UŽIVO Amerikanci pokrenuli novi talas udara na Iran, Saudijska koalicija najavila odgovor Hutima

Koalicija predvođena Saudijskom Arabijom u Jemenu saopštila je danas da će na pretnje jemenskih Huta brodovima odgovoriti „silom“, nakon što je ta grupa, koju podržava Iran, proglasila pomorsku blokadu Saudijske Arabije.

Koalicija je u saopštenju navela da je počela da sprovodi mere bezbednosti za svoje brodove koji prolaze kroz moreuz Bab el Mandeb.

Istovremeno, Ministarstvo spoljnih poslova Saudijske Arabije najoštrije je osudilo odluku Huta da proglase pomorsku blokadu te zemlje.

„Ministarstvo spoljnih poslova izražava najoštriju osudu navoda takozvanog vojnog portparola Huta, koji je optužio Kraljevinu da opseda bratski jemenski narod i izneo tvrdnje o uvođenju pomorske blokade Saudijskoj Arabiji“, navodi se u saopštenju Ministarstva.

U međuvremenu, predsednik Predsedničkog saveta Jemena Rašad al Alim pozvao je građane da pruže podršku oružanim snagama u borbi protiv pobunjenika Huta, najavio obnovu izvoza nafte od danas i poručio da će prihodi biti usmereni na isplatu plata, unapređenje javnih usluga i stabilizaciju privrede.

Al Alim je u obraćanju koje je emitovala jemenska državna televizija pozvao građane, plemenske vođe, političke snage, omladinu i žene da se okupe oko oružanih snaga, vojnih formacija i bezbednosnih službi kako bi, kako je naveo, zaštitili republiku, očuvali suverenitet, obnovili državne institucije i okončali pobunu Huta.

Razgovori između Sjedinjenih Američkih Država i Irana i dalje traju, uprkos nastavku američkih vojnih udara, izjavio je danas neimenovani američki zvaničnik za televiziju Al Džazira, navodeći da predsednik SAD Donald Tramp istovremeno nastavlja politiku pojačanog pritiska na Teheran.

Kako je rekao američki zvaničnik, Tramp je trenutno usredsređen na to da Iran „plati cenu zbog kršenja Memoranduma o razumevanju i nastavka terorističkih aktivnosti u Ormuskom moreuzu“.

Zvaničnik je dodao da će Tramp insistirati i na tome da Iran „snosi posledice zbog nedavne pogibije američkih vojnika“.

Centralna komanda Oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država (CENTKOM) saopštila je danas da je započela novi talas napada na Iran, navodeći da su mete vojni kapaciteti koji se koriste za napade na trgovačku plovidbu u Ormuskom moreuzu, dok iranski mediji izveštavaju o eksplozijama na jugu zemlje i aktiviranju protivvazdušne odbrane.

Kako prenosi Al Džazira, CENTKOM je saopštio da je novi talas udara usmeren na dalje slabljenje vojnih sposobnosti Irana koje se, kako tvrdi američka vojska, koriste za napade na komercijalni pomorski saobraćaj u Ormuskom moreuzu.

Istovremeno, iranska novinska agencija ISNA prenela je da su se čule eksplozije u gradu Bandar Abasu i na ostrvu Kešm, u južnoj pokrajini Ormuzgan.

Takođe, iranska agencija Fars prenela je da je zabeleženo više eksplozija u blizini grada Sirik, u istočnom delu iste pokrajine.

Izraelske snage se još nisu povukle iz okoline grada Fruna na jugu Libana, zbog čega libanska vojska nije započela raspoređivanje u susednom gradu Zavtar el Garbiji, izjavio je gradonačelnik Fruna Hasan Bazi, suprotstavljajući se ranijem saopštenju libanske vojske da je ponovo uspostavila kontrolu nad južnim gradovima.

Bazi je za Al Džaziru rekao da u Frunu nije bilo novih pomeranja i da stanje na terenu ostaje nepromenjeno.

Prema njegovim rečima, libanska vojska još nije počela razmeštanje u Zavtar el Garbiji, jer se izraelske snage i dalje nalaze na periferiji tog grada.

Ujedinjeni Arapski Emirati osudili su, kako su naveli, „obnovljene neprijateljske napade“ Irana na Bahrein i Kuvajt, izvedene raketama i dronovima.

Ministarstvo spoljnih poslova UAE saopštilo je da ti napadi predstavljaju „flagrantno kršenje suvereniteta bratskih zemalja i pretnju njihovoj bezbednosti i stabilnosti“.

Cene nafte zadržale su se danas blizu najviših nivoa u poslednjih pet sedmica, dok investitori procenjuju rizike po snabdevanje izazvane sukobima na Bliskom istoku i istovremeno prate nova diplomatska nastojanja u cilju smirivanja situacije.

Nakon što su obe referentne vrste tokom dana oscilovale između rasta i pada, cena severnomorske nafte Brent stabilizovala se na oko 88 dolara po barelu, dok se američka sirova nafta VTI kretala oko 82,5 dolara za barel.

Rast cena usledio je nakon odluke Huta, koje podržava Iran, da zabrane pomorski saobraćaj iz Saudijske Arabije, što je pojačalo zabrinutost za isporuke energenta preko Crvenog mora.

Istovremeno, nedavni napadi na tankere i energetska postrojenja u Kuvajtu dodatno su povećali strahavanja od poremećaja u snabdevanju.

Sa druge strane, deo negativnog uticaja na tržište ublažile su informacije da su međunarodni posrednici predložili desetodnevni prekid neprijateljstava između Sjedinjenih Američkih Država i Irana kako bi se obnovio krhki privremeni mirovni sporazum. Iran je potvrdio da je primio diplomatske predloge usmerene na smirivanje sukoba.

Francuska je danas optužila iranske bezbednosne službe za „ozbiljnu akciju zastrašivanja“ nakon što su, prema navodima francuskog Ministarstva spoljnih poslova, dvojica zaposlenih u Ambasadi Francuske u Teheranu privedena, ispitivana i zadržana nekoliko sati bez obrazloženja, dok je jedan od njih, prema navodima francuskog ministra spoljnih poslova Žan-Noela Baroa, bio i fizički maltretiran.

Kako je Baro naveo u objavi na društvenoj mreži Iks, dvojica službenika kasnije su se vratila u ambasadu Francuske u Teheranu, gde se nalaze na sigurnom i čekaju povratak u Francusku.

On je naveo da su dvojica zaposlenih „bez razloga zadržana nekoliko sati i ispitivana, a da je jedan od njih bio fizički napadnut“, nakon čega su uspeli da se vrate u ambasadu.

Prema njegovim rečima, njihov povratak u Francusku trebalo bi da bude organizovan u narednim satima.

Baro je ocenio da je ovaj incident posebno ozbiljan jer su dvojica službenika uključena u francuske programe podrške iranskom civilnom društvu, uključujući projekte namenjene umetnicima i naučnicima.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas da će Iran snositi teške posledice za svaki napad u kojem bude ubijen američki vojnik i naveo da je o tome izdao direktivu najvišim vojnim zvaničnicima Sjedinjenih Američkih Država.

On je dodao da je takvu direktivu prosledio ministru odbrane Pitu Hegsetu, predsedavajućem Združenog generalštaba Oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država Denu Kejnu i svim vojnim komandantima.

Američka Centralna komanda (CENTKOM) saopštila je ranije da su dva pripadnika američkih snaga, starosti 19 i 25 godina, poginula u petak u napadu na vojnu bazu u Jordanu.

CENTKOM je saopštio da se treći američki vojnik i dalje vodi kao nestao nakon napada u Jordanu, kao i da se ljudski ostaci pronađeni na mestu događaja identifikuju.

Jedan od dva grčka tankera koja su pogođena projektilima u Ormuskom moreuzu napustila je posada nakon što je na brodu izbio požar.

Iran je u popodnevnim časovima pokrenuo nove napade na Kuvajt i Bahrein, zbog čega je aktivirana protivvazdušna odbrana, saopštile su vojne i civilne vlasti ovih zemalja.

Sirene za vazdušni napad ponovo su se oglasile i u Bahreinu, gde je Ministarstvo unutrašnjih poslova pozvalo stanovnike da se premeste na bezbedne lokacije.

Iranska Revolucionarna garda tvrdi da je nanela razaranje američkim vojnim objektima u tri istovremena napada. Navodi se da su pogođeni američki hangari za održavanje i popravku dronova na aerodromu Al-Sakir u Bahreinu, uz tvrdnju da su oni uništeni.

U Kuvajtu, prema tvrdnjama IRGC-a, zapaljeni su i potpuno uništeni objekti specijalnih jedinica američkih marinaca u bazi Arifjan.

Četiri tankera u grčkom vlasništvu pogođena su u protekla dva dana dronovima i raketama u Crnom moru i Ormuskom moreuzu, prenose danas grčki mediji.

Prvobitno su u nedelju tankeri "Azija" i "Nisos Ios" napadnuti dronovima dok su obavljali operacije utovara nafte na terminalu Kaspijskog naftovodnog konzorcijuma (CPC), kod ruske obale, preneo je "Katimerini".

Na tankeru "Azija" je, kako se navodi, nakon udara izbio požar, koji su, međutim, timovi za hitne intervencije stavili pod kontrolu.

Iranska Revolucionarna garda (IRGC) saopštila je danas da je njena mornarica izvela tri istovremena napada u kojima je, kako tvrdi, zadala „teške udarce“ američkoj vojsci.

U saopštenju koje je prenela IRNA navodi se da su pogođeni hangari za održavanje i popravku američkih bespilotnih letelica na aerodromu Al Sahir u Bahreinu, koji su, prema tvrdnjama IRGC-a, uništeni.

IRGC, takođe, tvrdi da je napadnuta infrastruktura za pripremu plovila američke Mornaričke operativne grupe 59 u luci Salman u Bahreinu, pri čemu su naneti „teška oštećenja i razaranja“.

U Kuvajtu su, prema navodima Revolucionarne garde, zapaljeni i „potpuno uništeni“ objekti specijalnih jedinica američke mornarice u bazi Arifdžan.

Operacije američke vojske započete su u prvim takozvanim „pilot-zonama“ na jugu Libana, sa ciljem da se izraelske snage postpeno povuku sa ih područja, a libanske rasporede.

U saopštenju Stejt departmenta navodi se da su pilot zone označene u selima Froun, Srigfa i Zavtar Al Garbija, i to us kladu sa trilateralnim Okvirnim sporazumom između Sjedinjenih Američkih Država, Libana i Izraela.

Portparol Stejt departmenta Tomu Pigot naveo je da je uvođenje „pilot-zona“ direktna posledica prošlonedeljnih razgovora izraelskih i libanskih predstavnika u Rimu, i dodao da će Vašington nastaviti da blisko sarađuje sa obe strane kako bi se Okvirni sporazum uspešno sproveo.

Izraelski i libanski predstavnici sastali su se prošle sedmice u Rimu.

Iran je uključen u „rat punih razmera“ sa Sjedinjenim Američkim Državama i mora da prihvati posledice tog sukoba, izjavio je danas iranski predsednik Masud Pezeškijan, preneli su mediji u toj zemlji.

„Realnost je da je Islamska Republika Iran danas uključena u rat punih razmera. Moramo da budemo realistični i prihvatimo prirodne posledice tog otpora“, rekao je on, navodi se u saopštenju kabineta predsednika, prenela je agencija Irna.

Osvrćući se na složene prilike u zemlji, Pezeškijan je opisao potrebu da se Iran istovremeno suoči sa spoljnim pretnjama i reši unutrašnja pitanja kao neminovnost.

Prema njegovim rečima, Iran stoga mora da se suprotstavi neprijateljskim zaverama i istovremeno rešava svoje unutrašnje probleme.

Predsednik je ocenio da su jedinstvo, razumevanje i donošenje odluka zasnovanih na kolektivnoj mudrosti preduslovi za uspešno prevazilaženje teških okolnosti u kojima se zemlja nalazi.

Govoreći o putu diplomatije i postignutim sporazumima, on je naglasio potpunu zaštitu nacionalnih prava i interesa u pregovaračkom procesu.

Pezeškijan je odbacio svako odstupanje od principa i vrednosti zemlje i naveo da Iran ni u jednoj od četrnaest tačaka tog sporazuma nije odstupio od svojih prava, principa, nacionalnih interesa, revolucionarnih vrednosti i uverenja.

Ističući nepokolebljivost Irana u odbrani nacionalnih interesa, on je takođe ukazao na potrebu za realističnim sagledavanjem cene tog puta, navodi Irna.

Istakao je da vlada nije dozvolila nestašicu osnovnih životnih namirnica uprkos ratu, prazniku i svetom mesecu Ramazanu.

„Istovremeno smo se suočavali sa svetim mesecom Ramazanom i ratnim uslovima, ali uprkos svim tim pritiscima, tržište nije pretrpelo nestašicu niti oskudicu robe, a proizvodi neophodni građanima bili su dostupni“, ukazao je Pezeškijan.

On je dodao da je možda došlo do rasta cena, čiji su razlozi jasni, ali je istakao da je taj rast bio posledica ekonomskih uslova i nametnutih ograničenja, a ne nemarnosti ili propusta vlade.

Kao najvažnije prioritete sistema upravljanja u kontekstu ekonomskog rata, iranski predsednik je naveo očuvanje ekonomske stabilnosti i zaštitu društvenog kapitala.

Glavni iranski pregovarač i predsednik iranskog parlamenta Mohamad Bager Kalibaf tvrdi da vojni potezi Sjedinjenih Američkih Država dokazuju da Vašington nije zainteresovan za okončanje sukoba sa Teheranom.

"Amerikanci neprestano dopremaju novu vojnu opremu u region, a tvrde da žele da spreče rat", naveo je Kalibaf na platformi X, ističući da su Amerikanci računali na to da je inteligencija Iranaca na istom nivou kao njihov koeficijent inteligencije.

Kalibaf je istakao da su Iranci "dostigli nivo stručnosti u prepoznavanju takvih američkih igara" i da su se u skladu s tim pripremili.

Jemenski Huti su proglasili pomorsku blokadu Saudijske Arabije, saopštio je predstavnik tog pokreta.