https://lat.sputnikportal.rs/20260729/iznenadjeni-smo-apoteke-beograd-dobile-lek-od-drzave-sad-samo-da-izbegnu-koncesiju-1201821179.html
"Iznenađeni smo!" Apoteke Beograd dobile lek od države, sad samo da izbegnu koncesiju!
"Iznenađeni smo!" Apoteke Beograd dobile lek od države, sad samo da izbegnu koncesiju!
Sputnik Srbija
Iznenađeni smo. Očekivali smo da će reći da nema novca, da su dugovi preveliki. Dobili smo šansu da ponovo radimo, a građani da dobiju lekove koje samo mi... 29.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-29T19:06+0200
2026-07-29T19:06+0200
2026-07-29T19:06+0200
srbija
srbija
srbija – društvo
apoteke
apotekarska ustanova beograd
dogovor
aleksandar vučić
grad beograd
lekovi
koncesija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/1d/1201823743_0:0:1280:721_1920x0_80_0_0_0a8ae60df7f7ea2118e2d8371f4eed3c.jpg
Ovo za Sputnjik kaže predsednica sindikata Apotekarske ustanove „Beograd“ Jelena Šikuljak posle sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i predstavnicima Grada Beograda i Ministarstva zdravlja:Posle sastanka sa državnim vrhom, posle gotovo dve godine neizvesnosti, izbegnut je potpuni zastoj rada najveće državne apotekarske ustanove, a zaposleni u Apotekarskoj ustanovi „Beograd“ su odahnuli.Biće im isplaćene zaostale plate posle 15 meseci i overene zdravstvene knjižice. Država će izmiriti i dugovanja prema dobavljačima, dok će već tokom prve polovine sledećeg meseca biti obezbeđen novac za nabavku robe i nesmetan nastavak rada apoteka.Kako su Apoteke Beograd dovedene do iviceU sindikatu „Opstanak“ na čijem je čelu naša sagovornica, sigurni su da će isplivati. Kriza koja je počela 2024. godine, nije, kaže, samo kriza, već i veliko iskustvo. Mora da dođe do ozbiljnih promena u načinu poslovanja.„Problem nije bio u broju ljudi, već u načinu upravljanja. Odluke su donosili oni koji nisu znali potrebe pojedinačnih apoteka. Mi naručimo jednu robu, a iz menadžmenta stigne nešto sasvim drugo. Isto je bilo i sa galenskom proizvodnjom. Upravnici i rukovodioci laboratorija najbolje znaju šta pacijenti traže, ali njihove procene nisu uvažavane. Upravo su takve poslovne odluke dovele do situacije u kojoj smo“, ističe.Zaposelni su protiv koncesijeNa sastanku sa predsednikom republike i predstavnicima drugih institucija važnih za ovu specifičnu firmu, čulo se i da će, ukoliko probni period od tri, odnosno šest meseci za konsolidaciju poslovanja ne uspe, posegnuti za novim rešenjem - koncesijom.Zaposleni su izričito protiv koncesije. Plaše se da će tako nestati Apoteke Beograd, da će privatni kapital progutati državnu imovinu i njihovu specifičnu delatnost.Koncesija nije privatizacijaEkonomista dr Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu objašnjava za Sputnjik da se model koncesije često pogrešno poistovećuje sa privatizacijom.On podseća da koncesija podrazumeva da javni partner zadržava vlasništvo nad ustanovom ili infrastrukturom, dok privatni, na osnovu ugovora, preuzima obavljanje određenih poslova, ulaganja ili upravljanje u definisanom periodu. Cilj je da privatni kapital i znanje doprinesu unapređenju poslovanja, uz očuvanje javnog interesa.„U slučaju Apotekarske ustanove „Beograd“, eventualni model mogao bi da podrazumeva obavezu privatnog partnera da investira u modernizaciju mreže, digitalizaciju, obnovu objekata, unapređenje logistike i snabdevanja, uz jasno definisane standarde kvaliteta usluge i dostupnosti lekova građanima. Takođe, kod koncesije privatni partner ne mora da postane vlasnik ustanove. On dobija pravo da upravlja određenim poslovima ili da koristi određenu infrastrukturu pod uslovima definisanim ugovorom“.Mijušković dodaje da trajanje koncesije zavisi od vrednosti investicije i prirode projekta. U praksi se takvi ugovori često zaključuju na 15 do 30 godina, kako bi privatni partner imao dovoljno vremena da vrati uloženi kapital.„Ako bi se, umesto koncesije, razmatralo javno-privatno partnerstvo sa zajedničkim društvom, tada bi se udeo partnera definisao ugovorom, ali to nije karakteristika klasične koncesije“.Apoteke Beograd nisu drogerijaMeđutim, zaposleni insistiraju na činjenici da Apoteke Beograd nisu običan trgovinski lanac, već veoma specifična, jedinstvena ustanova. Šikuljak podseća da proizvodi magistralne i galenske lekove koje privatni sektor često nema interes da izrađuje.Sve zavisi od ugovoraMijušković, međutim, smatra da sama koncesija ne mora unapred značiti loše rešenje. Osnovni pravni okvir za javno-privatna partnerstva i koncesije jeste isti, ali je zdravstveni sektor znatno osetljiviji. Pored ekonomskih kriterijuma, moraju se poštovati posebni propisi koji uređuju zdravstvenu zaštitu, promet lekova i javni interes.Ekonomista podseća da ovakvih modela ima u mnogim evropskim zemljama u zdravstvu, laboratorijskim uslugama, dijagnostici, upravljanju bolnicama ili apotekarskim mrežama. Međutim, uspeh zavisi od kvaliteta ugovora.„Ako su prava i obaveze jasno definisani, moguće je unaprediti efikasnost uz očuvanje javnog interesa. Ako ugovor nije dobro postavljen ili kontrola nije dovoljno snažna, mogu se javiti problemi. Dakle, nije presudno da li postoji privatni partner, već kakav je model upravljanja i koliko je država sposobna da kontroliše njegovo sprovođenje“.Zašto je propao slučaj KragujevacKao pimer da je koncesija loše rešenje, zaposleni u Apotekarskoj ustanovi „Beograd“ navode slučaj Kragujevac. Na konkurs se nije javio nijedan zainteresovani partner.Profesor Mijušković kaže da razlozi mogu biti različiti. Pre svega, investitori procenjuju finansijsku održivost projekta. Ako su potrebna velika ulaganja, a očekivani prihod nije dovoljno visok ili je ugovor previše restriktivan, interesovanje može izostati.„Takođe, zdravstveni sektor nosi specifične regulatorne rizike. Cene mnogih proizvoda i usluga su regulisane, profitne marže nisu velike, a obaveze prema javnom interesu su značajne. I treće, investitori traže dugoročnu pravnu sigurnost. Ako procene da postoje neizvesnosti u vezi sa poslovnim modelom ili regulatornim okruženjem, mogu odlučiti da ne učestvuju“, kaže Mijušković i dodoaje da neuspešan konkurs ne mora nužno značiti da model koncesije nije dobar, već da konkretni uslovi nisu bili dovoljno atraktivni.Možemo samiZaposleni u ovoj specifičnoj ustanovi sigurni su da će uspeti da vrate fimu na noge bez koncesije, uz pomoć države. Imaju i konkretne predloge kako to da učine, bez širenja menadžmenta, promenom poslovne politike.„Najvažnije je da vratimo odlučivanje ljudima koji svakodnevno rade sa pacijentima i najbolje znaju potrebe svojih sredina“, zaključuje predstavnica sindikata.Od početka krize broj zaposlenih smanjen je sa oko 770 na manje od 300, dok je broj apoteka sa 106 pao na 38. Sindikat se protivio zatvaranju objekata i izdavanju lokala, upozoravajući da se time građanima otežava pristup magistralnim i galenskim lekovima koje privatne apoteke često ne izrađuju.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
srbija, srbija – društvo, apoteke, apotekarska ustanova beograd, dogovor, aleksandar vučić, grad beograd, lekovi, koncesija, veljko mijušković, analize i mišljenja
srbija, srbija – društvo, apoteke, apotekarska ustanova beograd, dogovor, aleksandar vučić, grad beograd, lekovi, koncesija, veljko mijušković, analize i mišljenja
"Iznenađeni smo!" Apoteke Beograd dobile lek od države, sad samo da izbegnu koncesiju!
Iznenađeni smo. Očekivali smo da će reći da nema novca, da su dugovi preveliki. Dobili smo šansu da ponovo radimo, a građani da dobiju lekove koje samo mi radimo. Najvažnije, otvoren je dijalog. Država nas prati i pomagaće, ako bude potrebno. Nadamo se da nećemo doći do koncesije. Ona bi u krajnjem ishodu sigurno značila, nestanak Apoteka Beograd.
Ovo za Sputnjik kaže predsednica sindikata Apotekarske ustanove „Beograd“ Jelena Šikuljak posle sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i predstavnicima Grada Beograda i Ministarstva zdravlja:
"Pred nama je probni period od tri do šest meseci u kome treba da pokažemo da možemo da budemo samoodrživi. Rok nije strogo omeđen, već će se pratiti kako poslujemo. Veoma smo iznenađeni i zadovolji“.
Posle sastanka sa državnim vrhom, posle gotovo dve godine neizvesnosti, izbegnut je potpuni zastoj rada najveće državne apotekarske ustanove, a zaposleni u Apotekarskoj ustanovi „Beograd“ su odahnuli.
Biće im
isplaćene zaostale plate posle 15 meseci i overene zdravstvene knjižice. Država će
izmiriti i dugovanja prema dobavljačima, dok će već tokom prve polovine sledećeg meseca biti obezbeđen
novac za nabavku robe i nesmetan nastavak rada apoteka.
Kako su Apoteke Beograd dovedene do ivice
U sindikatu „Opstanak“ na čijem je čelu naša sagovornica, sigurni su da će isplivati. Kriza koja je počela 2024. godine, nije, kaže, samo kriza, već i veliko iskustvo. Mora da dođe do ozbiljnih promena u načinu poslovanja.
„Problem nije bio u broju ljudi, već u načinu upravljanja. Odluke su donosili oni koji nisu znali potrebe pojedinačnih apoteka. Mi naručimo jednu robu, a iz menadžmenta stigne nešto sasvim drugo. Isto je bilo i sa galenskom proizvodnjom. Upravnici i rukovodioci laboratorija najbolje znaju šta pacijenti traže, ali njihove procene nisu uvažavane. Upravo su takve poslovne odluke dovele do situacije u kojoj smo“, ističe.
Zaposelni su protiv koncesije
Na sastanku sa predsednikom republike i predstavnicima drugih institucija važnih za ovu specifičnu firmu, čulo se i da će, ukoliko probni period od tri, odnosno šest meseci za konsolidaciju poslovanja ne uspe, posegnuti za novim rešenjem - koncesijom.
Zaposleni su izričito protiv koncesije. Plaše se da će tako nestati Apoteke Beograd, da će privatni kapital progutati državnu imovinu i njihovu specifičnu delatnost.
Koncesija nije privatizacija
Ekonomista dr Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu objašnjava za Sputnjik da se model koncesije često pogrešno poistovećuje sa privatizacijom.
On podseća da koncesija podrazumeva da javni partner zadržava vlasništvo nad ustanovom ili infrastrukturom, dok privatni, na osnovu ugovora, preuzima obavljanje određenih poslova, ulaganja ili upravljanje u definisanom periodu. Cilj je da privatni kapital i znanje doprinesu unapređenju poslovanja, uz očuvanje javnog interesa.
„U slučaju Apotekarske ustanove „Beograd“, eventualni model mogao bi da podrazumeva obavezu privatnog partnera da investira u modernizaciju mreže, digitalizaciju, obnovu objekata, unapređenje logistike i snabdevanja, uz jasno definisane standarde kvaliteta usluge i dostupnosti lekova građanima. Takođe, kod koncesije privatni partner ne mora da postane vlasnik ustanove. On dobija pravo da upravlja određenim poslovima ili da koristi određenu infrastrukturu pod uslovima definisanim ugovorom“.
Mijušković dodaje da trajanje koncesije zavisi od vrednosti investicije i prirode projekta. U praksi se takvi ugovori često zaključuju na 15 do 30 godina, kako bi privatni partner imao dovoljno vremena da vrati uloženi kapital.
„Ako bi se, umesto koncesije, razmatralo javno-privatno partnerstvo sa zajedničkim društvom, tada bi se udeo partnera definisao ugovorom, ali to nije karakteristika klasične koncesije“.
Apoteke Beograd nisu drogerija
Međutim, zaposleni insistiraju na činjenici da Apoteke Beograd nisu običan trgovinski lanac, već veoma specifična, jedinstvena ustanova. Šikuljak podseća da proizvodi magistralne i galenske lekove koje privatni sektor često nema interes da izrađuje.
„Imamo iskustvo drugih ustanova i znamo šta takav postupak može da donese. Ako bi Apoteke Beograd prestale da postoje kao pravno lice, postavlja se pitanje šta bi bilo sa imovinom koju su građani decenijama stvarali. Još važnije, izgubio bi se državni sistem koji obezbeđuje magistralne i galenske lekove i lekove koji privatnom sektoru nisu komercijalno zanimljivi. Privatne apoteke posluju tržišno i prirodno je da ih zanima zarada, dok mi obavljamo i poslove koji nisu isplativi - ali su važni za pacijente. Smatramo da u zdravstvenom sistemu ima mesta i za državne i za privatne apoteke“.
Mijušković, međutim, smatra da sama koncesija ne mora unapred značiti loše rešenje. Osnovni pravni okvir za javno-privatna partnerstva i koncesije jeste isti, ali je zdravstveni sektor znatno osetljiviji. Pored ekonomskih kriterijuma, moraju se poštovati posebni propisi koji uređuju zdravstvenu zaštitu, promet lekova i javni interes.
„Drugim rečima, kod zdravstvenih ustanova država ima mnogo veću odgovornost da obezbedi kontinuitet usluge, dostupnost lekova i zaštitu građana nego, na primer, kod koncesije za parking ili komunalne usluge“.
Ekonomista podseća da ovakvih modela ima u mnogim evropskim zemljama u zdravstvu, laboratorijskim uslugama, dijagnostici, upravljanju bolnicama ili apotekarskim mrežama. Međutim, uspeh zavisi od kvaliteta ugovora.
„Ako su prava i obaveze jasno definisani, moguće je unaprediti efikasnost uz očuvanje javnog interesa. Ako ugovor nije dobro postavljen ili kontrola nije dovoljno snažna, mogu se javiti problemi. Dakle, nije presudno da li postoji privatni partner, već kakav je model upravljanja i koliko je država sposobna da kontroliše njegovo sprovođenje“.
Zašto je propao slučaj Kragujevac
Kao pimer da je koncesija loše rešenje, zaposleni u Apotekarskoj ustanovi „Beograd“ navode slučaj Kragujevac. Na konkurs se nije javio nijedan zainteresovani partner.
Profesor Mijušković kaže da razlozi mogu biti različiti. Pre svega, investitori procenjuju finansijsku održivost projekta. Ako su potrebna velika ulaganja, a očekivani prihod nije dovoljno visok ili je ugovor previše restriktivan, interesovanje može izostati.
„Takođe, zdravstveni sektor nosi specifične regulatorne rizike. Cene mnogih proizvoda i usluga su regulisane, profitne marže nisu velike, a obaveze prema javnom interesu su značajne. I treće, investitori traže dugoročnu pravnu sigurnost. Ako procene da postoje neizvesnosti u vezi sa poslovnim modelom ili regulatornim okruženjem, mogu odlučiti da ne učestvuju“, kaže Mijušković i dodoaje da neuspešan konkurs ne mora nužno značiti da model koncesije nije dobar, već da konkretni uslovi nisu bili dovoljno atraktivni.
Zaposleni u ovoj specifičnoj ustanovi sigurni su da će uspeti da vrate fimu na noge bez koncesije, uz pomoć države. Imaju i konkretne predloge kako to da učine, bez širenja menadžmenta, promenom poslovne politike.
„Najvažnije je da vratimo odlučivanje ljudima koji svakodnevno rade sa pacijentima i najbolje znaju potrebe svojih sredina“, zaključuje predstavnica sindikata.
Od početka krize broj zaposlenih smanjen je sa oko 770 na manje od 300, dok je broj apoteka sa 106 pao na 38. Sindikat se protivio zatvaranju objekata i izdavanju lokala, upozoravajući da se time građanima otežava pristup magistralnim i galenskim lekovima koje privatne apoteke često ne izrađuju.
