https://lat.sputnikportal.rs/20260729/ubili-su-naseg-ferdinanda-kako-je-sarajevski-atentat-odjeknuo-u-ceskoj-1201825989.html
„Ubili su našeg Ferdinanda“: Kako je Sarajevski atentat odjeknuo u Češkoj
„Ubili su našeg Ferdinanda“: Kako je Sarajevski atentat odjeknuo u Češkoj
Sputnik Srbija
Sarajevski atentat 28. juna 1914. nije potresao samo Austrougarsku već i češku javnost, koja je tragediju doživela kao prelomni trenutak. Dok su u Beču jačali... 29.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-29T20:40+0200
2026-07-29T20:40+0200
2026-07-29T20:40+0200
srbija
srbija
srbija – društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/1b/1196311169_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_ba6e4a2347a78b5448505c3575f371c1.jpg
Početak 1914. godine češka javnost dočekala je sa dubokim pesimizmom. Političari, intelektualci i novinari upozoravali su da se Austrougarska suočava sa ozbiljnom političkom, ekonomskom i nacionalnom krizom. Iako su kritikovali vlast u Beču, većina Čeha je i dalje smatrala da je Habzburška monarhija okvir u kome se mogu ostvariti njihovi politički i ekonomski interesi. Zato je malo ko verovao da bi carevina mogla da se raspadne u bliskoj budućnosti.Upravo zato je većini Čeha bila strana pomisao da bi Austrougarska mogla da se raspadne. Radikalizam čeških političara bio je strogo ograničen „umerenošću i opreznošću“, pa su se njihovi zahtevi svodili na demokratizaciju i federalizaciju Dunavske monarhije. Tako je 13. jula 1914. češka štampa, kao zanimljivost, prenela predviđanje objavljeno u jednom srpskom listu da će Austrougarska monarhija nestati 1917. godine. Ispostavilo se, međutim, da je to proročanstvo pogrešilo za samo jednu godinu...Sve se promenilo 28. juna 1914. godine, kada su u Sarajevu ubijeni prestolonaslednik Franc Ferdinand i njegova supruga Sofija. Vest je u Prag stigla već istog popodneva i izazvala pravi šok. Sledećeg jutra češke novine su na naslovnim stranama, u crnim okvirima, objavile izveštaje o atentatu. Na državnim zgradama zavijorile su se crne zastave, pozorišta su otkazala predstave, a otkazana su i sportska takmičenja. Gradonačelnik Praga odmah je uputio telegram saučešća caru Francu Josifu, naglašavajući da je čitava češka javnost potresena tragedijom koja je zadesila vladarsku dinastiju.Novine su detaljno opisivale tok atentata – od neuspešnog pokušaja Nedeljka Čabrinovića, koji je bacio bombu na kolonu vozila, do trenutka kada je Gavrilo Princip ispalio smrtonosne hice u Franca Ferdinanda i njegovu suprugu. Posebno je isticano da je prestolonaslednik, uprkos upozorenjima posle prvog napada, nastavio planiranu posetu Sarajevu, što se pokazalo kobnom odlukom.Međutim, češka štampa nije se zadržala samo na izveštavanju o samom zločinu. Već narednih dana počela je analiza njegovih uzroka. Podsećalo se da je srpski poslanik u Beču ranije upozorio austrougarske vlasti da postoji opasnost od atentata i savetovao da se poseta Bosni odloži. Uprkos tome, Franc Ferdinand je otputovao u Sarajevo. Zbog toga su brojni češki publicisti deo odgovornosti pripisali vlastima u Beču, smatrajući da su potcenile opasnost i vodile nepromišljenu politiku na Balkanu.Posebne kritike upućene su generalu Oskaru Potioreku, koji je bio zadužen za bezbednost tokom posete. Češki listovi su tvrdili da bi atentat verovatno bio sprečen da su preduzete adekvatne mere obezbeđenja i da Potiorek snosi najveću odgovornost za tragediju. Istovremeno su ukazivali da je represivna politika Austrougarske u Bosni i Hercegovini doprinela stvaranju atmosfere u kojoj je bilo moguće da dođe do ovakvog zločina.Zanimljivo je da češka javnost nije prihvatala tezu da za atentat treba bez dokaza optužiti čitavu Srbiju. Naprotiv, mnogi listovi su upozoravali da se tragedija koristi kao politički instrument i da se ne smeju donositi ishitreni zaključci. Novinari su isticali da još nema dovoljno dokaza koji bi potvrdili umešanost srpske države i pozivali na oprez u procenama.Istovremeno su oštro osuđeni antispski pogromi koji su usledili u Sarajevu, Mostaru i drugim gradovima Bosne i Hercegovine. Češka štampa je izveštavala o pljački srpskih radnji, rušenju škola i društava, kao i napadima na srpsko stanovništvo, naglašavajući da većina Srba nije odgovorna za postupke pojedinaca i da kolektivno kažnjavanje ne može biti opravdano.Kada je 23. jula Austrougarska uputila Srbiji ultimatum, u Češkoj je zavladala neizvesnost. Iako su novine sve više izveštavale o diplomatskoj krizi, mnogi su i dalje verovali da će velike sile uspeti da spreče rat. Češki listovi prenosili su optimistične procene diplomata da bi sukob mogao da ostane ograničen samo na Balkan.Međutim, već krajem jula postalo je jasno da se Evropa kreće ka velikom sukobu. Posle austrougarske objave rata Srbiji 28. jula, u Češkoj je uvedena stroga cenzura. Novine su sve manje objavljivale kritičke tekstove, a sve više službena saopštenja i izveštaje o mobilizaciji. Iako je stanovništvo u prvim danima reagovalo mirno, strah od rata i neizvesne budućnosti postajao je sve izraženiji.Poslednje nade da će sukob ostati lokalizovan nestale su početkom avgusta, kada je Nemačka objavila rat Rusiji. Balkanska kriza prerasla je u Prvi svetski rat, a češki političari su tek kasnije shvatili da će upravo taj sukob dovesti do raspada Austrougarske i stvaranja nezavisne Čehoslovačke. Ono što je u leto 1914. izgledalo kao lokalni balkanski konflikt postalo je jedna od najvećih katastrofa u istoriji čovečanstva, sa milionima žrtava i potpuno novom političkom kartom Evrope.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, srbija – društvo
„Ubili su našeg Ferdinanda“: Kako je Sarajevski atentat odjeknuo u Češkoj
Sarajevski atentat 28. juna 1914. nije potresao samo Austrougarsku već i češku javnost, koja je tragediju doživela kao prelomni trenutak. Dok su u Beču jačali pozivi na obračun sa Srbijom, češka štampa upozoravala je na opasnost od ishitrenih optužbi i strahovala da bi lokalna kriza mogla da preraste u evropski rat.
Početak 1914. godine češka javnost dočekala je sa dubokim pesimizmom. Političari, intelektualci i novinari upozoravali su da se Austrougarska suočava sa ozbiljnom političkom, ekonomskom i nacionalnom krizom. Iako su kritikovali vlast u Beču, većina Čeha je i dalje smatrala da je Habzburška monarhija okvir u kome se mogu ostvariti njihovi politički i ekonomski interesi. Zato je malo ko verovao da bi carevina mogla da se raspadne u bliskoj budućnosti.
Upravo zato je većini Čeha bila strana pomisao da bi Austrougarska mogla da se raspadne. Radikalizam čeških političara bio je strogo ograničen „umerenošću i opreznošću“, pa su se njihovi zahtevi svodili na demokratizaciju i federalizaciju Dunavske monarhije. Tako je 13. jula 1914. češka štampa, kao zanimljivost, prenela predviđanje objavljeno u jednom srpskom listu da će Austrougarska monarhija nestati 1917. godine. Ispostavilo se, međutim, da je to proročanstvo pogrešilo za samo jednu godinu...
Sve se promenilo 28. juna 1914. godine, kada su u Sarajevu ubijeni prestolonaslednik Franc Ferdinand i njegova supruga Sofija. Vest je u Prag stigla već istog popodneva i izazvala pravi šok. Sledećeg jutra češke novine su na naslovnim stranama, u crnim okvirima, objavile izveštaje o atentatu. Na državnim zgradama zavijorile su se crne zastave, pozorišta su otkazala predstave, a otkazana su i sportska takmičenja. Gradonačelnik Praga odmah je uputio telegram saučešća caru Francu Josifu, naglašavajući da je čitava češka javnost potresena tragedijom koja je zadesila vladarsku dinastiju.
Novine su detaljno opisivale tok atentata – od neuspešnog pokušaja Nedeljka Čabrinovića, koji je bacio bombu na kolonu vozila, do trenutka kada je Gavrilo Princip ispalio smrtonosne hice u Franca Ferdinanda i njegovu suprugu. Posebno je isticano da je prestolonaslednik, uprkos upozorenjima posle prvog napada, nastavio planiranu posetu Sarajevu, što se pokazalo kobnom odlukom.
Međutim, češka štampa nije se zadržala samo na izveštavanju o samom zločinu. Već narednih dana počela je analiza njegovih uzroka. Podsećalo se da je srpski poslanik u Beču ranije upozorio austrougarske vlasti da postoji opasnost od atentata i savetovao da se poseta Bosni odloži. Uprkos tome, Franc Ferdinand je otputovao u Sarajevo. Zbog toga su brojni češki publicisti deo odgovornosti pripisali vlastima u Beču, smatrajući da su potcenile opasnost i vodile nepromišljenu politiku na Balkanu.
Posebne kritike upućene su generalu Oskaru Potioreku, koji je bio zadužen za bezbednost tokom posete. Češki listovi su tvrdili da bi atentat verovatno bio sprečen da su preduzete adekvatne mere obezbeđenja i da Potiorek snosi najveću odgovornost za tragediju. Istovremeno su ukazivali da je represivna politika Austrougarske u Bosni i Hercegovini doprinela stvaranju atmosfere u kojoj je bilo moguće da dođe do ovakvog zločina.
Zanimljivo je da češka javnost nije prihvatala tezu da za atentat treba bez dokaza optužiti čitavu Srbiju. Naprotiv, mnogi listovi su upozoravali da se tragedija koristi kao politički instrument i da se ne smeju donositi ishitreni zaključci. Novinari su isticali da još nema dovoljno dokaza koji bi potvrdili umešanost srpske države i pozivali na oprez u procenama.
Istovremeno su oštro osuđeni antispski pogromi koji su usledili u Sarajevu, Mostaru i drugim gradovima Bosne i Hercegovine. Češka štampa je izveštavala o pljački srpskih radnji, rušenju škola i društava, kao i napadima na srpsko stanovništvo, naglašavajući da većina Srba nije odgovorna za postupke pojedinaca i da kolektivno kažnjavanje ne može biti opravdano.
Kada je 23. jula Austrougarska uputila Srbiji ultimatum, u Češkoj je zavladala neizvesnost. Iako su novine sve više izveštavale o diplomatskoj krizi, mnogi su i dalje verovali da će velike sile uspeti da spreče rat. Češki listovi prenosili su optimistične procene diplomata da bi sukob mogao da ostane ograničen samo na Balkan.
Međutim, već krajem jula postalo je jasno da se Evropa kreće ka velikom sukobu. Posle austrougarske objave rata Srbiji 28. jula, u Češkoj je uvedena stroga cenzura. Novine su sve manje objavljivale kritičke tekstove, a sve više službena saopštenja i izveštaje o mobilizaciji. Iako je stanovništvo u prvim danima reagovalo mirno, strah od rata i neizvesne budućnosti postajao je sve izraženiji.
Poslednje nade da će sukob ostati lokalizovan nestale su početkom avgusta, kada je Nemačka objavila rat Rusiji. Balkanska kriza prerasla je u Prvi svetski rat, a češki političari su tek kasnije shvatili da će upravo taj sukob dovesti do raspada Austrougarske i stvaranja nezavisne Čehoslovačke. Ono što je u leto 1914. izgledalo kao lokalni balkanski konflikt postalo je jedna od najvećih katastrofa u istoriji čovečanstva, sa milionima žrtava i potpuno novom političkom kartom Evrope.
