https://lat.sputnikportal.rs/20260725/berlin-planira-izgradnju-stanova-iznad-poslednjeg-hitlerovog-bunkera-1201700377.html
Berlin planira izgradnju stanova iznad poslednjeg Hitlerovog bunkera
Berlin planira izgradnju stanova iznad poslednjeg Hitlerovog bunkera
Sputnik Srbija
Gradske vlasti Berlina podržavaju plan izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa iznad poslednjeg sačuvanog bunkera povezanog sa nacističkim režimom Adolfa Hitlera... 25.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-25T22:50+0200
2026-07-25T22:50+0200
2026-07-25T22:50+0200
društvo
društvo
svet
nemačka
adolf hitler
bunker
berlin
nacizam
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/18/1196145114_0:0:2926:1646_1920x0_80_0_0_29595ab4c97fe4192115150968be5c8b.jpg
Prema planu investitora iz Hamburga, na parceli u ulici Fosštrase biće izgrađeno 66 stanova i poslovni prostor, što bi, prema oceni udruženja "Berliner Untervelten", dovelo do uništenja većeg dela bunkera, prenose mediji.Predstavnik tog udruženja Kaj Hajn izjavio je da bi ulaz u bunker trebalo sačuvati i omogućiti njegovo pretvaranje u muzej posvećen slomu nacističke Nemačke i završetku Drugog svetskog rata.To bi, kako je ocenio, pomoglo zaustavljanju rastućeg ekstremizma u Evropi."Mnogi radije zaboravljaju istoriju nego da je se sećaju. Upravo zato ovakvo mesto može da pomogne da se razumeju posledice ekstremizma", rekao je Hajn, prenose mediji.Dodao je da njegovo udruženje želi da sarađuje sa Muzejom holokausta kako bi se unutar bunkera stvorio muzej posvećen katastrofalnom porazu nacističke Nemačke.Bunker se nalazi ispod nekadašnje Nove Rajhskancelarije, koju je projektovao arhitekta Albert Šper, i bio je deo kompleksa podzemnih skloništa u centru Berlina. U njemu su tokom rata boravile supruge i deca visokih nacističkih funkcionera, dok se Hitlerov "Firerbunker", u kojem je izvršio samoubistvo, nalazio oko 120 metara dalje i danas je na tom mestu parking.Bunker se pojavio u sovjetskom filmu snimljenom nakon bezuslovne predaje Nemačke u maju 1945. godine, u kojem je general Helmut Vajdling, koji je predvodio odbranu Berlina, snimljen kako napušta izlaz iz bašte bunkera sa svojim oficirima pod stražom vojnika Crvene armije.Prema podacima udruženja, oko 40 odsto originalnog bunkera površine 1.200 kvadratnih metara i dalje je očuvano, sa armirano-betonskim zidovima debljine 1,7 metara.Bunker je delom opstao zato što se nalazio ispod smrtonosne "ničije zemlje" između Istočnog i Zapadnog Berlina nakon izgradnje zida.Korišćen je za sklonište žena i dece nacističkih zvaničnika tokom rata.Nakon pada Berlinskog zida i ponovnog ujedinjenja Nemačke, zemlja je, kada je to bilo moguće, vraćena prvobitnim jevrejskim vlasnicima ili njihovim porodicama.Vremenom su ove parcele kupljene kako bi se formirala parcela na kojoj će se graditi stanovi.Pinhas Goldšmit, bivši glavni rabin Moskve i predsednik Konferencije evropskih rabina, rekao je da bi lokacija trebalo da bude dodeljena jednoj od jevrejskih zajednica u Berlinu.Berlinske vlasti protive se očuvanju objekta, navodeći da ne žele da on postane mesto okupljanja neonacista. Senator za stanovanje Kristijan Gebler ranije je izjavio da grad neće zaustavljati izgradnju novih stanova „radi očuvanja bunkera koji bi mogao da postane mesto hodočašća“.Predsednik udruženja "Berliner Untervelten" Ditmar Arnold ocenio je da bi rušenje poslednjeg autentičnog dela nekadašnje Rajhskancelarije bilo "duboko sramotno" za Berlin i upozorio da uklanjanje istorijskih lokaliteta zbog moguće zloupotrebe prepušta tumačenje prošlosti ekstremistima.Pogledajte i:
nemačka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, svet, nemačka, adolf hitler, bunker, berlin, nacizam
društvo, svet, nemačka, adolf hitler, bunker, berlin, nacizam
Berlin planira izgradnju stanova iznad poslednjeg Hitlerovog bunkera
Gradske vlasti Berlina podržavaju plan izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa iznad poslednjeg sačuvanog bunkera povezanog sa nacističkim režimom Adolfa Hitlera, dok se udruženja za očuvanje istorijskog nasleđa zalažu da taj objekat bude pretvoren u muzej.
Prema planu investitora iz Hamburga, na parceli u ulici Fosštrase biće izgrađeno 66 stanova i poslovni prostor, što bi, prema oceni udruženja "Berliner Untervelten", dovelo do uništenja većeg dela bunkera, prenose mediji.
Predstavnik tog udruženja Kaj Hajn izjavio je da bi ulaz u bunker trebalo sačuvati i omogućiti njegovo pretvaranje u muzej posvećen slomu nacističke Nemačke i završetku Drugog svetskog rata.
To bi, kako je ocenio, pomoglo zaustavljanju rastućeg ekstremizma u Evropi.
"Mnogi radije zaboravljaju istoriju nego da je se sećaju. Upravo zato ovakvo mesto može da pomogne da se razumeju posledice ekstremizma", rekao je Hajn, prenose mediji.
Dodao je da njegovo udruženje želi da sarađuje sa Muzejom holokausta kako bi se unutar bunkera stvorio muzej posvećen katastrofalnom porazu nacističke Nemačke.
"Imate mnogo stvari koje podsećaju na početak Trećeg rajha i Holokaust, ali ne mnogo toga o kraju Drugog svetskog rata", rekao je.
Bunker se nalazi ispod nekadašnje Nove Rajhskancelarije, koju je projektovao arhitekta Albert Šper, i bio je deo kompleksa podzemnih skloništa u centru Berlina. U njemu su tokom rata boravile supruge i deca visokih nacističkih funkcionera, dok se Hitlerov "Firerbunker", u kojem je izvršio samoubistvo, nalazio oko 120 metara dalje i danas je na tom mestu parking.
Bunker se pojavio u sovjetskom filmu snimljenom nakon bezuslovne predaje Nemačke u maju 1945. godine, u kojem je general Helmut Vajdling, koji je predvodio odbranu Berlina, snimljen kako napušta izlaz iz bašte bunkera sa svojim oficirima pod stražom vojnika Crvene armije.
Prema podacima udruženja, oko 40 odsto originalnog bunkera površine 1.200 kvadratnih metara i dalje je očuvano, sa armirano-betonskim zidovima debljine 1,7 metara.
Bunker je delom opstao zato što se nalazio ispod smrtonosne "ničije zemlje" između Istočnog i Zapadnog Berlina nakon izgradnje zida.
Korišćen je za sklonište žena i dece nacističkih zvaničnika tokom rata.
Nakon pada Berlinskog zida i ponovnog ujedinjenja Nemačke, zemlja je, kada je to bilo moguće, vraćena prvobitnim jevrejskim vlasnicima ili njihovim porodicama.
Vremenom su ove parcele kupljene kako bi se formirala parcela na kojoj će se graditi stanovi.
Pinhas Goldšmit, bivši glavni rabin Moskve i predsednik Konferencije evropskih rabina, rekao je da bi lokacija trebalo da bude dodeljena jednoj od jevrejskih zajednica u Berlinu.
"Ne bi trebalo da bude rasprave o budućnosti ovog mesta. Jevrejske institucije treba izgraditi iznad njega. Tamo gde su pokušali da iskoreni jevrejski život iz Evrope , omogućite Jevrejima da izgrade budućnost", rekao je on.
Berlinske vlasti protive se očuvanju objekta, navodeći da ne žele da on postane mesto okupljanja neonacista. Senator za stanovanje Kristijan Gebler ranije je izjavio da grad neće zaustavljati izgradnju novih stanova „radi očuvanja bunkera koji bi mogao da postane mesto hodočašća“.
Predsednik udruženja "Berliner Untervelten" Ditmar Arnold ocenio je da bi rušenje poslednjeg autentičnog dela nekadašnje Rajhskancelarije bilo "duboko sramotno" za Berlin i upozorio da uklanjanje istorijskih lokaliteta zbog moguće zloupotrebe prepušta tumačenje prošlosti ekstremistima.
