Raspad globalne mreže: Otvara se nova geopolitička provalija između Amerike i Evrope
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Sukob između SAD i EU unije oko regulacije interneta nije samo pitanje digitalnih platformi ili zaštite korisnika, već odražava mnogo dublji geopolitički sukob u kojem su podaci, algoritmi i veštačka inteligencija postali strateški resursi. U suštini, sve govori o raspadu interneta kao globalne mreže, što je bolan proces.
Ovako stručnjak za digitalne komunikacije Slobodan Stojičević komentariše izjavu šefa Ruskog fonda za direktne investicije Kirila Dmitrijeva povodom izjave Donalda Trampa, koji je Brisel optužio za „pljačku američkih IT kompanija“.
Tramp je, podsećamo, reagovao i zapretio novim carinama pošto je Brisel kaznio kompaniju Gugl sa 890 miliona evra zbog zbog kršenja pravila digitalnog tržišta. Dmitrijev je ceo slučaj prokomentarisao izjavom da su „vazali u EU naljutili svog 'taticu' i sleduju im sankcije zbog kazni američkim digitalnim kompanijama. Sada će vazali morati da ukinu kazne, izvine se i zahvale 'tatici' na dodatnim sankcijama“.
Internet postao ozbiljna geostrateška pretnja
SAD su napravile internet i po svojim strateškim dokumentima smatraju da je to njihovo vlasništvo, polje njihovog uticaja i da unutar njega ne može da bude nikakvih brana, objašnjava Stojičević.
„Sa druge strane, internet je sad već došao do toga da on više nije zabava za dečurliju, već i ozbiljna geostrateška pretnja i one države koje su u američkom arealu uticaja, EU i ceo globalni Zapad (Japan, Južna Koreja, Australija…) počinju da shvataju da internet služi i za neke druge uticaje, ne samo za one koji su bili vidljivi u prvom trenutku“, navodi on.
U prvom redu, to su „algoritmi preporuka“ i zavisnost koju to izaziva kod dece. To da društvene mreže izazivaju zavisnost kod dece, uništavaju im pažnju, deluju na svest više nije teorija zavere, dodaje naš sagovornik i stoga je Australija prva usvojila zakon o zabrani korišćenja društvenih mreža za mlađe od godina, a sledile su je i neke evropske države. EU je odavno usvojila zakon o regulisanju interneta po kome i kažnjava velike IT mogule, dodaje naš sagovornik.
Podaci se koriste za vladavinu svetom
Međutim, drugi problem je problem odliva podataka kojima se „algoritmi preporuka“ i veliki data centri hrane, a kako vreme odmiče i veštačka inteligencija se razvija, pojavljuje se opasnost da slobodno tržište bude ukinuto.
„Ako neka platforma poseduje dovoljno podataka o nekoj osobi, ona može da profiliše reklamu tako da slobodan izbor više i ne postoji. To se naravno pomera i prema upotrebi u vojne svrhe: taj isti algoritam može da se koristi i za izazivanje obojenih revolucija, izazivanje nemira, ono što smo videli u Nepalu i raznim drugim državama. Ima i onoga što nismo videli, onaj deo kada to ne preraste u pobunu mladih na ulicama, već kada se lagano deluje, a danas je veštačka inteligencija već došla dotle da uopšte ne mora da deluje na mase, već može da pojedinačno deluje na svakog čoveka“, ističe Stojičević.
Ove stvari prave ozbiljne bezbednosne probleme državama, pa čak i američkim saveznicima, odnosno, kako to Dmitrijev kaže, vazalima, zato što na taj način mogu da se prave teroristi, samoubice, masovna ubistva po školama… Takve stvari nacionalne države teško mogu da kontrolišu zato što se radi o platformama na globalnom nivou, prema kojima se Amerika ponaša kao prema svojim pulenima, dodaje on.
Vašington smatra da treba da ih štiti od drugih država i tako je nastao međudržavni problem. Takođe smatra da to što su države globalnog Zapada koristile višedecenijske pogodnosti Amerike zaštite, sada moraju da uzvrate podacima svojih građana.
„Sa druge strane, EU pokušava da ima neku svoju politiku, da učini barem nešto dobro za svoje građane i to se naravno sukobljava sa interesima Amerike“, objašnjava Stojičević.
(Pre)vaspitavanje Evrope za rat sa Rusijom
Pretnja carinama je, prema Stojičevićevim rečima, samo način da se EU vaspita, jer nije shvatila da se svet promenio. Nekada su velike države plaćale malim državama za uticaj. Tako je SSSR u Afriku i Aziju slao „internacionalnu radničku pomoć“; Amerika je za uticaj plaćala preko USAID-a. Sada, navodi naš sagovornik., to više nije potrebno i došlo je vreme da Amerika naplati sve ono što je uložila.
Tako je Donald Tramp obišao ceo svet izvlačeći velike svote novca od zalivskih monarhija, Japana i drugih azijskih zemalja, dok je Evropi nametnuo obavezu da kupuje američko oružje. On je kao domaćin koji je gojio prase do Božića, ističe Stojičević.
„Evropa mora da se vaspita, da shvati da više ne može da odlučuje o svemu. Došlo je vreme da se ratuje sa Rusijom, da se Evropa upotrebi, da se mladi iz Evrope bace na ruski front“, kaže on.
Pošto poseduje „algoritme preporuka“, Amerika može da izazove, između ostalog i smenu evropskih vlada, može da usmeri ljude da žele da ratuju. Dovoljno je da primeni pomenute algoritme i „probere“ mlade Evropljane koji su za rat, koji su nezadovoljni, željni krvi, osvete ili krstaških pohoda i da ih usmeri. Tako „usmereni“, mladi će sami promeniti svoje vlade.
S obzirom da su „algoritmi preporuka“ u rukama velikih američkih IT kompanija, države vrlo teško mogu da urade nešto protiv društvenih mreža, osim da učine ono što su uradili Rusija, Kina, Iran i Severna Koreja – da odvoje svoj internet. Prvi korak u tome je ono što su uradile Australija i neke evropske države, koje su ograničile korišćenje društvenih mreža. To sve govori o raspadu interneta kakav smo do sada poznavali, kao globalnu mrežu koja je povezivala ceo svet, i to će biti bolan proces, zaključuje Stojičević.
Pogledajte i:
