Srbija do Antarktika! Uzbudljiva misija sa ruskom ekspedicijom – rađa se baza na ledenom kontinentu
© Dušan Filipović/ustupljeno Sputnjiku
Pratite nas
Za većinu ljudi, želja da posete Antarktik, jednaka je želji da odu u svemir – neće se ostvariti. Malobrojni mogu da realizuju tu zamisao. Dušan Filipović bio je na Antarktiku kao deo ruske ekspedicije. Tada se, kako kaže u emisiji „Sputnjik intervju“ rodila ideja da i Srbija dobije svoju bazu na Antarktiku.
Ekspedicija je trajala od oktobra prošle do januara ove godine i bila je organizovana u znak počasti prema legendarnim ruskim moreplovcima i istraživačima iz 19. veka, Fadeju Bilghauzenu i Mihailu Lazarevu, ljudima koji su 28. januara 1820. otkrili Antarktik.
Ekspedicija je obišla ostrva koja okružuju Antarktik, ali i samo antarktičko kopno, na kome se kratko zadržala. Obišla je i baze koje razne države imaju na Antarktiku. Tamo se rodila i ideja da bi i Srbija mogla da dobije svoju bazu na ovom ledenom kontinentu, kaže Filipović.
U ključalom loncu
Ekspedicija, u organizaciji Asocijacije polarnika Ruske Federacije, krenula je iz argentinskog grada Ušuljaj. Filipovićevo putovanje razlikovalo se, kako kaže od običnog turističkog obilaska – pre svega plovili su jedrilicom, a prvi susret sa pravom divljinom osetio je u Drejkovom prolazu, mestu gde se susreću Atlantik i Pacifik. Zbog razlike u gustini vode, temperaturi, ali i zbog toga što je nivo Pacifika viši od Atlantika, vode dva okeana se ne mešaju. Zbog toga nastaju talasi koji izgledaju kao ključali lonac i od Drejkovog prolaza čine najopasnije mesto za plovidbu na svetu.
„Rt Horn je mnogo nezgodno mesto. Prvo se lepo islikate da se rt vidi u pozadini, a posle toga ulazite u ključali lonac, ja to tako nazivam, pošto ne postoji talasna amplituda, nego vri sa svih strana. I ko preživi prva dva dana, preživi, imajući u vidu morsku bolest. Ja sam imao sreće da sam se već drugog dana oporavio. Stalno se osećate kao u ključalom loncu, talasi vas bacaju levo-desno, ne možete da zatvorite oči ni na deset sekundi“, priča Filipović.
Međutim, kada su prešli šezdesetu paralelu, more se smirilo i ispred njih su se ukazali, kako naš sagovornik kaže, masivni, ogromni, moćni beli prizori ostrva i ledenih bregova koji prethode samom kopnu Antarktika.
Otkriće novog zaliva
Misija ekspedicije bila je da pokušaju da isprave istorijsku nepravdu, jer su mnoga ostrva koja su Bilghauzen i Lazarev tokom svoje ekspedicije otkrili i ucrtali na pomorske karte, krstili ruskim imenima. Međutim, tokom Hladnog rata, mnogima su imena promenjena, čak i ostrvu kome su ime dali po bici na Vaterlou. Sada je ideja vratiti ostrvima stara imena.
Pravoslavna crkva na Antarktiku. Crkva je aktivna i ima sveštenika.
© Dušan Filipović/ustupljeno Sputnjiku
Ekspedicija je, krijući se od oluje, čak otkrila novi zaliv, koji do sada nije bio ucrtan na kartama i dala mu ime Rasijan.
„Sada je to u proceduri kod Ruskog kartografskog društva, pokrenuta je inicijativa da se zaliv, ili kako ga nazivaju, buhta, uknjiži pod imenom Rasijan“, ističe Filipović.
Poruke budućim generacijama
U ekipi na jedrilici, pored Filipovića, bio je i predsednik Asocijacije polarnika Rusije, Mihail Slipenčuk, ali i vladika Jakov, prema Filipovićevim rečima, svestran i interesantan čovek. To možda i nije čudno, jer na jednom od ostrva postoji ruska pravoslavna crkva sa sveštenikom koji tu živi. Episkop Jakov imao je poseban zadatak – osveštao je svako ostrvo na kome je ekspedicija boravila.
piramida sa krstom na Antarktiku
© Dušan Filipović/ustupljeno Sputnjiku
„On je na svako ostrvo doneo čestice zemlje sa mesta gde su se vodile bitke tokom Otadžbinskog rata 1812; na svakom ostrvu pravili smo piramide od kamena sa velikim pravoslavnim krstovima na vrhu. Unutar piramida, ostavljali smo kapsule sa porukama budućim generacijama o istorijskom delu priče, a u svakoj je ostavljena i čestica sa Časnog Krsta“, navodi Filipović.
Zašto i Srbija ne bi imala bazu na Antarktiku
Prema Filipovićevim rečima, i Srbija bi mogla u narednim godinama da dobije svoju bazu na Antarktiku kroz uključivanje u međunarodne naučno-istraživačke projekte, a krajnji cilj bio bi da do 2033. godine dobije sopstveni deo istraživačkog kampusa na ovom kontinentu. Za sada su, kako kaže, on i proslavljeni košarkaš Slobodan Šljivančanin, osnovali nevladinu organizaciju pod nazivom Srpski polarni naučno-istraživački centar.
Antarktik
© Dušan Filipović/ustupljeno Sputnjiku
Govoreći o međunarodnoj saradnji, Filipović kaže da postoji spremnost partnera iz Ruske Federacije da Srbija učestvuje u projektu međunarodne istraživačke baze.
„Naši prijatelji iz Ruske federacije su spremni da nam ustupe deo u projektu koji podrazumeva prvu međunarodnu naučno-istraživačku bazu na ostrvu Vaterlo. I mi tu vidimo kao našu šansu da i Srbija ima svoj deo baze koji bi omogućio mladim naučnicima, iskusnim naučnicima da upotpune svoje znanje ili da potvrde svoje naučne radove“, kaže on.
Kako ističe, cilj projekta jeste da omogući domaćim istraživačima pristup jednom od najznačajnijih prostora za naučna istraživanja.
„Ja nisam naučnik, ali vidim da mi puno njih priča o tome da je Arktik, a pogotovo Antarktik, veoma interesantan zbog magnetnih zračenja, zbog zemljanih vibracija i kosmičkih zračenja. Vrlo je unikalan i da se tamo definitivno dokazuju neke teorije“, ističe Filipović.
Prema njegovim rečima, projekat već okuplja predstavnike više naučnih institucija. U savet centra biće uključeni isključivo naučnici, a već su počeli saradnju sa udruženjem Milutin Milanković i Geografskim institutom SANU; planiraju, kako kaže i saradnju sa Geografskim fakultetom.
„Planovi su nam da se ove godine umrežavamo i očekujemo podršku kako naučnog dela društva, tako i Vlade. Naravno, ne očekujemo nikakvu finansijsku podršku za sada. Siguran sam da će razni legati, velike kompanije i instituti pomoći da to napravimo. Imamo logističku podršku, što je najvažniji deo“, kaže Filipović.
U planu je i da projekat predstave i na međunarodnoj izložbi EXPO 2027 u Beogradu, zaključuje on.
