaginarnom pretnjom neke druge strane (Rusije ili Kine). Tako se opravdava sve veće agresivno kreiranje situacije koja je slična onome što vidimo na tzv. Istočnom krilu NATO-a.
Upozorenje na istorijsko iskustvo
Još od 2022, kada su Japan, Australija, Južna Koreja i Novi Zeland (poznate po skraćenici IP4) postali stalni učesnici NATO samita, zapadni političari govore o formiranju „azijskog NATO-a“ ili „Indopacifičkog NATO-a“.
Da od te priče ne odustaju, govori i nedavno završeni samit u Ankari, na kome je potvrđena namera „daljeg produbljivanja saradnje sa partnerima iz Indopacifika, posebno u oblastima sajber odbrane, novih tehnologija, otpornosti kritične infrastrukture i odbrambene industrije“.
Indopacifički region postao je jedan od ključnih geopolitičkih poprišta još od prvog mandata Donalda Trampa i zapadne zemlje nastoje da prikažu kako u tom području grade sve intenzivniju mrežu partnerstava i saradnje kroz brojne poteze SAD i same Severnoatlantske alijanse.
Vašington je već razvio više bezbednosnih formata, poput AUKUS-a i KVAD-a, dok iz Moskve i Pekinga stižu upozoravajući komentari. Pozivi SAD i Evrope da se formira azijski pandan NATO-u ne slute ništa dobro za region, ocenjuju u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova i podsećaju na istorijsko nasleđe NATO-a u Jugoslaviji, Iraku, Libiji.
„Sad su i Ukrajinu gurnuli u propast“, rekao je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Andrej Rudenko.
Planovi na klimavim nogama
Prema oceni Dragane Mitrović, stvaranje takozvanog „azijskog NATO-a“ suočava se sa ozbiljnim političkim i strateškim ograničenjima. Iako SAD nastoje da ojačaju bezbednosnu saradnju sa svojim saveznicima u Indopacifiku, među državama regiona ne postoji dovoljno političke volje niti zajedničkih interesa za formiranje vojnog saveza po uzoru na NATO.
Tako, na primer, Japan, iako je najvažniji američki saveznik u tom delu sveta i iako je japanska situacija veoma složena, budući da važi za „nepotopivi američki nosač aviona“ (na japanskom tlu je raspoređeno nekoliko desetina hiljada američkih vojnika), nastoji da vodi što samostalniju politiku kada je bezbednost u pitanju i ni ne pomišlja da se uključi u organizaciju koja bi bila azijski pandan NATO-u.
„Japanska javnost veoma negativno gleda na uvlačenje svoje zemlje u sukob, jer u Japanu vlada kult mira, istrajavanja na miru i uvlačenja zemlje u sukob osim ako nije direktno napadnuta“, objašnjava naša sagovornica jedan od razloga zbog koga najvažniji američki saveznik u regionu ne bi bio rad da se veže obavezujućim sporazumom poput Atlantskog.
Zvanični Tokio se i u okviru KVAD-a zalaže da plovni putevi budu otvoreni za sve trgovačke brodove bez ograničenja, što je u suprotnosti sa zapadnjačkom politikom sankcija. To je, kako Mitrovićeva kaže, demonstracija slobode za koju se zalagao pokojni japanski premijer Šinzo Abe.
„U tom smislu, politički angažman Japana nikada nije pratio ni retoriku, niti namere SAD da se formira nekakav 'istočni NATO'“, ističe ona.
Prema njenim rečima, u militarizaciji regiona postoje pomaci – aktivirane su američke mornaričke postaje u Singapuru i u Darvinu, Japan, Britanija i Italija postigli su sporazum o proizvodnji lovačkih aviona, Australija je svojevremeno nabavila nuklearne podmornice…
Međutim, indopacifička strategija o formiranju saveza po ugledu na NATO pokazuje se dosta klimavom, jer su interesu azijskih država koje bi, prema planovima bile uključene u takav savez, različiti. Najveći broj njih nije spremno da ide dalje od toga da na njihovim teritorijama budu raspoređene američke trupe ili da kupuju američko oružje. Južna Koreja je dobar primer takve države. Zbog toga formiranje „azijskog NATO-a“ izgleda nerealno.
Zapad zaboravlja na ASEAN
Ono što se na Zapadu stalno zaboravlja, to je postojanje ASEAN-a, Asocijacije nacija jugoistočne Azije, organizacije zemalja koje ne žele da neko u njihovo ime donosi odluke koje se tiču njihove bezbednosti i opstanka, a pogotovo ne žele da ih bilo ko stavlja u poziciju da moraju da biraju između dve strane. Do sada, one su uspevale da održe ravnotežu i jedinstvo ASEAN-a do sada nije dovođeno u pitanje, ističe Mitrovićeva.
„Bez njih je iluzorno govoriti o „azijskom NATO-u. Tome treba dodati i poziciju Indije, koja jeste članova KVAD-a, ali koja nije do kraja ni u jednoj organizaciji, ni u jednom savezu, ni u jednoj strategiji, osim strategije zaštite vlastitih interesa. Dakle, u planu o formiranju „azijskog NATO-a“ ima mnogo šupljina, slabih tačaka i karika“, napominje Mitrovićeva.
Ipak, ona ističe trenutak u kome je priča o formiranju „azijskog NATO-a“ ponovo lansirana. Istovremeno sa njom, lansirana je i priča o tome da je ruska ekonomija odjednom u lošem položaju, da je i sam položaj Vladimira Putina pod pritiskom.
„Sve se to lansira u momentu kada situacija na frontu u Ukrajini značajno dobija na dinamici u pravcu koji može ukazivati na relativno brzi završetak specijalne operacije, naravno, pobedom Rusije na način koji će itekako uzdrmati geostrateške pozicije, pozicije energetske bezbednosti čitavog regiona, pa čak izazvati i globalne poremećaje, jer će posle toga morati da usledi značajno prilagođavanje novoj realnosti i novoj moći koju je Ruska Federacija stekla“, zaključuje Dragana Mitrović.
Pogledajte i:
