https://lat.sputnikportal.rs/20260726/1201714300.html
U kakvom su stanju srpske zadužbine u Severnoj Makedoniji
U kakvom su stanju srpske zadužbine u Severnoj Makedoniji
Sputnik Srbija
Kako se prevode veliki pesnici, pre svega ruski, ali tako da prevod bude i lep i tačan, šta se sve našlo u novoj knjizi „Pretočene reči“, zbirci prevedenih... 26.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-26T16:00+0200
2026-07-26T16:00+0200
2026-07-26T16:00+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/1a/1201714122_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_aca93205e667a9d936d2f1fecc5bf6ef.jpg
U kakvom su stanju srpske zadužbine u Severnoj Makedoniji
Sputnik Srbija
Kako se prevode veliki pesnici, pre svega ruski, ali tako da prevod bude i lep i tačan, šta se sve našlo u novoj knjizi „Pretočene reči“, zbirci prevedenih pesama autora iz 11 zemalja – od Turske i Azerbejdžana, do Nemačke i Norveške i šta su letonske „daine“, čiji će prevod posle sakupljanja i istraživanja uskoro biti gotov, a pesme pred čitaocima – pitamo nagrađivanog književnog prevodioca, pesnikinju i istoričarku umetnosti Veru Horvat.
Šta danas predstavljaju srpske zadužbine u Severnoj Makedoniji, zašto je njihovo očuvanje važno ne samo za istoriju, već i za budućnost regiona, kakvo je stvarno stanje na terenu i da li još ima vremena da se spreči njihovo dalje propadanje – za „Orbitu kulture“ objašnjava dr Jasmina Ćirić, istoričarka umetnosti, koja se godinama bavi proučavanjem i zaštitom srpske srednjovekovne baštine na ovom prostoru.
O predstavama i koncertima koji nas očekuju tokom naredna dva meseca, u okviru 33. Beogradskog letnjeg festivala, razgovaramo s urednicom Centra beogradskih festivala Milicom Kadić.
Šta se našlo u drugom delu dvotomne studije „Manifesti srpske avangarde 1902 – 1934“, zbog čega je ova antologija istovremeno i jedinstvena istorija književnih ideja – pitamo njenog poriređivača, uglednog istoričara književnosti prof. dr Gojka Tešića.
Kako se prevode veliki pesnici, pre svega ruski, ali tako da prevod bude i lep i tačan, šta se sve našlo u novoj knjizi „Pretočene reči“, zbirci prevedenih pesama autora iz 11 zemalja – od Turske i Azerbejdžana, do Nemačke i Norveške i šta su letonske „daine“, čiji će prevod posle sakupljanja i istraživanja uskoro biti gotov, a pesme pred čitaocima – pitamo nagrađivanog književnog prevodioca, pesnikinju i istoričarku umetnosti Veru Horvat.Šta danas predstavljaju srpske zadužbine u Severnoj Makedoniji, zašto je njihovo očuvanje važno ne samo za istoriju, već i za budućnost regiona, kakvo je stvarno stanje na terenu i da li još ima vremena da se spreči njihovo dalje propadanje – za „Orbitu kulture“ objašnjava dr Jasmina Ćirić, istoričarka umetnosti, koja se godinama bavi proučavanjem i zaštitom srpske srednjovekovne baštine na ovom prostoru.O predstavama i koncertima koji nas očekuju tokom naredna dva meseca, u okviru 33. Beogradskog letnjeg festivala, razgovaramo s urednicom Centra beogradskih festivala Milicom Kadić. Šta se našlo u drugom delu dvotomne studije „Manifesti srpske avangarde 1902 – 1934“, zbog čega je ova antologija istovremeno i jedinstvena istorija književnih ideja – pitamo njenog poriređivača, uglednog istoričara književnosti prof. dr Gojka Tešića.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
audio
Kako se prevode veliki pesnici, pre svega ruski, ali tako da prevod bude i lep i tačan, šta se sve našlo u novoj knjizi „Pretočene reči“, zbirci prevedenih pesama autora iz 11 zemalja – od Turske i Azerbejdžana, do Nemačke i Norveške i šta su letonske „daine“, čiji će prevod posle sakupljanja i istraživanja uskoro biti gotov, a pesme pred čitaocima – pitamo nagrađivanog književnog prevodioca, pesnikinju i istoričarku umetnosti Veru Horvat.
Šta danas predstavljaju srpske zadužbine u Severnoj Makedoniji, zašto je njihovo očuvanje važno ne samo za istoriju, već i za budućnost regiona, kakvo je stvarno stanje na terenu i da li još ima vremena da se spreči njihovo dalje propadanje – za „Orbitu kulture“ objašnjava dr Jasmina Ćirić, istoričarka umetnosti, koja se godinama bavi proučavanjem i zaštitom srpske srednjovekovne baštine na ovom prostoru.
O predstavama i koncertima koji nas očekuju tokom naredna dva meseca, u okviru 33. Beogradskog letnjeg festivala, razgovaramo s urednicom Centra beogradskih festivala Milicom Kadić.
Šta se našlo u drugom delu dvotomne studije „Manifesti srpske avangarde 1902 – 1934“, zbog čega je ova antologija istovremeno i jedinstvena istorija književnih ideja – pitamo njenog poriređivača, uglednog istoričara književnosti prof. dr Gojka Tešića.
