Veliko priznanje iz Berlina: Sumanuti hirurški rez koji celu državu vodi u – kolaps
17:25 20.07.2026 (Osveženo: 17:31 20.07.2026)
© Sputnik / Vladimir Pesnя
/ Pratite nas
Ekonomske teme prelivaju se i na politički teren, te se infrastruktura jedne zemlje takvih mogućnosti kakve ima Nemačka raspada, dok se već petu godinu zaredom nemački novac u ogromnim količinama troši na naoružanje tuđe vojske. Ovo Mercu neće doneti poene kod birača, a rejting mu je već na istorijskom minimumu.
Ovako novinar i dugogodišnji dopisnik „Politike“ iz Nemačke Miroslav Stojanović komentariše Mercovo novo priznanje. Nemački kancelar rekao je konačno naglas ono što čitav svet već godinama zna – da je odustajanje od ruskih energenata njegovu državu dovelo do ruba ekonomskog kraha.
Merc je u razgovoru sa novinarima pokušao da objasni neispunjavanje velikih obećanja koja je dao nemačkim građanima, priznavši konačno da je nedostatak ruskog gasa izazvao dugotrajnu energetsku krizu u Nemačkoj. Pored ovoga, istakao je i problem veoma visokog nivoa duga.
Nikad gora vlada
Od kako su se Sjedinjene Američke Države povukle iz direktnog finansiranja vojne pomoći Ukrajini, najveći teret prebačen je na evropske države, ponajviše Nemačku. Iz ovog razloga, objašnjava Stojanović, Fridrihu Mercu ukrajinska tema, pored toga što ga finansijski „cedi“, više ne donosi ni političke poene kod birača.
Merc se nalazi u jednoj krajnje nezavidnoj političkoj situaciji. Nikada nijedna nemačka vlada posle samo godinu dana vlasti nije bila toliko nepopularna kao njegova. Popularnost joj je drastično pala i više ne dostiže ni petnaest odsto. Istovremeno je Nemačku pogodio i novi politički potres koji može imati ozbiljne posledice, a čak se govori i o rekonstrukciji vlade usred leta, što je nešto što se gotovo nikada nije dešavalo i kada su svi na odmorima, kaže Stojanović za Sputnjik.
Nikad gore posledice
Iako je pritisak sa američke strane postojao još mnogo ranije da se napravi gotovo hirurški rez u energetskim odnosima sa Rusijom, do toga nije dolazilo, bar ne u ovoj meri. Sada, sa početkom rata u Ukrajini, Nemačka je sama sebi nanela ogromnu i nepotrebnu štetu, tvrdi naš sagovornik.
Od trenutka kada je bivši kancelar Olaf Šolc popustio pod ovim pritiskom i nije izdao sertifikat za puštanje Severnog toka u rad, nemačka privreda trpi ogromne posledice.
Nemačka privreda više nije konkurentna i već godinama se nalazi na samoj granici recesije. Ekonomski oporavak koji je najavljivao novi kancelar Fridrih Merc još nije ni na vidiku. Ekonomske posledice su veoma ozbiljne i polako se prelivaju na socijalne i političke teme, jer je sve to međusobno povezano. Najviše stradaju grane koje su bile najzavisnije od ruskih energenata – hemijska i automobilska industrija. Prvi put se dešava da jedan gigant kao što je „Folksvagen“ zatvara fabrike u sopstvenoj zemlji, što je do sada bilo nezamislivo.
S druge strane, nemačka privreda je decenijama bila u usponu upravo zahvaljujući jeftinim ruskim energentima. Još od sporazuma koji su postigli nekadašnji kancelar Gerhard Šreder i predsednik Putin o Severnom toku 1, a kasnije i o Severnom toku 2, Nemačka je imala sigurno snabdevanje. Čak i u vreme Hladnog rata, objašnjava Stojanović, kada su odnosi bili potpuno podeljeni vojno, politički i ideološki, Nemačka je dobijala energente iz Sovjetskog Saveza.
Sada je situacija takva da su Nemci samovoljno napravili taj hirurški rez i posledice će biti dugoročne. Sa tečnim prirodnim gasom sve ide mnogo komplikovanije i činjenica je da je sve to daleko skuplje od onoga što su Nemci imali decenijama – sigurno i jeftino snabdevanje ruskim energentima.
Najgore prošli od svih
Kada je reč o zavisnosti ostalih zemalja EU i Britanije od ruskih energenata, neke su prošle bolje, neke gore. Britanija, na primer, nikada i nije bila preterano zavisna jer je većinu potreba zadovoljavala sopstvenom proizvodnjom prirodnog gasa iz Severnog mora, kao i uvozom iz Norveške. Francuska, kaže naš sagovornik, takođe nije pogođena previše jako, jer se većinski oslanja na svoje nuklearne elektrane. Nemačka je definitivno najviše ekonomski „osakaćena“ sopstvenom odlukom da se odrekne ruskog gasa.
Nemačka je, još u vreme Angele Merkel, posle nesreće u Fukušimi, ugasila svoje nuklearke i time postala gotovo potpuno zavisna od uvoza struje, nafte i gasa. Francuska to nije uradila, pa je njen položaj bilo manje zavistan. Istina, pojavili su se novi snabdevači na tržištu, ali za nemačku privredu, koja je izvozno orijentisana, problem je što više nije konkurentna. Dodatni udarac predstavljaju i carine koje je pokrenuo Donald Tramp, a koje posebno pogađaju nemačku automobilsku industriju.
Za sada se ne vidi mogućnost brzog izlaska iz krize, smatra Stojanović. Poslednjih meseci sve češće se spekuliše da bi Severni tok 2 ipak mogao biti aktiviran, a postoje i spekulacije da bi Amerikanci želeli da preuzmu kontrolu nad njim. Ovo bi značilo da će Vašington uz svoju maržu prodavati ruski gas zapadnoevropskim zemljama. Međutim, to je sve samo u domenu pretpostavki.
Sve više uticajnih političara, i to ne samo u istočnim nemačkim pokrajinama, gde Alternativa za Nemačku ima snažnu podršku, traži obnovu odnosa sa Moskvom. Ako već nije moguće postići politički dogovor o Ukrajini, onda barem o energetskim pitanjima. Takvih zahteva je sve više. Merc će, međutim, po tom pitanju verovatno ostati veoma tvrdoglav. Pitanje je samo koliko će moći da izdrži takav pritisak, zaključuje Stojanović.
Pogledajte i:
