https://lat.sputnikportal.rs/20260726/globalni-centri-moci-koce-kraj-sukoba-u-ukrajini-video-1201707074.html
Globalni centri moći koče kraj sukoba u Ukrajini /video/
Globalni centri moći koče kraj sukoba u Ukrajini /video/
Sputnik Srbija
Dok Kremlj i Vašington razmenjuju poruke o nastavku dijaloga, a šefovi diplomatija razgovaraju o mogućem izlazu iz krize, rat u Ukrajini ostaje bez konkretnog... 26.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-26T20:00+0200
2026-07-26T20:00+0200
2026-07-26T20:00+0200
svet
svet
rusija
ukrajina
analize i mišljenja
od četvrtka do četvrtka
svet – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/1a/1201707359_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_374bfc7f34358fa51d554116158d51c7.jpg
Uprkos sve intenzivnijim pregovorima o eventualnom mirovnom rešenju sukob u Ukrajini ne prestaje. Iz Kremlja poručuju da se dijalog sa Vašingtonom nastavlja, ali da nema razloga za preterani optimizam, pogotovo posle izjave generalnog sekretara Sjedinjenih Država Marka Rubija koji je nakon sastanka sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom rekao da su potrebne nove ideje i predlozi za rešavanje ukrajinskog sukoba. Janjić je ipak mišljenja da deluje da je dogovor iz Enkoriža propao.„Mi ne možemo tačno da znamo šta je sve dogovoreno, ali sam apsolutno uveren da kad se tako nešto izgovori, kada se neki sporazum postigne na najvišem nivou, da ga jedna i druga strana moraju uzeti u obzir. Ipak se ovaj svet održava u nekoj ravnotež sila. Moguće su akcije, ali moramo da očekujemo i reakcije. Nijedna od ovih zemalja nije neka mala, beznačajna zemlja koja lako može da se porazi, ovde su u pitanju najveći globalni igrači i zato dodatno mora da se pazi“, rekao je naš sagovornik u emisiji radio Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka“.Duboka država ne postoji samo u SADDva šefa diplomatije, Sergej Lavrov i Marko Rubio, razgovarala su u Manili o regionalnim i međunarodnim pitanjima, uključujući i situaciju u persijskom zalivu, a pozdravili su obnovu kontakata Roskosmosa i NASA-e, kao i razvoj međuparlamentarne saradnje kulturnih veza, postavlja se pitanje zašto ne može da dođe do nekog pomaka na tlu gde se ratuje?Janjić naglašava da nakon takvih razgovora ne sme sve da se otkrije ali da paralelno sa tim postoje sile koje na svaki način pokušavaju da instruišu određenu političku elitu da uradi ono što je u njenom interesu. Ne žele, dodaje on, da se eksponiraju, ali žele da imaju globalni uticaj.„I kad govorimo o dubokoj državi, mi se često varamo da ona postoji samo u Sjedinjenim Američkim Državama. Ne, ona ima svoje pipke širom sveta. Ima je i pod drugim zemljama, a rekao bih čak i ovde na našem tlu, u našem regionu. Sa jedne strane, posmatramo Trampa i njegovog potpredsednika Vensa, a na drugoj strani Rubija za kojeg se govori da je eksponent duboke države, ali sigurno su tu upleteni mnogi interesi i može biti da čak i američka administracija preduzma nešto što možda nije po njenoj volji zbog unutrašnjeg pritiska”, naglasio je naš sagovornik.Profit koji može da se obije o glavuKada se podvuče račun, Janjić podvlači da treba biti svestan da na ukrajinskom tlu ne ratuju Kijev i Moskva, već da gledamo sukob NATO protiv Rusije, a da je Ukrajina tu, nažalost, kolaterarna šteta i to svojevoljno.Janjić navodi da se ima veoma malo pameti na Zapadu Evrope, jer ne razmišljuju kakve posledice mogu da budu. Zanimljivo je, dodaje on, da američka administracija prilazi ovom sukobu sa više razumevanja i sa više opreza, nego evropske zemlje koje mogu da budu prva žrtva.Pogledajte i:
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
svet, rusija, ukrajina, analize i mišljenja, od četvrtka do četvrtka, svet – politika
svet, rusija, ukrajina, analize i mišljenja, od četvrtka do četvrtka, svet – politika
Globalni centri moći koče kraj sukoba u Ukrajini /video/
Dok Kremlj i Vašington razmenjuju poruke o nastavku dijaloga, a šefovi diplomatija razgovaraju o mogućem izlazu iz krize, rat u Ukrajini ostaje bez konkretnog mirovnog epiloga. Kulturolog dr Jovan Janjić ocenjuje da iza zvaničnih pregovora deluju moćni centri interesa koji otežavaju postizanje dogovora i produžavaju sukob.
Uprkos sve intenzivnijim pregovorima o eventualnom mirovnom rešenju sukob u Ukrajini ne prestaje. Iz Kremlja poručuju da se dijalog sa Vašingtonom nastavlja, ali da nema razloga za preterani optimizam, pogotovo posle izjave generalnog sekretara Sjedinjenih Država Marka Rubija koji je nakon sastanka sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom rekao da su potrebne nove ideje i predlozi za rešavanje ukrajinskog sukoba. Janjić je ipak mišljenja da deluje da je dogovor iz Enkoriža propao.
„Mi ne možemo tačno da znamo šta je sve dogovoreno, ali sam apsolutno uveren da kad se tako nešto izgovori, kada se neki sporazum postigne na najvišem nivou, da ga jedna i druga strana moraju uzeti u obzir. Ipak se ovaj svet održava u nekoj ravnotež sila. Moguće su akcije, ali moramo da očekujemo i reakcije. Nijedna od ovih zemalja nije neka mala, beznačajna zemlja koja lako može da se porazi, ovde su u pitanju najveći globalni igrači i zato dodatno mora da se pazi“, rekao je naš sagovornik u emisiji radio Sputnjika „
Od četvrtka do četvrtka“.
Duboka država ne postoji samo u SAD
Dva šefa diplomatije, Sergej Lavrov i Marko Rubio, razgovarala su u Manili o regionalnim i međunarodnim pitanjima, uključujući i situaciju u persijskom zalivu, a pozdravili su obnovu kontakata Roskosmosa i NASA-e, kao i razvoj međuparlamentarne saradnje kulturnih veza, postavlja se pitanje zašto ne može da dođe do nekog pomaka na tlu gde se ratuje?
Janjić naglašava da nakon takvih razgovora ne sme sve da se otkrije ali da paralelno sa tim postoje sile koje na svaki način pokušavaju da instruišu određenu političku elitu da uradi ono što je u njenom interesu. Ne žele, dodaje on, da se eksponiraju, ali žele da imaju globalni uticaj.
„I kad govorimo o dubokoj državi, mi se često varamo da ona postoji samo u Sjedinjenim Američkim Državama. Ne, ona ima svoje pipke širom sveta. Ima je i pod drugim zemljama, a rekao bih čak i ovde na našem tlu, u našem regionu. Sa jedne strane, posmatramo Trampa i njegovog potpredsednika Vensa, a na drugoj strani Rubija za kojeg se govori da je eksponent duboke države, ali sigurno su tu upleteni mnogi interesi i može biti da čak i američka administracija preduzma nešto što možda nije po njenoj volji zbog unutrašnjeg pritiska”, naglasio je naš sagovornik.
Profit koji može da se obije o glavu
Kada se podvuče račun, Janjić podvlači da treba biti svestan da na ukrajinskom tlu ne ratuju Kijev i Moskva, već da gledamo sukob NATO protiv Rusije, a da je Ukrajina tu, nažalost, kolaterarna šteta i to svojevoljno.
„Treba imati u vidu da je protiv Rusije uključeno više od pedeset zemalja, tako da slobodno možemo da kažemo da se radi o globanom sukobu. Srećom, dolaskom nove Trampove administracije malo je odnos Vašingtona i Moskve relaksiran, a pokazalo se da su glavni izazivači sukoba i oni koji ga potenciraju evropske zemlje. Vodeće evropske zemlje koje su se često pokazale kao agresori i kolonizatori kroz istoriju one i dan danas podstiču sukob, ali iza njih se zaklanjaju neki njihovi mali sateliti poput baltičkih zemalja. Oni, nažalost, u tom mračnom metežu pokušavaju da zadobiju neke svoje pozicije ali nisu ni svesni da zbog toga mogu da plate veliku cenu”, objasnio je naš sagovornik.
Janjić navodi da se ima veoma malo pameti na Zapadu Evrope, jer ne razmišljuju kakve posledice mogu da budu. Zanimljivo je, dodaje on, da američka administracija prilazi ovom sukobu sa više razumevanja i sa više opreza, nego evropske zemlje koje mogu da budu prva žrtva.
