https://lat.sputnikportal.rs/20260728/bubasvabe-imaju-kolektivno-pamcenje-naucnici-otkrili-kako-funkcionise-1201781983.html
Bubašvabe imaju kolektivno pamćenje: Naučnici otkrili kako funkcioniše
Bubašvabe imaju kolektivno pamćenje: Naučnici otkrili kako funkcioniše
Sputnik Srbija
Naučnici su otkrili da bubašvabe poseduju vrstu kolektivnog pamćenja koje ne proizilazi iz sećanja pojedinaca, već iz samih društvenih interakcija unutar grupe. 28.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-28T22:43+0200
2026-07-28T22:43+0200
2026-07-28T22:43+0200
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/1c/1201782658_0:60:1152:708_1920x0_80_0_0_09de873d8cc93fa966543199c1f3eb1e.jpg
Takvo pamćenje je „uskladišteno“ u društvenoj strukturi zajednice i može biti od presudnog značaja za opstanak, iako se ne prenosi učenjem, kao što je slučaj, na primer, sa migracionim putevima ili tehnikama lova.Novi dokazi o ovom fenomenu kod bubašvaba potiču iz studije koja pokazuje da kolektivno pamćenje može nastati isključivo iz dinamike grupe, piše Sajens alert.Ispitivanje grupnog odlučivanjaDa bi istražili ovu pojavu, naučnici su koristili stanište sa dva potpuno identična skloništa koja su se razlikovala samo po osvetljenju. Jedno je bilo osvetljeno crvenom svetlošću, koju bubašvabe doživljavaju kao tamu, dok je drugo bilo pod zelenim svetlom.Kao što se i očekivalo, većina bubašvaba okupila se u privlačnijem, „crvenom“ skloništu.Ključni deo eksperimenta usledio je kada su istraživači zamenili osvetljenje. Sklonište koje je grupa izabrala postalo je zeleno, a dotad prazno sklonište dobilo je crveno svetlo. Naučnici su zatim posmatrali kako će životinje reagovati na trajnu promenu uslova, koja je njihov prvobitni izbor učinila nelogičnim.Dok bi usamljena bubašvaba gotovo odmah napustila sada nepovoljno zeleno sklonište i potražila crveno, ponašanje grupe bilo je potpuno drugačije. Ako se pre promene svetla u skloništu okupio dovoljno veliki broj jedinki, grupa je jednostavno ostajala na istom mestu. Njihova kolektivna odluka nadjačala je novi, nepovoljniji signal iz okruženja.Pamćenje nastalo interakcijomIstraživači ne veruju da se bilo koja bubašvaba pojedinačno „sećala“ prvobitnog stanja skloništa. Umesto toga, objašnjavaju da je „pamćenje“ grupe nastalo neposredno iz njihovih međusobnih interakcija.Svaka bubašvaba ima prirodnu sklonost da ostane tamo gde se već nalaze druge pripadnice njene vrste.Kada se na jednom mestu okupi kritična masa jedinki, taj društveni podsticaj postaje jači od spoljašnjih faktora, poput nepovoljnog osvetljenja. Kao rezultat nastaje fenomen koji funkcioniše kao kolektivno pamćenje. Nijedna jedinka ne pamti, ali se grupa kao celina ponaša kao da ima sećanje na već donetu odluku.Tim naučnika je ovaj princip potvrdio i pomoću računarskih simulacija. Model u kojem su virtuelne bubašvabe imale samo dva jednostavna pravila – biraj tamu i ostani sa drugima – pokazao je isti obrazac ponašanja. Grupe su istrajavale u svom prvobitnom izboru čak i onda kada on više nije bio najpovoljniji.„Kolektivno pamćenje može nastati isključivo kroz interakcije među jedinkama i može biti uskladišteno u društvenoj strukturi“, zaključuju autori studije objavljene u časopisu PLOS One.Univerzalni princip u životinjskom svetu?Naučnici smatraju da ovakav mehanizam verovatno nije ograničen samo na bubašvabe. Mnoge životinjske grupe donose odluke kolektivno – od jata riba i ptica, preko kolonija mrava i rojeva pčela, pa sve do ljudskih društava.Tim koji stoji iza studije, predvođen socijalnim ekologom Marijanom Kalvom Martinom sa Slobodnog univerziteta u Briselu, ističe da se njihov teorijski pristup može primeniti i na mnoge druge vrste.Iako tek treba utvrditi koliko je ovakav oblik kolektivnog pamćenja zaista rasprostranjen u prirodi, rezultati ukazuju na to da su bubašvabe možda samo jedan primer mnogo šireg fenomena – principa koji se može javiti svuda gde životinje donose zajedničke odluke.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
živi svet i genetika
Bubašvabe imaju kolektivno pamćenje: Naučnici otkrili kako funkcioniše
Naučnici su otkrili da bubašvabe poseduju vrstu kolektivnog pamćenja koje ne proizilazi iz sećanja pojedinaca, već iz samih društvenih interakcija unutar grupe.
Takvo pamćenje je „uskladišteno“ u društvenoj strukturi zajednice i može biti od presudnog značaja za opstanak, iako se ne prenosi učenjem, kao što je slučaj, na primer, sa migracionim putevima ili tehnikama lova.
Novi dokazi o ovom fenomenu kod bubašvaba potiču iz studije koja pokazuje da kolektivno pamćenje može nastati isključivo iz dinamike grupe, piše Sajens alert.
Ispitivanje grupnog odlučivanja
Da bi istražili ovu pojavu, naučnici su koristili stanište sa dva potpuno identična skloništa koja su se razlikovala samo po osvetljenju. Jedno je bilo osvetljeno crvenom svetlošću, koju bubašvabe doživljavaju kao tamu, dok je drugo bilo pod zelenim svetlom.
Kao što se i očekivalo, većina bubašvaba okupila se u privlačnijem, „crvenom“ skloništu.
Ključni deo eksperimenta usledio je kada su istraživači zamenili osvetljenje. Sklonište koje je grupa izabrala postalo je zeleno, a dotad prazno sklonište dobilo je crveno svetlo. Naučnici su zatim posmatrali kako će životinje reagovati na trajnu promenu uslova, koja je njihov prvobitni izbor učinila nelogičnim.
Dok bi usamljena bubašvaba gotovo odmah napustila sada nepovoljno zeleno sklonište i potražila crveno, ponašanje grupe bilo je potpuno drugačije. Ako se pre promene svetla u skloništu okupio dovoljno veliki broj jedinki, grupa je jednostavno ostajala na istom mestu. Njihova kolektivna odluka nadjačala je novi, nepovoljniji signal iz okruženja.
Pamćenje nastalo interakcijom
Istraživači ne veruju da se bilo koja bubašvaba pojedinačno „sećala“ prvobitnog stanja skloništa. Umesto toga, objašnjavaju da je „pamćenje“ grupe nastalo neposredno iz njihovih međusobnih interakcija.
Svaka bubašvaba ima prirodnu sklonost da ostane tamo gde se već nalaze druge pripadnice njene vrste.
Kada se na jednom mestu okupi kritična masa jedinki, taj društveni podsticaj postaje jači od spoljašnjih faktora, poput nepovoljnog osvetljenja. Kao rezultat nastaje fenomen koji funkcioniše kao kolektivno pamćenje. Nijedna jedinka ne pamti, ali se grupa kao celina ponaša kao da ima sećanje na već donetu odluku.
Tim naučnika je ovaj princip potvrdio i pomoću računarskih simulacija. Model u kojem su virtuelne bubašvabe imale samo dva jednostavna pravila – biraj tamu i ostani sa drugima – pokazao je isti obrazac ponašanja. Grupe su istrajavale u svom prvobitnom izboru čak i onda kada on više nije bio najpovoljniji.
„Kolektivno pamćenje može nastati isključivo kroz interakcije među jedinkama i može biti uskladišteno u društvenoj strukturi
“, zaključuju autori studije
objavljene u časopisu PLOS One
. Univerzalni princip u životinjskom svetu?
Naučnici smatraju da ovakav mehanizam verovatno nije ograničen samo na bubašvabe. Mnoge životinjske grupe donose odluke kolektivno – od jata riba i ptica, preko kolonija mrava i rojeva pčela, pa sve do ljudskih društava.
Tim koji stoji iza studije, predvođen socijalnim ekologom Marijanom Kalvom Martinom sa Slobodnog univerziteta u Briselu, ističe da se njihov teorijski pristup može primeniti i na mnoge druge vrste.
Iako tek treba utvrditi koliko je ovakav oblik kolektivnog pamćenja zaista rasprostranjen u prirodi, rezultati ukazuju na to da su bubašvabe možda samo jedan primer mnogo šireg fenomena – principa koji se može javiti svuda gde životinje donose zajedničke odluke.
