https://lat.sputnikportal.rs/20260725/bez-govora-molim-oliverin-dan-posle-kraja--citavog-jednog-sveta-1201661823.html
Bez govora, molim! Oliverin dan posle kraja – čitavog jednog sveta
Bez govora, molim! Oliverin dan posle kraja – čitavog jednog sveta
Sputnik Srbija
Jedan dan posle kraja sveta - tako se zove pesma koju je kompozitor Šarl Dimon (poznat po saradnji sa Edit Pjaf) posvetio Oliveri Katarini, legendarnoj glumici... 25.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-25T11:09+0200
2026-07-25T11:09+0200
2026-07-25T11:09+0200
kultura
kultura
olivera katarina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/18/1201661666_0:0:1281:720_1920x0_80_0_0_14fd98fe4fe445cc9ea9b11a21e8fc28.jpg
Podatak na koji je podsetio francuski “Figaro” u tekstu – Ispraćaju na večni počinak srpsku Brižit Bardo – rečiti je pokazatelj onoga šta i danas “posle kraja sveta” Pariz, Olimpija i kanska publika misle o neodoljivoj Lenče iz “Skupljača perja”.Da Olivera Katarina nije samo trajna vrednost srpskog filma, kako je, u danu njenog odlaska potvrdio reditelj Radoš Bajić, već i evropskog, potvrđuje tekst u kome se podseća da je Olivera imala 27 godina kada je film „Skupljači perja“ reditelja Aleksandra Petrovića 1967. godine osvojio Veliku specijalnu nagradu žirija i Nagradu međunarodne kritike.Bacala je u nesvestO Oliveri, njenim talentima, stasu i glasu, reditelj Emir Kusturica kaže za Sputnjik da je reč o ženi koja je bila inspiracija mnogima:Upravo je taj “čudni glas” i jedinstvena interpretacija romskih pesama učinio da lepa Lenče zatvori Filmski festival u Kanu koncertom na kom je nastupala uz tada velike muzičke zvezde Nanu Muskuri i Dajan Vorvik. Taj glas je čak 72 puta punio i čuvenu parisku Olimpiju, a posle jednog od tih nastupa ostalo je da se pripoveda kako je Salvador Dali klečao pred srpskom divom. Imala je Olivera i koncert sa tada veoma popularnim Žilberom Bekoom, o čemu svedoči njihov zajednički nastup na francuskoj televiziji.Rođena u Beogradu 1940. kao Olivera Petrović, u dva braka uzimala je muževljevo prezime da bi dodavanjem imena svoje majke postala Olivera Katarina.Prvo je bila KoštanaStudirala je na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u klasi profesorke Ognjenke Milićević zajedno sa Petrom Kraljem, Stanislavom Pešić, Milenom Dravić, Brankom Zorić. Pozorišnu karijeru započela je kao student glavnom ulogom u predstavi „Koštana“ u Narodnom pozorištu.Olivera je debitovala filmom "Dobra kob" iz 1964. godine, a tokom karijere igrala je u desetak domaćih i dvadesetak inostranih filmova. Za film „Goja" nagrađena je na filmskim festivalima u Moskvi i Veneciji. Ipak, uloga karijere bila je u filmu „Skupljači perja“ Aleksandra Saše Petrovića iz 1967.Glumila je u filmovima Puriše Đorđevića, Miće Popovića, Soje Jovanović, Đorđa Kadijevića, kao i u filmovima Đanfranka Parolinija, Alberta Latuade, Majkla Armstronga,Konrada Vulfa…Umetnička karijera Olivere Katarine trajala je više od šest decenija. U nju je, pored glumačkih uspeha i pevačke popularnosti ostalo upamćeno i Oliverino “učesvovanje” u sletanju na Mesec.Glas do MesecaNaime, uspeh misije Apolo i Nila Armstronga koji je hodao po Mesecu u Jugoslaviji je ispraćen sa dve pesme – jedna od njih bila je „Himna čoveku“, namenski pisana za emitovanje povodom spuštanja na Mesec, a u interpretaciji Olivere Katarine.Ova izuzetna umetnica oprobala se i u književnosti zbirkom pesama “Beli badnjaci” i memoarskom prozom “Aristokratsko stopalo".U jednom od retkih pojavljivanja u javnosti, gostujući na televiziji, na pitanje kako želi da bude sahranjena odsečno je rekla: “Bez govora, molim” i potom dodala: “Moj će sin već naći neko mirno mesto gde će me posećivati.”Danas, posle svih slomljenih i srca i čaša ( nije to samo činio Beli Bora, bio je to čest gest u kafanama, uz pesmu “Đelem, Đelem), posle slave koju je donela zemlji i zemljacima, velika i jedinstvena zvezda srpske umetnosti dočekala je zasluženi mir.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
kultura, olivera katarina
kultura, olivera katarina
Bez govora, molim! Oliverin dan posle kraja – čitavog jednog sveta
Jedan dan posle kraja sveta - tako se zove pesma koju je kompozitor Šarl Dimon (poznat po saradnji sa Edit Pjaf) posvetio Oliveri Katarini, legendarnoj glumici koja je svet ove nedelje napustila u 87. godini.
Podatak na koji je podsetio francuski “Figaro” u tekstu – Ispraćaju na večni počinak srpsku Brižit Bardo – rečiti je pokazatelj onoga šta i danas “posle kraja sveta” Pariz, Olimpija i kanska publika misle o neodoljivoj Lenče iz “Skupljača perja”.
Da Olivera Katarina nije samo trajna vrednost srpskog filma, kako je, u danu njenog odlaska potvrdio reditelj Radoš Bajić, već i evropskog, potvrđuje tekst u kome se podseća da je Olivera imala 27 godina kada je film „Skupljači perja“ reditelja Aleksandra Petrovića 1967. godine osvojio Veliku specijalnu nagradu žirija i Nagradu međunarodne kritike.
O Oliveri, njenim talentima, stasu i glasu, reditelj Emir Kusturica kaže za Sputnjik da je reč o ženi koja je bila inspiracija mnogima:
“Bila je inspiracija kao tip zanosne balkanske žene koja je stajala između ciganske lepote i lepote našeg prastarog gena iz mlađeg kamenog doba. Olivera je bila taj profil glumice koja je uspevala da nas svojim čudnim glasom baca u nesvest.”
Upravo je taj “čudni glas” i jedinstvena interpretacija romskih pesama učinio da lepa Lenče zatvori Filmski festival u Kanu koncertom na kom je nastupala uz tada velike muzičke zvezde Nanu Muskuri i Dajan Vorvik. Taj glas je čak 72 puta punio i čuvenu parisku Olimpiju, a posle jednog od tih nastupa ostalo je da se pripoveda kako je Salvador Dali klečao pred srpskom divom. Imala je Olivera i koncert sa tada veoma popularnim Žilberom Bekoom, o čemu svedoči njihov zajednički nastup na francuskoj televiziji.
Rođena u Beogradu 1940. kao Olivera Petrović, u dva braka uzimala je muževljevo prezime da bi dodavanjem imena svoje majke postala Olivera Katarina.
Studirala je na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u klasi profesorke Ognjenke Milićević zajedno sa Petrom Kraljem, Stanislavom Pešić, Milenom Dravić, Brankom Zorić. Pozorišnu karijeru započela je kao student glavnom ulogom u predstavi „Koštana“ u Narodnom pozorištu.
Olivera je debitovala filmom "Dobra kob" iz 1964. godine, a tokom karijere igrala je u desetak domaćih i dvadesetak inostranih filmova. Za film „Goja" nagrađena je na filmskim festivalima u Moskvi i Veneciji. Ipak, uloga karijere bila je u filmu „Skupljači perja“ Aleksandra Saše Petrovića iz 1967.
Glumila je u filmovima Puriše Đorđevića, Miće Popovića, Soje Jovanović, Đorđa Kadijevića, kao i u filmovima Đanfranka Parolinija, Alberta Latuade, Majkla Armstronga,Konrada Vulfa…
Umetnička karijera Olivere Katarine trajala je više od šest decenija. U nju je, pored glumačkih uspeha i pevačke popularnosti ostalo upamćeno i Oliverino “učesvovanje” u sletanju na Mesec.
Naime, uspeh misije Apolo i Nila Armstronga koji je hodao po Mesecu u Jugoslaviji je ispraćen sa dve pesme – jedna od njih bila je „Himna čoveku“, namenski pisana za emitovanje povodom spuštanja na Mesec, a u interpretaciji Olivere Katarine.
Ova izuzetna umetnica oprobala se i u književnosti zbirkom pesama “Beli badnjaci” i memoarskom prozom “Aristokratsko stopalo".
U jednom od retkih pojavljivanja u javnosti, gostujući na televiziji, na pitanje kako želi da bude sahranjena odsečno je rekla: “Bez govora, molim” i potom dodala: “Moj će sin već naći neko mirno mesto gde će me posećivati.”
Danas, posle svih slomljenih i srca i čaša ( nije to samo činio Beli Bora, bio je to čest gest u kafanama, uz pesmu “Đelem, Đelem), posle slave koju je donela zemlji i zemljacima, velika i jedinstvena zvezda srpske umetnosti dočekala je zasluženi mir.
