https://lat.sputnikportal.rs/20260726/zapad-srlja-u-daleko-dublju-krizu--konstrukcija-bi-mogla-da-im-se-srusi-video-1201706916.html
Zapad srlja u daleko dublju krizu — konstrukcija bi mogla da im se sruši /video/
Zapad srlja u daleko dublju krizu — konstrukcija bi mogla da im se sruši /video/
Sputnik Srbija
Porazi su, u kontekstu istorijskih ciklusa dugog trajanja, nekada korisniji od pobeda. Motivacija poraženog da preispituje, istražuje, analizira i shvati... 26.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-26T18:00+0200
2026-07-26T18:00+0200
2026-07-26T18:00+0200
svet
svet
svet – politika
rusija
komentari i analitika
emisija „prorok“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/08/03/1188516390_0:138:3065:1862_1920x0_80_0_0_d8139964e47846932598acdddede5818.jpg
Prvi uče na svojim greškama, iz poraza izvlače pouke, dok se drugi uljuljkavaju naplaćujući pobedu, misleći da će postavljeni algoritam trajati beskonačno.Hladni rat završen je pre skoro četiri decenije, ali je zato hladnoratovska logika opstala. Kada zapadni političari govore o novom hladnom ratu, oni se zapravo samo nadovezuju na matricu koja kod njih nikada nije rekonstruisana.Svaka arhitektura počinje na nekim temeljima, a konstrukcija novog svetskog jednopolarnog poretka je krajem osamdesetih godina podizana upravo na hladnoratovskim temeljima, to jeste na logici hladnog rata. Normativni poredak hladnoratovskog sveta utvrđen je 1945. godine i nije promenjen 1989. godine. Pored normativnog poretka, što je možda i još važnije, postojala je i hladnoratovska politička kultura.Kontekstualizacija relacije „mi i oni“ bazirana na paradigmi politički Zapad i ostatak sveta preživela je rušenje Berlinskog zida. Ta paradigma uključivala je tezu o borbi dobra protiv zla, što je automatski značilo da zlo ostaje sa druge strane, u nezapadnom delu. Teza o Rusiji kao zlu protiv kojeg se mora boriti dolazi iz nepromenjenog normativnog poretka i iz okrilja takve političke kulture.Hladnoratovska logika još živiIz tog razloga, kada političke elite najvažnijih evropskih država razmatraju mogućnost nove militarizacije i uvođenja rata protiv Rusije u narednu fazu, takav pristup dolazi iz opstale hladnoratovske logike. Zato se oružani sukob u Ukrajini doživljava kao civilizacijski rat, sukob u kom se jednostavno mora pobediti, po bilo koju cenu.Međutim, ovakav pristup predstavlja i opasno samozavaravanje, projektovanje budućih poteza sa pogrešne polazne osnove. Jer, od osamdesetih godina dvadesetog veka okolnosti su značajno promenjene. Do te mere značajno promenjene da su i teško uporedive. Normativni poredak ustanovljen 1945. godine danas je prevaziđen, mnogo toga treba transformisati, nešto i potpuno zanemariti. Kada je reč o političkoj kulturi, u nezapadnom delu sveta, apsolutno ništa se više ne sagledava kroz hladnoratovsku relaciju „mi i oni“.Politički Zapad više ne razume ostatak sveta, a odgovor globalne većine je da se onda sa tim političkim Zapadom i ne može racionalno razgovarati. Ako nema elementarne saglasnosti o tome šta je dobro, a šta zlo u međunarodnom okruženju, onda je vrlo teško oposliti bilo kakav dogovor.Samozavaravanje zbog toga vodi u samoizolaciju, a to baš i nije najbolja pozicija za vođenje civilizacijskog rata. Tu ni militarizacija ne može mnogo pomoći. Jednostavno, oslanjajući se na staru hlanoratovsku logiku u novim okolonostima ni ratni ciljevi ne mogu biti pravilno definisani. Naplaćivanje hladnoratovske pobede trajalo je četvrt veka, ali tako postavljeni algoritam nije mogao trajati večno. Bilo je neophodno menjati i normativni poredak i političku kulturu. To se nije desilo.Evropa već plaća visoku cenu promašaja u strateškim procenama i uljuljkavanja da će se na hladnoratovskoj logici ostvarivati stalna korist nauštrb drugih. Još više je zabrinjavajuće da su u tom pogledu ništa ne menja.Novi promašajNaprotiv, najavama militarizacije i uvođenja rata protiv Rusije u narednu fazu prave se novi promašaji u procenama i indukuje daleko dublja kriza od postojeće.Za rešavanje krize i sprečavanje dalje destabilizacije najpre je nužno da se hladnoratovska pobeda zaboravi, odnosno sagledava kao istorijska kategorija. Ukoliko se to ne učini, velika je verovatnoća da će se celokupna konstrukcija srušiti. Kada već nije bilo rekonstrukcije, uslediće totalna dekonstrukcija.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet, svet – politika, rusija, komentari i analitika, emisija „prorok“
svet, svet – politika, rusija, komentari i analitika, emisija „prorok“
Zapad srlja u daleko dublju krizu — konstrukcija bi mogla da im se sruši /video/
Porazi su, u kontekstu istorijskih ciklusa dugog trajanja, nekada korisniji od pobeda. Motivacija poraženog da preispituje, istražuje, analizira i shvati, obično premašuje zainteresovanost pobednika da evoluira i prilagođava se novim okolnostima.
Prvi uče na svojim greškama, iz poraza izvlače pouke, dok se drugi uljuljkavaju naplaćujući pobedu, misleći da će postavljeni algoritam trajati beskonačno.
Hladni rat završen je pre skoro četiri decenije, ali je zato hladnoratovska logika opstala. Kada zapadni političari govore o novom hladnom ratu, oni se zapravo samo nadovezuju na matricu koja kod njih nikada nije rekonstruisana.
Svaka arhitektura počinje na nekim temeljima, a konstrukcija novog svetskog jednopolarnog poretka je krajem osamdesetih godina podizana upravo na hladnoratovskim temeljima, to jeste na logici hladnog rata. Normativni poredak hladnoratovskog sveta utvrđen je 1945. godine i nije promenjen 1989. godine. Pored normativnog poretka, što je možda i još važnije, postojala je i hladnoratovska politička kultura.
Kontekstualizacija relacije „mi i oni“ bazirana na paradigmi politički Zapad i ostatak sveta preživela je rušenje Berlinskog zida. Ta paradigma uključivala je tezu o borbi dobra protiv zla, što je automatski značilo da zlo ostaje sa druge strane, u nezapadnom delu. Teza o Rusiji kao zlu protiv kojeg se mora boriti dolazi iz nepromenjenog normativnog poretka i iz okrilja takve političke kulture.
Hladnoratovska logika još živi
Iz tog razloga, kada političke elite najvažnijih evropskih država razmatraju mogućnost nove militarizacije i uvođenja rata protiv Rusije u narednu fazu, takav pristup dolazi iz opstale hladnoratovske logike. Zato se oružani sukob u Ukrajini doživljava kao civilizacijski rat, sukob u kom se jednostavno mora pobediti, po bilo koju cenu.
Međutim, ovakav pristup predstavlja i opasno samozavaravanje, projektovanje budućih poteza sa pogrešne polazne osnove. Jer, od osamdesetih godina dvadesetog veka okolnosti su značajno promenjene. Do te mere značajno promenjene da su i teško uporedive. Normativni poredak ustanovljen 1945. godine danas je prevaziđen, mnogo toga treba transformisati, nešto i potpuno zanemariti. Kada je reč o političkoj kulturi, u nezapadnom delu sveta, apsolutno ništa se više ne sagledava kroz hladnoratovsku relaciju „mi i oni“.
Politički Zapad više ne razume ostatak sveta, a odgovor globalne većine je da se onda sa tim političkim Zapadom i ne može racionalno razgovarati. Ako nema elementarne saglasnosti o tome šta je dobro, a šta zlo u međunarodnom okruženju, onda je vrlo teško oposliti bilo kakav dogovor.
Samozavaravanje zbog toga vodi u samoizolaciju, a to baš i nije najbolja pozicija za vođenje civilizacijskog rata. Tu ni militarizacija ne može mnogo pomoći. Jednostavno, oslanjajući se na staru hlanoratovsku logiku u novim okolonostima ni ratni ciljevi ne mogu biti pravilno definisani. Naplaćivanje hladnoratovske pobede trajalo je četvrt veka, ali tako postavljeni algoritam nije mogao trajati večno. Bilo je neophodno menjati i normativni poredak i političku kulturu. To se nije desilo.
Evropa već plaća visoku cenu promašaja u strateškim procenama i uljuljkavanja da će se na hladnoratovskoj logici ostvarivati stalna korist nauštrb drugih. Još više je zabrinjavajuće da su u tom pogledu ništa ne menja.
Naprotiv, najavama militarizacije i uvođenja rata protiv Rusije u narednu fazu prave se novi promašaji u procenama i indukuje daleko dublja kriza od postojeće.
Za rešavanje krize i sprečavanje dalje destabilizacije najpre je nužno da se hladnoratovska pobeda zaboravi, odnosno sagledava kao istorijska kategorija. Ukoliko se to ne učini, velika je verovatnoća da će se celokupna konstrukcija srušiti. Kada već nije bilo rekonstrukcije, uslediće totalna dekonstrukcija.
