https://lat.sputnikportal.rs/20260720/prvi-put-otkrivena-atmosfera-planete-udaljene-48-svetlosnih-godina-od-zemlje-1201510256.html
Prvi put otkrivena atmosfera planete udaljene 48 svetlosnih godina od Zemlje
Prvi put otkrivena atmosfera planete udaljene 48 svetlosnih godina od Zemlje
Sputnik Srbija
Astronomi su pronašli najubedljiviji dokaz do sada da je jedna stenovita planeta izvan našeg Sunčevog sistema uspela da sačuva atmosferu – ključni preduslov za... 20.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-20T22:48+0200
2026-07-20T22:48+0200
2026-07-20T22:48+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/04/1198839973_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_d992bfcf80627801a8f6b079571b6262.png
Otkriven je helijum koji „curi“ iz super-Zemlje LHS 1140 b, što pruža pruža do sada najjači dokaz da je stenovita planeta u nastanjivoj zoni druge zvezde uspela da zadrži atmosferu milijardama godina.Ovo otkriće predstavlja prvi put da su naučnici detektovali atmosferu koja okružuje stenovitu planetu u orbiti u nastanjivoj zoni druge zvezde, odnosno u oblasti oko zvezde u kojoj temperature mogu omogućiti postojanje tečne vode na površini planete. Rezultati istraživanja, objavljeni u časopisu Sajens, mogli bi da pomognu astronomima da suze potragu za potencijalno nastanjivim svetovima izvan našeg kosmičkog susedstva.„Ovo je zaista uzbudljivo. Sve smo bliži proučavanju atmosfera svetova koji bi mogli da podržavaju život, pri čemu bi se tragovi tog života mogli nalaziti u njihovim spektrima koje možemo da posmatramo“, izjavio je za Lajv sajens Edvard Šviterman, vanredni profesor astrobiologije na Univerzitetu Kalifornije u Riversajdu, koji nije učestvovao u istraživanju.Planeta, poznata kao LHS 1140 b, nalazi se oko 48 svetlosnih godina od Zemlje i kruži oko male, hladne crvene patuljaste zvezde. Sa masom oko 5,6 puta većom od Zemljine, ova egzoplaneta pripada klasi takozvanih super-Zemalja – stenovitih planeta većih od Zemlje, ali znatno manjih od gasovitih divova poput Neptuna.Ona prima manje od polovine sunčeve svetlosti koju dobija Zemlja, pa je, prema ranijim procenama koje nisu uzimale u obzir postojanje atmosfere, temperatura na njenoj površini oko minus 47 stepeni Celzijusa. To je čini veoma hladnom, ali i dalje u opsegu koji astronomi smatraju potencijalno pogodnim za život.Kosmičko „curenje“ gasaTokom poslednjih nekoliko decenija naučnici su otkrili hiljade egzoplaneta, uključujući i mnoge stenovite svetove. Međutim, utvrđivanje da li te planete imaju atmosferu pokazalo se daleko težim zadatkom, jer su atmosfere stenovitih planeta izuzetno tanke u poređenju sa atmosferama gasovitih divova, što ih čini mnogo težim za otkrivanje na ogromnim kosmičkim udaljenostima.Umesto da direktno traže atmosferu, istraživači su potražili suptilan znak njenog postojanja – helijum koji se oslobađa u svemir.Koristeći spektrograf na teleskopu “Magellan Clay” u Čileu, tim je posmatrao kako LHS 1140 b prolazi ispred svoje zvezde, dok je mali deo zvezdane svetlosti prolazio kroz atmosferu planete na putu ka Zemlji. Istraživači su tražili neznatan pad intenziteta svetlosti na specifičnoj talasnoj dužini infracrvenog zračenja koju helijum apsorbuje – jasan pokazatelj da gas napušta planetu i odlazi u svemir.Predviđanje je u potpunosti bilo zasnovano na matematičkom modelu koji nikada ranije nije bio potvrđen kod stenovite planete.Međutim, u septembru 2024. godine tim je imao jedinstvenu priliku da iste noći posmatra kako i LHS 1140 b i njena manja i toplija susedna planeta, LHS 1140 c, prolaze ispred svoje zvezde u razmaku manjem od 40 minuta. Istraživači su otkrili jasan signal helijuma kod LHS 1140 b, dok kod LHS 1140 c nisu zabeležili ništa.Ta razlika je značajna. LHS 1140 c kruži mnogo bliže svojoj zvezdi, prima oko pet puta više zračenja, a istovremeno je manja i ima slabiju gravitaciju – uslove koji bi, teoretski, trebalo da olakšaju otkrivanje gasa koji „curi“ iz atmosfere. To što nije pronađen nikakav signal ukazuje da je atmosfera te planete verovatno nestala još davno, dok je LHS 1140 b, koja se nalazi dalje od zvezde u hladnijem i mirnijem okruženju, uspela da sačuva svoju atmosferu.Ovo otkriće daje odgovor na pitanje kojim se astronomi bave već decenijama.„Pre dvadeset godina pitali smo se da li uopšte postoje druge planete slične Zemlji. Zatim smo saznali da su česte i da se neke nalaze u nastanjivoj zoni. Sledeće pitanje bilo je da li je ijedna od njih uspela da zadrži atmosferu. Sada znamo da je bar jedna uspela“, rekao je koautor studije Robin Vordsvort, profesor nauka o Zemlji i planetama na Harvardu.Korak bliže potrazi za životomOtkriće je posebno važno jer crvene patuljaste zvezde, poput one oko koje kruži LHS 1140 b, često zasipaju obližnje planete snažnim visokoenergetskim zračenjem koje vremenom može da uništi njihove atmosfere.Na osnovu procenjene starosti zvezde od najmanje 3,1 milijarde godina, istraživači smatraju da je atmosfera LHS 1140 b uspela da opstane uprkos tome. To ukazuje da neke stenovite planete oko ovako čestih zvezda mogu zadržati atmosferu mnogo duže nego što se ranije pretpostavljalo.Ipak, naučnici upozoravaju da otkriće helijuma ne znači da je planeta naseljena – pa čak ni da je pogodna za život.Posmatranja otkrivaju samo tanak gornji sloj atmosfere, a ne i njen kompletan sastav. Naučnici još ne znaju da li LHS 1140 b poseduje kiseonik, ugljen-dioksid, vodenu paru ili druge gasove koji bi njenu površinu mogli učiniti sličnijom Zemljinoj i pogodnijom za život.Umesto toga, ovo otkriće otvara novi put za proučavanje udaljenih stenovitih svetova i predstavlja važan korak ka otkrivanju planeta koje bi jednog dana mogle da pokažu znakove života.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo
nauka i tehnologija, društvo
Prvi put otkrivena atmosfera planete udaljene 48 svetlosnih godina od Zemlje
Astronomi su pronašli najubedljiviji dokaz do sada da je jedna stenovita planeta izvan našeg Sunčevog sistema uspela da sačuva atmosferu – ključni preduslov za život kakav poznajemo.
Otkriven je helijum koji „curi“ iz super-Zemlje LHS 1140 b, što pruža pruža do sada najjači dokaz da je stenovita planeta u nastanjivoj zoni druge zvezde uspela da zadrži atmosferu milijardama godina.
Ovo otkriće predstavlja prvi put da su naučnici detektovali atmosferu koja okružuje stenovitu planetu u orbiti u nastanjivoj zoni druge zvezde, odnosno u oblasti oko zvezde u kojoj temperature mogu omogućiti postojanje tečne vode na površini planete. Rezultati istraživanja, objavljeni u časopisu Sajens, mogli bi da pomognu astronomima da suze potragu za potencijalno nastanjivim svetovima izvan našeg kosmičkog susedstva.
„Ovo je zaista uzbudljivo. Sve smo bliži proučavanju atmosfera svetova koji bi mogli da podržavaju život, pri čemu bi se tragovi tog života mogli nalaziti u njihovim spektrima koje možemo da posmatramo“, izjavio je za Lajv sajens Edvard Šviterman, vanredni profesor astrobiologije na Univerzitetu Kalifornije u Riversajdu, koji nije učestvovao u istraživanju.
Planeta, poznata kao LHS 1140 b, nalazi se oko 48 svetlosnih godina od Zemlje i kruži oko male, hladne crvene patuljaste zvezde. Sa masom oko 5,6 puta većom od Zemljine, ova egzoplaneta pripada klasi takozvanih super-Zemalja – stenovitih planeta većih od Zemlje, ali znatno manjih od gasovitih divova poput Neptuna.
Ona prima manje od polovine sunčeve svetlosti koju dobija Zemlja, pa je, prema ranijim procenama koje nisu uzimale u obzir postojanje atmosfere, temperatura na njenoj površini oko minus 47 stepeni Celzijusa. To je čini veoma hladnom, ali i dalje u opsegu koji astronomi smatraju potencijalno pogodnim za život.
Tokom poslednjih nekoliko decenija naučnici su otkrili hiljade egzoplaneta, uključujući i mnoge stenovite svetove. Međutim, utvrđivanje da li te planete imaju atmosferu pokazalo se daleko težim zadatkom, jer su atmosfere stenovitih planeta izuzetno tanke u poređenju sa atmosferama gasovitih divova, što ih čini mnogo težim za otkrivanje na ogromnim kosmičkim udaljenostima.
Umesto da direktno traže atmosferu, istraživači su potražili suptilan znak njenog postojanja – helijum koji se oslobađa u svemir.
Koristeći spektrograf na teleskopu “Magellan Clay” u Čileu, tim je posmatrao kako LHS 1140 b prolazi ispred svoje zvezde, dok je mali deo zvezdane svetlosti prolazio kroz atmosferu planete na putu ka Zemlji. Istraživači su tražili neznatan pad intenziteta svetlosti na specifičnoj talasnoj dužini infracrvenog zračenja koju helijum apsorbuje – jasan pokazatelj da gas napušta planetu i odlazi u svemir.
Predviđanje je u potpunosti bilo zasnovano na matematičkom modelu koji nikada ranije nije bio potvrđen kod stenovite planete.
Međutim, u septembru 2024. godine tim je imao jedinstvenu priliku da iste noći posmatra kako i LHS 1140 b i njena manja i toplija susedna planeta, LHS 1140 c, prolaze ispred svoje zvezde u razmaku manjem od 40 minuta. Istraživači su otkrili jasan signal helijuma kod LHS 1140 b, dok kod LHS 1140 c nisu zabeležili ništa.
Ta razlika je značajna. LHS 1140 c kruži mnogo bliže svojoj zvezdi, prima oko pet puta više zračenja, a istovremeno je manja i ima slabiju gravitaciju – uslove koji bi, teoretski, trebalo da olakšaju otkrivanje gasa koji „curi“ iz atmosfere. To što nije pronađen nikakav signal ukazuje da je atmosfera te planete verovatno nestala još davno, dok je LHS 1140 b, koja se nalazi dalje od zvezde u hladnijem i mirnijem okruženju, uspela da sačuva svoju atmosferu.
Ovo otkriće daje odgovor na pitanje kojim se astronomi bave već decenijama.
„Pre dvadeset godina pitali smo se da li uopšte postoje druge planete slične Zemlji. Zatim smo saznali da su česte i da se neke nalaze u nastanjivoj zoni. Sledeće pitanje bilo je da li je ijedna od njih uspela da zadrži atmosferu. Sada znamo da je bar jedna uspela“, rekao je koautor studije Robin Vordsvort, profesor nauka o Zemlji i planetama na Harvardu.
Korak bliže potrazi za životom
Otkriće je posebno važno jer crvene patuljaste zvezde, poput one oko koje kruži LHS 1140 b, često zasipaju obližnje planete snažnim visokoenergetskim zračenjem koje vremenom može da uništi njihove atmosfere.
Na osnovu procenjene starosti zvezde od najmanje 3,1 milijarde godina, istraživači smatraju da je atmosfera LHS 1140 b uspela da opstane uprkos tome. To ukazuje da neke stenovite planete oko ovako čestih zvezda mogu zadržati atmosferu mnogo duže nego što se ranije pretpostavljalo.
Ipak, naučnici upozoravaju da otkriće helijuma ne znači da je planeta naseljena – pa čak ni da je pogodna za život.
Posmatranja otkrivaju samo tanak gornji sloj atmosfere, a ne i njen kompletan sastav. Naučnici još ne znaju da li LHS 1140 b poseduje kiseonik, ugljen-dioksid, vodenu paru ili druge gasove koji bi njenu površinu mogli učiniti sličnijom Zemljinoj i pogodnijom za život.
Umesto toga, ovo otkriće otvara novi put za proučavanje udaljenih stenovitih svetova i predstavlja važan korak ka otkrivanju planeta koje bi jednog dana mogle da pokažu znakove života.
