https://lat.sputnikportal.rs/20260722/psi-koji-su-otvorili-put-ka-zvezdama-kako-su-dezik-i-cigan-postali-prvi-kosmicki-pioniri-1201575124.html
Psi koji su otvorili put ka zvezdama: Kako su Dezik i Cigan postali prvi kosmički pioniri
Psi koji su otvorili put ka zvezdama: Kako su Dezik i Cigan postali prvi kosmički pioniri
Sputnik Srbija
Pre 75 godina, 22. jula 1951. godine, dva kosmonauta na četiri noge, Dezik i Cigan, uspešno su podnela lansiranje rakete, provela nekoliko minuta u bestežinskom... 22.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-22T23:00+0200
2026-07-22T23:00+0200
2026-07-22T23:00+0200
rusija
rusija – društvo
psi-lutalice
kosmonautika
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111233/91/1112339113_0:209:2679:1716_1920x0_80_0_0_c0b729a52655bb750a07ee251f7f7802.jpg
Tajnovitost koja je pratila njihovu obuku bila je tolika da su svi izveštaji pisani olovkom, a istraživači su se sa kolegama sastajali u parkovima. Njihova predana služba omogućila je čovečanstvu da osvoji svemir. Do uspešnog leta Jurija Gagarina u Sovjetskom Savezu izvedeno je 36 lansiranja raketa sa psima u letelici. U suštini, prvi kosmički odred stvoren je od običnih pasa lutalica, pronađenih na ulicama Moskve.Kosmički pioniriSlanje pasa raketama pokazalo je naučnicima da putovanje u svemir „nije dovelo do značajnih promena u vaskularnom i respiratornom sistemu, niti je negativno uticalo na ponašanje ili opšte stanje životinja nakon leta”.Sa stanovišta lekara, najveći stresni faktori tokom leta bili su preopterećenja prilikom poletanja i sletanja rakete, kao i bestežinsko stanje. Zračenje tokom kratkotrajnog boravka van Zemljine atmosfere nije predstavljalo opasnost.Kosmonauti iz komšilukaPsi su za svemirske letove izabrani iz nekoliko razloga.Pre svega, na tome je insistirao rukovodilac programa, osnivač kosmičke biologije i medicine, profesor Vladimir Jazdovski. On je svoj izbor obrazložio time da su psi po fiziologiji bliži čoveku nego pacovi ili miševi, pa će prilagođavanje podataka dobijenih tokom letova na ljude biti lakše.Drugi razlog je bio taj što je fiziologija pasa u Rusiji bila veoma dobro proučena zahvaljujući eksperimentima Ivana Pavlova.Treće, psi su, za razliku od majmuna koje su Sjedinjene Američke Države odabrale za eksperimentalne letove, mnogo lakše uspostavljali kontakt sa ljudima, brže su se i jednostavnije dresirali, a bili su i poslušniji i mirniji.U odred „kosmičkih pasa“ birani su i mužjaci i ženke. Boja dlake bila je od sporednog značaja — glavni zahtevi odnosili su se na zdravlje pasa lutalica, njihovu veličinu i težinu.Ovi psi bili su izdržljiviji i manje zahtevni od rasnih pasa, rekao je vodeći naučni saradnik Naučnoistraživačkog instituta vazduhoplovne i kosmičke medicine i vojne ergonomije Ministarstva odbrane Rusije Mihail Dvornikov.Uspešan letDezik i Cigan prošli ozbiljnu pripremu pre leta: istraživači su proverili njihove reakcije na zvučne i druge nadražaje, vibracije, kao i na odsustvo ljudi u njihovoj blizini, navodi istoričar kosmonautike, pisac i novinar Anton Pervušin.Izdržljivost i smirenost budućih kosmičkih pionira omogućile su da upravo oni budu izabrani za prvi let iz cele grupe rezervnih pasa.Dimenzije ležišta za „kosmonaute“ u prednjem delu rakete zahtevale su stroge uslove: težina od šest do sedam kilograma, visina ne veća od 35 centimetara i starost od dve do šest godina. Tokom leta psi su bili fiksirani kako bi se izbegle povrede i nepotreban stres.U hermetičkoj kabini, iznad ležišta za pse, bila je postavljena kamera koja je snimala životinje tokom celog leta. Senzori, pričvršćeni za pse pomoću posebnih „odela“, beležili su puls, temperaturu, brzinu disanja i druge parametre.Lansiranje rakete je izvršeno u zoru 22. jula 1951. godine sa vojnog poligona „Kapustin Jar“.Raketa je dostigla visinu od oko 101 kilometar. Psi su u bestežinskom stanju proveli svega nekoliko minuta, nakon čega su se prizemljili uz pomoć posebnog padobranskog sistema.Let Dezika i Cigana bio je fantastično dostignuće za zemlju koja je samo deset godina ranije bila razorena Velikim otadžbinskim ratom.Šest godina nakon njihovog leta, u jesen 1957. godine, započela je svemirska trka između SSSR-a i SAD, kada je lansiran prvi veštački satelit Zemlje.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20180819/belka-strelka-svemir-godisnjica-1112339709.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211103/sovjetska-junakinja-64-godine-od-kako-se-lajka-vinula-u-svemir-1131244599.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija – društvo, psi-lutalice, kosmonautika, društvo
rusija – društvo, psi-lutalice, kosmonautika, društvo
Psi koji su otvorili put ka zvezdama: Kako su Dezik i Cigan postali prvi kosmički pioniri
Pre 75 godina, 22. jula 1951. godine, dva kosmonauta na četiri noge, Dezik i Cigan, uspešno su podnela lansiranje rakete, provela nekoliko minuta u bestežinskom stanju i prizemljila se živa i nepovređena.
Tajnovitost koja je pratila njihovu obuku bila je tolika da su svi izveštaji pisani olovkom, a istraživači su se sa kolegama sastajali u parkovima. Njihova predana služba omogućila je čovečanstvu da osvoji svemir.
Do uspešnog leta Jurija Gagarina u Sovjetskom Savezu izvedeno je 36 lansiranja raketa sa psima u letelici. U suštini, prvi kosmički odred stvoren je od običnih pasa lutalica, pronađenih na ulicama Moskve.
Slanje pasa raketama pokazalo je naučnicima da putovanje u svemir „nije dovelo do značajnih promena u vaskularnom i respiratornom sistemu, niti je negativno uticalo na ponašanje ili opšte stanje životinja nakon leta”.
Sa stanovišta lekara, najveći stresni faktori tokom leta bili su preopterećenja prilikom poletanja i sletanja rakete, kao i bestežinsko stanje. Zračenje tokom kratkotrajnog boravka van Zemljine atmosfere nije predstavljalo opasnost.
Psi su za svemirske letove izabrani iz nekoliko razloga.
Pre svega, na tome je insistirao rukovodilac programa, osnivač kosmičke biologije i medicine, profesor Vladimir Jazdovski. On je svoj izbor obrazložio time da su psi po fiziologiji bliži čoveku nego pacovi ili miševi, pa će prilagođavanje podataka dobijenih tokom letova na ljude biti lakše.
Drugi razlog je bio taj što je fiziologija pasa u Rusiji bila veoma dobro proučena zahvaljujući eksperimentima Ivana Pavlova.
Treće, psi su, za razliku od majmuna koje su Sjedinjene Američke Države odabrale za eksperimentalne letove, mnogo lakše uspostavljali kontakt sa ljudima, brže su se i jednostavnije dresirali, a bili su i poslušniji i mirniji.
U odred „kosmičkih pasa“ birani su i mužjaci i ženke. Boja dlake bila je od sporednog značaja — glavni zahtevi odnosili su se na zdravlje pasa lutalica, njihovu veličinu i težinu.
Ovi psi bili su izdržljiviji i manje zahtevni od rasnih pasa, rekao je vodeći naučni saradnik Naučnoistraživačkog instituta vazduhoplovne i kosmičke medicine i vojne ergonomije Ministarstva odbrane Rusije Mihail Dvornikov.
Dezik i Cigan prošli ozbiljnu pripremu pre leta: istraživači su proverili njihove reakcije na zvučne i druge nadražaje, vibracije, kao i na odsustvo ljudi u njihovoj blizini, navodi istoričar kosmonautike, pisac i novinar Anton Pervušin.
Izdržljivost i smirenost budućih kosmičkih pionira omogućile su da upravo oni budu izabrani za prvi let iz cele grupe rezervnih pasa.
Dimenzije ležišta za „kosmonaute“ u prednjem delu rakete zahtevale su stroge uslove: težina od šest do sedam kilograma, visina ne veća od 35 centimetara i starost od dve do šest godina. Tokom leta psi su bili fiksirani kako bi se izbegle povrede i nepotreban stres.
U hermetičkoj kabini, iznad ležišta za pse, bila je postavljena kamera koja je snimala životinje tokom celog leta. Senzori, pričvršćeni za pse pomoću posebnih „odela“, beležili su puls, temperaturu, brzinu disanja i druge parametre.
Lansiranje rakete je izvršeno u zoru 22. jula 1951. godine sa vojnog poligona „Kapustin Jar“.
Raketa je dostigla visinu od oko 101 kilometar. Psi su u bestežinskom stanju proveli svega nekoliko minuta, nakon čega su se prizemljili uz pomoć posebnog padobranskog sistema.
Let Dezika i Cigana bio je fantastično dostignuće za zemlju koja je samo deset godina ranije bila razorena Velikim otadžbinskim ratom.
Šest godina nakon njihovog leta, u jesen 1957. godine, započela je svemirska trka između SSSR-a i SAD, kada je lansiran prvi veštački satelit Zemlje.
