Bedem hrišćanstva: Srpski grad koji je zaustavio čuvenog turskog sultana

Tri godine posle osvajanja Carigrada (29. maja 1453. godine), turski sultan Mehmed Drugi, koga su nazvali Osvajač, krenuo je u nove pohode ka Zapadu. Planirao je da pokori Beograd koga je smatrao ključem za osvajanje Ugarske.

1/26

Tri godine posle osvajanja Carigrada (29. maja 1453. godine), turski sultan Mehmed Drugi, koga su nazvali Osvajač, krenuo je u nove pohode ka Zapadu. Planirao je da pokori Beograd koga je smatrao ključem za osvajanje Ugarske.

Turske pripreme za pohod na Srbiju i Ugarsku krenule su početkom 1456. godine. U ravnici između Istambula i Jedrena, sakupljena iz svih krajeva carstva, utaborila se ogromna vojska. Podaci o broju vojnika su nepouzdani i variraju između 100 000 i 300 000 ljudi.

2/26

Turske pripreme za pohod na Srbiju i Ugarsku krenule su početkom 1456. godine. U ravnici između Istambula i Jedrena, sakupljena iz svih krajeva carstva, utaborila se ogromna vojska. Podaci o broju vojnika su nepouzdani i variraju između 100 000 i 300 000 ljudi.

Osmanlije su sa sobom vodile i jedan broj civila koje su planirali da po zauzeću Beograd u njemu nasele. Na putu ka Beogradu, Osmanlije su pokušale da pokore Smederevo, prestonicu srpskog despota Đurđa Brankovića, ali u tome nisu uspeli

3/26

Osmanlije su sa sobom vodile i jedan broj civila koje su planirali da po zauzeću Beograd u njemu nasele. Na putu ka Beogradu, Osmanlije su pokušale da pokore Smederevo, prestonicu srpskog despota Đurđa Brankovića, ali u tome nisu uspeli

© Sputnik / Lola ĐorđevićNapustivši opsadu Smedereva, sultan je glavninu svojih snaga usmerio ka Beogradu, gradu koji je zbog svog strateškog položaja na ušću Save u Dunav predstavljao "kapiju istoka i zapada"

4/26

Napustivši opsadu Smedereva, sultan je glavninu svojih snaga usmerio ka Beogradu, gradu koji je zbog svog strateškog položaja na ušću Save u Dunav predstavljao "kapiju istoka i zapada"

Nasuprot ogromnoj sultanovoj vojsci, Beograd je branila takoreći šačica branilaca. Rastrzano međusobnim razmiricama, ugarsko plemstvo se nije odazvalo pozivu Mihaila Silađija, vojnog upravnika Beograda (tadašnjeg Nandorfehervara).

5/26

Nasuprot ogromnoj sultanovoj vojsci, Beograd je branila takoreći šačica branilaca. Rastrzano međusobnim razmiricama, ugarsko plemstvo se nije odazvalo pozivu Mihaila Silađija, vojnog upravnika Beograda (tadašnjeg Nandorfehervara).

Pozivu branioca se odazvao veliki vojskovođa Janoš (Janko) Hunjadi, koji je mesecima pokušavao svojim novcem po Ugarskoj da sakupi trupe za rat s Osmanlijama, i franjevački propovednik Jovan Kapistran, koji je dobio papinu dozvolu da skuplja vernike za novi krstaški rat.

6/26

Pozivu branioca se odazvao veliki vojskovođa Janoš (Janko) Hunjadi, koji je mesecima pokušavao svojim novcem po Ugarskoj da sakupi trupe za rat s Osmanlijama, i franjevački propovednik Jovan Kapistran, koji je dobio papinu dozvolu da skuplja vernike za novi krstaški rat.

Janoš Hunjadi je svoju vojničku karijeru započeo u službi despota Stefana Lazarevića, ali je ubrzo potom svoje usluge ponudio kralju Žigmundu, koji mu je zbog njegovih zasluga poklonio dosta zemlje i postavio ga za člana kraljevskog saveta.

7/26

Janoš Hunjadi je svoju vojničku karijeru započeo u službi despota Stefana Lazarevića, ali je ubrzo potom svoje usluge ponudio kralju Žigmundu, koji mu je zbog njegovih zasluga poklonio dosta zemlje i postavio ga za člana kraljevskog saveta.

Hrišćanski propovednik Jovan Kapistran okupio je oko sebe, po nekim pretpostavkama, ne više od desetak hiljada krstaša i poveo ih pod zidine Beograda kako bi se suprostavili sili koja je srušila Vizantiju.

8/26

Hrišćanski propovednik Jovan Kapistran okupio je oko sebe, po nekim pretpostavkama, ne više od desetak hiljada krstaša i poveo ih pod zidine Beograda kako bi se suprostavili sili koja je srušila Vizantiju.

Šarenoliku vojsku slabo naoružanih krstaša sačinjavali su ljudi raznih zanimanja i društvenog statusa iz Ugarske, Austrije, Češke, Poljske. Glavni logor krstaške vojske bio je kod Zemuna.

9/26

Šarenoliku vojsku slabo naoružanih krstaša sačinjavali su ljudi raznih zanimanja i društvenog statusa iz Ugarske, Austrije, Češke, Poljske. Glavni logor krstaške vojske bio je kod Zemuna.

Iako nije učestvovao u samoj odbrani grada, despot Đurađ Branković je braniocima poslao jedan broj svojih trupa.

10/26

Iako nije učestvovao u samoj odbrani grada, despot Đurađ Branković je braniocima poslao jedan broj svojih trupa.

Početkom jula 1456. godine osmanlijska vojska predvođena sultanom se nalazila pod Beogradom. Logor napadača bio je ogroman, pa je cela gradska okolina bila prekrivena šatorima. Sultanov šator se nalazio na mestu današnjeg parka Tašmajdan.

11/26

Početkom jula 1456. godine osmanlijska vojska predvođena sultanom se nalazila pod Beogradom. Logor napadača bio je ogroman, pa je cela gradska okolina bila prekrivena šatorima. Sultanov šator se nalazio na mestu današnjeg parka Tašmajdan.

Osmanlijska vojska je bila opremljena topovima. Procenjuje se da je oko 300 topova, od kojih je većina izlivena u Skoplju i Kruševcu, dovučeno pred zidine opsednutog grada. Bombardovanjem gradskih zidina prvih dana jula, otpočeo je turski napad.

12/26

Osmanlijska vojska je bila opremljena topovima. Procenjuje se da je oko 300 topova, od kojih je većina izlivena u Skoplju i Kruševcu, dovučeno pred zidine opsednutog grada. Bombardovanjem gradskih zidina prvih dana jula, otpočeo je turski napad.

Kugle iz osmanlijskih topova, teške i preko 200 kilograma, razarale su gradske zidine stvarajući otvore kroz koje su janičarski odredi upadali u grad očekujući da će za taj upad biti nagrađeni. Naime, sultan je obećao visoke nagrade onima koji prvi uđu u grad.

13/26

Kugle iz osmanlijskih topova, teške i preko 200 kilograma, razarale su gradske zidine stvarajući otvore kroz koje su janičarski odredi upadali u grad očekujući da će za taj upad biti nagrađeni. Naime, sultan je obećao visoke nagrade onima koji prvi uđu u grad.

Osmanlije su tvrđavu pokušali da osvoje i prekopavanjem tunela ispod zidina kako bi se minirali zidovi i omogućio prodor u grad, ali su ih branioci u tome osujetili.

14/26

Osmanlije su tvrđavu pokušali da osvoje i prekopavanjem tunela ispod zidina kako bi se minirali zidovi i omogućio prodor u grad, ali su ih branioci u tome osujetili.

© Sputnik / Lola Đorđević Shodno taktici kojom su pre toga osvojili Carigrad, Osmanlije su opkolile grad i opljačkale okolinu pokušavajući da izoluju i izgladne branioce, dok su istovremeno zatrpavale duboki šanac sa palisadima iskopan oko grada.

15/26

Shodno taktici kojom su pre toga osvojili Carigrad, Osmanlije su opkolile grad i opljačkale okolinu pokušavajući da izoluju i izgladne branioce, dok su istovremeno zatrpavale duboki šanac sa palisadima iskopan oko grada.

Kako bi sprečili doturanje pomoći braniocima, više od 200 turskih lađa, povezanih lancima, zagradilo je Dunav kod Zemuna. Plan Osmanlija osujetila je Hunjadijeva flota koju je činilo nekoliko većih brodova i mnoštvo srpskih šajkaša. Blokada reke je probijena, a sultanova flota uništena.

16/26

Kako bi sprečili doturanje pomoći braniocima, više od 200 turskih lađa, povezanih lancima, zagradilo je Dunav kod Zemuna. Plan Osmanlija osujetila je Hunjadijeva flota koju je činilo nekoliko većih brodova i mnoštvo srpskih šajkaša. Blokada reke je probijena, a sultanova flota uništena.

Bitka na Dunavu 14. jula 1456. godine predstavljala je prekretnicu. Rečni put je otvoren, braniocima su, pored namirnica, pristigli i odredi krstaša iz Zemuna, ali i motivacija u vidu zarobljenih osmanlijskih zastava.

17/26

Bitka na Dunavu 14. jula 1456. godine predstavljala je prekretnicu. Rečni put je otvoren, braniocima su, pored namirnica, pristigli i odredi krstaša iz Zemuna, ali i motivacija u vidu zarobljenih osmanlijskih zastava.

Besan zbog poraza na Dunavu, sultan Mehmed Drugi je pojačao bombardovanje gradskog bedema, dok su se istovremeno u turskom logoru vršile poslednje priprem za završni napad. Veliki osmanski juriš počeo je 21. jula uveče i trajao tokom noći.

18/26

Besan zbog poraza na Dunavu, sultan Mehmed Drugi je pojačao bombardovanje gradskog bedema, dok su se istovremeno u turskom logoru vršile poslednje priprem za završni napad. Veliki osmanski juriš počeo je 21. jula uveče i trajao tokom noći.

Osmanlije su sve svoje snage skoncentrisale na kapije koje su vodile ka Gornjem gradu. Iz nekog razloga, most nije bio podignut i na njemu se razvila žestoka borba, od čijeg je ishoda zavisila sudbina grada.

19/26

Osmanlije su sve svoje snage skoncentrisale na kapije koje su vodile ka Gornjem gradu. Iz nekog razloga, most nije bio podignut i na njemu se razvila žestoka borba, od čijeg je ishoda zavisila sudbina grada.

Branioci su sa gradskih zidina na Osmanlije bacali zapaljene balvane uvaljane u smolu, pruće i drugi matrerijal. Vatrene kugle bačene sa zidina, sprečavale su napadače da se uz njih uzveru, istovremeno hvatajući u klopku janičare koji su u tvrđavu bili prdrli kroz otvore nastale bombardovanjem.

20/26

Branioci su sa gradskih zidina na Osmanlije bacali zapaljene balvane uvaljane u smolu, pruće i drugi matrerijal. Vatrene kugle bačene sa zidina, sprečavale su napadače da se uz njih uzveru, istovremeno hvatajući u klopku janičare koji su u tvrđavu bili prdrli kroz otvore nastale bombardovanjem.

U ranu zoru 22. jula, usledio je protivnapad hrišćana. Uprkos Hunjadijevom naređenju, krstaši su izašli iz grada i na otvorenom polju se sukobili sa Osmanlijama. U ovom okršaju učestvovao je i sam Mehmed Drugi, koji je pokušavao da spreči povlačenje svoje vojske i tom prilikom je ranjen.

21/26

U ranu zoru 22. jula, usledio je protivnapad hrišćana. Uprkos Hunjadijevom naređenju, krstaši su izašli iz grada i na otvorenom polju se sukobili sa Osmanlijama. U ovom okršaju učestvovao je i sam Mehmed Drugi, koji je pokušavao da spreči povlačenje svoje vojske i tom prilikom je ranjen.

Osmanlije su poražene. Povlačili su se u neredu, ostavljajući mrtve iza sebe. Mnogi istaknuti Turci su izginuli, među njima i rumelijski beglerbeg Karadža i zapovednik janičara Hasan.

22/26

Osmanlije su poražene. Povlačili su se u neredu, ostavljajući mrtve iza sebe. Mnogi istaknuti Turci su izginuli, među njima i rumelijski beglerbeg Karadža i zapovednik janičara Hasan.

Usled velikog broja nesahranjenih, gradom je zavladala kuga. Kod Hunjadija su se prvi znaci bolesti pojavili 4. avgusta, a kod Kapistrana dva dana kasnije. Hunjadi je prebačen u Zemun gde je nakon nedelju dana umro. Uprkos tome što kula nema nikakve veze sa Hunjadijem, Milenijumsku kulu na Gardoš bregu u Zemunu danas zovu Kula Sibinjanin Janka.

23/26

Usled velikog broja nesahranjenih, gradom je zavladala kuga. Kod Hunjadija su se prvi znaci bolesti pojavili 4. avgusta, a kod Kapistrana dva dana kasnije. Hunjadi je prebačen u Zemun gde je nakon nedelju dana umro. Uprkos tome što kula nema nikakve veze sa Hunjadijem, Milenijumsku kulu na Gardoš bregu u Zemunu danas zovu Kula Sibinjanin Janka.

Vest o pobedi hrišćanskog oružja munjevito se pronela Evropom. Beograd je proglašen bedemom hrišćanstva, gradom koja je zaustavio do tada nepobedivog Mehmeda Osvajača.

24/26

Vest o pobedi hrišćanskog oružja munjevito se pronela Evropom. Beograd je proglašen bedemom hrišćanstva, gradom koja je zaustavio do tada nepobedivog Mehmeda Osvajača.

© Sputnik / Lola ĐorđevićMalo je poznato da je na samom početku opsade Beograda 29. juna 1456. godine, Papa Kalist izdao dekret o podnevnoj zvonjavi na svim crkvama kao molba Svevišnjem da podari pobedu hrišćanskom oružju u Beogradu.

25/26

Malo je poznato da je na samom početku opsade Beograda 29. juna 1456. godine, Papa Kalist izdao dekret o podnevnoj zvonjavi na svim crkvama kao molba Svevišnjem da podari pobedu hrišćanskom oružju u Beogradu.

Kada je molba uslišena, zvona su nastavila da zvone, ali ovaj put u čast pobede. Dekret nikada nije povučen, pa tako i danas, 570. godina kasnije, širom hrišćanskog rimokatoličkog sveta, zvona svih crkava zvone u podne, u čast, hrabrih branilaca Beograda.

26/26

Kada je molba uslišena, zvona su nastavila da zvone, ali ovaj put u čast pobede. Dekret nikada nije povučen, pa tako i danas, 570. godina kasnije, širom hrišćanskog rimokatoličkog sveta, zvona svih crkava zvone u podne, u čast, hrabrih branilaca Beograda.