https://lat.sputnikportal.rs/20260720/nuklearna-groznica-trese-baltik--ni-velika-britanija-ni-francuska-ne-mogu-da-pomognu-olivera-ikodinovic-1201505500.html
Nuklearna groznica trese Baltik – ni Velika Britanija, ni Francuska ne mogu da pomognu
Nuklearna groznica trese Baltik – ni Velika Britanija, ni Francuska ne mogu da pomognu
Sputnik Srbija
Raspoređivanje nuklearnog oružja i jačanje vojnog prisustva NATO-a u blizini ruskih granica ne povećava bezbednost malih evropskih država, već ih pretvara u... 20.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-20T22:24+0200
2026-07-20T22:24+0200
2026-07-21T07:41+0200
rusija
rusija
rusija – politika
rusija – vojska i naoružanje
analize i mišljenja
svet
svet – politika
vojska i naoružanje
nuklearno oružje
nuklearni napad
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/0e/1131577905_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_d386567e7b3ed1453cd3f7bf4ac44b11.jpg
Lideri Letonije, Litvanije i Estonije izrazili su spremnost da razmotre mogućnost razmeštanja nuklearnog oružja na teritoriji svojih država. Litvanija je otišla korak dalje i razmatra izmenu ustava kako bi se uklonila odredba koja trenutno zabranjuje prisustvo nuklearnog oružja u zemlji.„Možemo citirati Dmitrija Medvedeva, zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije, koji je otprilike rekao ovako: ‘Sada će se na mapi ciljeva za ruski nuklearni udar pojaviti i te zemlje’. Svi oni to rade zajedno, usaglašeno. Može se govoriti o tome da se formirao neki severozapadni blok NATO-a, kojim nezvanično rukovodi Velika Britanija. Finska je prva usvojila zakon kojim se dozvoljava da se na njenoj teritoriji može rasporediti nuklearno oružje“, navodi Svetov.On podseća da su se Finska i baltičke države prethodno jedna za drugom povukle iz Konvencije o zabrani protivpešadijskih mina. Prema njegovim rečima, to su učinile kako bi stvorile mogućnost za miniranje granice sa Rusijom. Isti proces se odvija i kada je reč o nuklearnom oružju — prvo je Finska napravila korak u tom pravcu, a zatim su iste namere pokazale i druge baltičke države.Danas su Francuska i Velika Britanija jedine evropske članice NATO-a koje poseduju nuklearno oružje. Francuska ima potpuno nezavisan nuklearni sistem, dok se britanski arsenal u velikoj meri oslanja na američke rakete „trajdent“.Francuska raspolaže sa oko 290 nuklearnih bojevih glava koje se mogu lansirati sa podmornica i iz aviona, dok se britanski nuklearni arsenal procenjuje na oko 225 bojevih glava. Od tog broja, prema pojedinim procenama, oko 150 se smatra operativno raspoloživim.Pentagon u Evropi ima na raspolaganju oko 100 atomskih bombi tipa B-61. Američko nuklearno oružje je raspoređeno u šest evropskih zemalja i to u Italiji, Nemačkoj, Belgiji, Holandiji, Turskoj i Velikoj Britaniji.„Amerikanci su, na primer, u bazama u Evropi rasporedili svoje nuklearno oružje, a tamo su raspoređeni i njihovi avioni. To je ogroman i složen sistem. Uključeno je mnogo ljudi, različitih tehnologija i opreme. Troškovi su veoma veliki. Zato ovaj korak Finske i baltičkih država ima pre svega demonstrativni karakter. Oni poručuju: ‘Rusija je naš neprijatelj, mi smo spremni za borbu sa tim neprijateljem’ i računaju na to da bi druge države upotrebile svoje nuklearno oružje. To je korak ka uništenju ovih država. Ako, ne daj Bože, izbije nuklearni rat, tih država jednostavno neće biti. Prestaće da postoje“, upozorava Svetov.Vera u NATO mogla bi skupo da košta baltičke zemljeSvetov napominje da su baltičke države male po površini i da, iako poseduju sisteme protivvazduhoplovne odbrane, smatra da oni ne bi bili dovoljni za zaštitu od ruskih hipersoničnih sistema. Kao primer navodi Kijev, tvrdeći da intenziviranje sukoba dovodi do sve većeg razaranja njegove vojne infrastrukture, uz ocenu da su baltički gradovi znatno manji i ranjiviji od ukrajinske prestonice i da bi posledice eventualnog sukoba na njihovoj teritoriji bile još ozbiljnije.„Sve su to koraci za koje oni smatraju da će ojačati njihovu bezbednost, a u stvarnosti to predstavlja novu pretnju postojanju tih država“, ističe Svetov.Zanimljivo je da značajan deo stanovnika Litvanije podržava mogućnost razmeštanja nuklearnog oružja NATO saveznika na teritoriji zemlje zato što „zemlja već živi u stanju oružanog sukoba“.Martovska anketa je pokazala da bi takvu ideju podržalo 40 odsto ispitanika, dok se sa tom idejom „uglavnom ne slaže“ 13 odsto građana i još 15 odsto njih kategorički odbacuje tu ideju.Svetov ocenjuje da se mišljenje građana često ne uzima u obzir prilikom donošenja ključnih političkih odluka. Kao primer navodi ulazak Finske u NATO, koji je realizovan bez održavanja referenduma, već odlukom Parlamenta.Iako deo stanovništva podržava mogućnost razmeštanja nuklearnog oružja na svojoj teritoriji, Svetov smatra da su političke elite uspele da ubede građane da bi takav potez zapravo doprineo većoj bezbednosti. On, međutim, ocenjuje da je takvo uverenje pogrešno i da bi ova politika, umesto veće sigurnosti, mogla da donese dodatne rizike za njihove države.Prema njegovim rečima, razmeštanje nuklearnog oružja na teritoriji baltičkih zemalja moglo bi dovesti do toga da one postanu potencijalna prva linija nuklearnog sukoba.„U suštini, oni se vraćaju ulozi koju su ove države imale između Prvog i Drugog svetskog rata. Tada su ih nazivali ‘limitrofnim državama’ tj. onima koje se nalaze u pograničnom području. Smatralo se da će udar biti nanesen prvo na njih, ako bi Sovjetski Savez odlučio da ratuje sa Evropom, a zatim bi se rat proširio“, kaže Svetov.On pojašnjava da pojam „limitrofi“ označava države koje se nalaze između velikih sila i imaju ulogu svojevrsne tampon-zone. Prema njegovom tumačenju, takve države formalno su nezavisne, ali se u praksi nalaze na prvoj liniji mogućeg sukoba i treba da predstavljaju prostor koji razdvaja suprotstavljene strane.„Ta uloga je između dva svetska rata bila namenjena Letoniji, Litvaniji, Estoniji, Poljskoj i Finskoj. Sada oni ponovo svojevoljno preuzimaju tu ulogu“, dodao je ekspert.Svetov objašnjava da lideri baltičkih država, Poljske i Finske podržavaju mogućnost jačanja nuklearnog prisustva jer, kako navodi, veruju da će im podrška velikih sila pružiti neophodnu zaštitu i smatraju da bez takvih bezbednosnih garancija ne mogu da opstanu. On tvrdi da je celokupna politika tih država i njihovih elita zasnovana „na veri“, koju u ovom slučaju opisuje kao iracionalnu kategoriju.„Oni veruju u Član 5 Povelje NATO, koji kaže da ako jedna zemlja bude napadnuta, ostale će joj priteći u pomoć, iako to ne znači da će automatski reagovati i pomoći, ali to im nije važno. Oni veruju da ako se pojavi pretnja, recimo, Viljnusu da će Sjedinjene Države biti spremne da žrtvuju Vašington da bi zaštitile Viljnus, a Vašington dobro zna da će, ako pokušaju da napadnu Rusiju dok brane Litvaniju, ruske nuklearne rakete uzvratiti udarom na Vašington ili Njujork. Mislite li da će se Amerikanci odlučiti na taj korak? Nikada to neće učiniti!“, smatra sagovornik Sputnjika.Svetov ocenjuje da Britanija na rečima pokazuje odlučnost i spremnost da podrži saveznike, ali smatra da bi London u stvarnosti bio oprezan u donošenju takvih odluka i izbegao direktno mešanje u sukob sa Rusijom, jer Moskva ima na raspolaganju sisteme „posejdon“ koji su u stanju da potope Veliku Britaniju.„Ti ljudi koji su na čelu baltičkih država, kao i Finske i Poljske ne žele da uče istoriju. Pre Drugog svetskog rata Francuska i Engleska su imale obavezu da štite Češku i šta su uradile? Da li su je zaštitile? Nisu. Poljskoj su data ista obećanja i kako se to završilo? Isto. Britanija je više puta obećavala da će pomoći ovim zemljama, ali ta pomoć nikada nije stigla. Onda je odbila da je pruži, jer nije u njenom interesu. Ali, oni i dalje u to veruju“, kaže Svetov.Nuklearni Baltik – legitimna meta MoskveSvetov ocenjuje da su političke elite Letonije, Litvanije, Estonije, Finske i Poljske sebe doživljavale kao manje vredne Evropljane zbog čega već dugo teže da budu prihvaćene kao ravnopravne sa velikim evropskim državama. Iako nikada nisu stekle takav politički uticaj i težinu, one veruju da danas imaju isti status i mogućnost da donose odluke kao vodeće evropske sile.Svetov ističe da Rusija raspolaže najvećim nuklearnim arsenalom na svetu i da, zajedno sa Sjedinjenim Državama, određuje nuklearni globalni poredak, dodajući da se nuklearni potencijali Velike Britanije i Francuske ne mogu meriti sa ruskim i američkim.On navodi da se baltičke države i Finska uzdaju u takozvani „nuklearni kišobran“ NATO-a, ali smatra da stvarnu kontrolu nad nuklearnim oružjem imaju samo države koje ga poseduju i same donose odluku o njegovoj upotrebi.Čak i ako bi nuklearno oružje bilo raspoređeno na teritoriji Finske ili u baltičkim zemljama odluku o njegovoj upotrebi donosila bi država kojoj to oružje pripada, a ne finske vlasti.„Ako razmeste na njihovoj teritoriji nuklearno oružje hoće li finski predsednik izdati naređenje za upotrebu nuklearnog oružja? Tu odluku će doneti drugi. To je kao kada Zelenski zapomaže: „Spreman sam da se borim protiv Rusije, ali dajte mi rakete, dajte mi oružje“. Rusija ni od koga ne traži oružje - sama ga proizvodi i sama sa njim ratuje, dok Ukrajinu neko drugi mora da snabdeva. Ako neko drugi prestane da isporučuje oružje Ukrajini, šta će onda raditi?“, zaključio je Svetov.U svakom slučaju, ako se nuklearno oružje pojavi na Baltiku ono će neizbežno postati legitimna meta ruskih oružanih snaga.
https://lat.sputnikportal.rs/20260717/poker-sa-nuklearnim-ulogom---evropa-na-korak-od-opasne-eskalacije-rusija-olivera-ikodinovic-1201404079.html
baltičke zemlje
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, svet, svet – politika, vojska i naoružanje, nuklearno oružje, nuklearni napad, nuklearni štit, baltičke zemlje, nato
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, svet, svet – politika, vojska i naoružanje, nuklearno oružje, nuklearni napad, nuklearni štit, baltičke zemlje, nato
Nuklearna groznica trese Baltik – ni Velika Britanija, ni Francuska ne mogu da pomognu
22:24 20.07.2026 (Osveženo: 07:41 21.07.2026) Raspoređivanje nuklearnog oružja i jačanje vojnog prisustva NATO-a u blizini ruskih granica ne povećava bezbednost malih evropskih država, već ih pretvara u potencijalne mete u slučaju direktnog sukoba velikih sila, upozorava ruski ekspert Jurij Svetov, komentarišući vest da su Baltičke zemlje zahvaćene „nuklearnom groznicom“.
Lideri Letonije, Litvanije i Estonije izrazili su spremnost da razmotre mogućnost razmeštanja nuklearnog oružja na teritoriji svojih država. Litvanija je otišla korak dalje i razmatra izmenu ustava kako bi se uklonila odredba koja trenutno zabranjuje prisustvo nuklearnog oružja u zemlji.
„
Možemo citirati Dmitrija Medvedeva, zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije, koji je otprilike rekao ovako: ‘Sada će se na mapi ciljeva za ruski nuklearni udar pojaviti i te zemlje’. Svi oni to rade zajedno, usaglašeno. Može se govoriti o tome da se formirao neki severozapadni blok
NATO-a, kojim nezvanično rukovodi Velika Britanija.
Finska je prva usvojila zakon kojim se dozvoljava da se na njenoj teritoriji može rasporediti nuklearno oružje“, navodi Svetov.
On podseća da su se Finska i baltičke države prethodno jedna za drugom povukle iz Konvencije o zabrani protivpešadijskih mina. Prema njegovim rečima, to su učinile kako bi stvorile mogućnost za miniranje granice sa Rusijom. Isti proces se odvija i kada je reč o nuklearnom oružju — prvo je Finska napravila korak u tom pravcu, a zatim su iste namere pokazale i druge baltičke države.
„Realno posmatrano, mislim da tamo za sada neće biti nuklearnog oružja zato što Sjedinjene Američke Države ne nameravaju da ga postavljaju na teritoriji tih država, jer ne žele dodatne tenzije sa Rusijom, koja takođe može da razomtri mogućnost raspoređvanja nuklearnog oružja negde bliže granicama SAD. Velika Britanija i Francuska, koje govore da mogu da rašire svoj nuklearni kišobran nad ovim državama, teško da to mogu da urade. One nemaju takve mogućnosti, nemaju toliki broj bojevih glava. Pored toga, to su ogromni troškovi“, ocenjuje Svetov.
Danas su Francuska i Velika Britanija jedine evropske članice NATO-a koje poseduju nuklearno oružje. Francuska ima potpuno nezavisan nuklearni sistem, dok se britanski arsenal u velikoj meri oslanja na američke rakete „trajdent“.
Francuska raspolaže sa oko 290 nuklearnih bojevih glava koje se mogu lansirati sa podmornica i iz aviona, dok se britanski nuklearni arsenal procenjuje na oko 225 bojevih glava. Od tog broja, prema pojedinim procenama, oko 150 se smatra operativno raspoloživim.
Pentagon u Evropi ima na raspolaganju oko 100 atomskih bombi tipa B-61. Američko nuklearno oružje je raspoređeno u šest evropskih zemalja i to u Italiji, Nemačkoj, Belgiji, Holandiji, Turskoj i Velikoj Britaniji.
„Amerikanci su, na primer, u bazama u Evropi rasporedili svoje nuklearno oružje, a tamo su raspoređeni i njihovi avioni. To je ogroman i složen sistem. Uključeno je mnogo ljudi, različitih tehnologija i opreme. Troškovi su veoma veliki. Zato ovaj korak Finske i baltičkih država ima pre svega demonstrativni karakter. Oni poručuju: ‘Rusija je naš neprijatelj, mi smo spremni za borbu sa tim neprijateljem’ i računaju na to da bi druge države upotrebile svoje nuklearno oružje. To je korak ka uništenju ovih država. Ako, ne daj Bože, izbije nuklearni rat, tih država jednostavno neće biti. Prestaće da postoje“, upozorava Svetov.
Vera u NATO mogla bi skupo da košta baltičke zemlje
Svetov napominje da su baltičke države male po površini i da, iako poseduju sisteme protivvazduhoplovne odbrane, smatra da oni ne bi bili dovoljni za zaštitu od ruskih hipersoničnih sistema. Kao primer navodi
Kijev, tvrdeći da
intenziviranje sukoba dovodi do sve većeg razaranja njegove vojne infrastrukture, uz ocenu da su baltički gradovi znatno manji i ranjiviji od ukrajinske prestonice i da bi posledice eventualnog sukoba na njihovoj teritoriji bile još ozbiljnije.
„Sve su to koraci za koje oni smatraju da će ojačati njihovu bezbednost, a u stvarnosti to predstavlja novu pretnju postojanju tih država“, ističe Svetov.
Zanimljivo je da značajan deo stanovnika Litvanije podržava mogućnost razmeštanja nuklearnog oružja NATO saveznika na teritoriji zemlje zato što „zemlja već živi u stanju oružanog sukoba“.
Martovska anketa je pokazala da bi takvu ideju podržalo 40 odsto ispitanika, dok se sa tom idejom „uglavnom ne slaže“ 13 odsto građana i još 15 odsto njih kategorički odbacuje tu ideju.
Svetov ocenjuje da se mišljenje građana često ne uzima u obzir prilikom donošenja ključnih političkih odluka. Kao primer navodi ulazak Finske u NATO, koji je realizovan bez održavanja referenduma, već odlukom Parlamenta.
Iako deo stanovništva podržava mogućnost razmeštanja nuklearnog oružja na svojoj teritoriji, Svetov smatra da su političke elite uspele da ubede građane da bi takav potez zapravo doprineo većoj bezbednosti. On, međutim, ocenjuje da je takvo uverenje pogrešno i da bi ova politika, umesto veće sigurnosti, mogla da donese dodatne rizike za njihove države.
Prema njegovim rečima, razmeštanje nuklearnog oružja na teritoriji baltičkih zemalja moglo bi dovesti do toga da one postanu potencijalna prva linija nuklearnog sukoba.
„U suštini, oni se vraćaju ulozi koju su ove države imale između Prvog i Drugog svetskog rata. Tada su ih nazivali ‘limitrofnim državama’ tj. onima koje se nalaze u pograničnom području. Smatralo se da će udar biti nanesen prvo na njih, ako bi Sovjetski Savez odlučio da ratuje sa Evropom, a zatim bi se rat proširio“, kaže Svetov.
On pojašnjava da pojam „limitrofi“ označava države koje se nalaze između velikih sila i imaju ulogu svojevrsne tampon-zone. Prema njegovom tumačenju, takve države formalno su nezavisne, ali se u praksi nalaze na prvoj liniji mogućeg sukoba i treba da predstavljaju prostor koji razdvaja suprotstavljene strane.
„Ta uloga je između dva svetska rata bila namenjena Letoniji, Litvaniji, Estoniji, Poljskoj i Finskoj. Sada oni ponovo svojevoljno preuzimaju tu ulogu“, dodao je ekspert.
Svetov objašnjava da lideri baltičkih država, Poljske i Finske podržavaju mogućnost jačanja nuklearnog prisustva jer, kako navodi, veruju da će im podrška velikih sila pružiti neophodnu zaštitu i smatraju da bez takvih bezbednosnih garancija ne mogu da opstanu. On tvrdi da je celokupna politika tih država i njihovih elita zasnovana „na veri“, koju u ovom slučaju opisuje kao iracionalnu kategoriju.
„Oni veruju u Član 5 Povelje NATO, koji kaže da ako jedna zemlja bude napadnuta, ostale će joj priteći u pomoć, iako to ne znači da će automatski reagovati i pomoći, ali to im nije važno. Oni veruju da ako se pojavi pretnja, recimo, Viljnusu da će Sjedinjene Države biti spremne da žrtvuju Vašington da bi zaštitile Viljnus, a Vašington dobro zna da će, ako pokušaju da napadnu Rusiju dok brane Litvaniju, ruske nuklearne rakete uzvratiti udarom na Vašington ili Njujork. Mislite li da će se Amerikanci odlučiti na taj korak? Nikada to neće učiniti!“, smatra sagovornik Sputnjika.
Svetov ocenjuje da Britanija na rečima pokazuje odlučnost i spremnost da podrži saveznike, ali smatra da bi London u stvarnosti bio oprezan u donošenju takvih odluka i izbegao direktno mešanje u sukob sa Rusijom, jer Moskva ima na raspolaganju sisteme „posejdon“ koji su u stanju da potope Veliku Britaniju.
„Ti ljudi koji su na čelu baltičkih država, kao i Finske i Poljske ne žele da uče istoriju. Pre Drugog svetskog rata Francuska i Engleska su imale obavezu da štite Češku i šta su uradile? Da li su je zaštitile? Nisu. Poljskoj su data ista obećanja i kako se to završilo? Isto. Britanija je više puta obećavala da će pomoći ovim zemljama, ali ta pomoć nikada nije stigla. Onda je odbila da je pruži, jer nije u njenom interesu. Ali, oni i dalje u to veruju“, kaže Svetov.
Nuklearni Baltik – legitimna meta Moskve
Svetov ocenjuje da su političke elite Letonije, Litvanije, Estonije, Finske i Poljske sebe doživljavale kao manje vredne Evropljane zbog čega već dugo teže da budu prihvaćene kao ravnopravne sa velikim evropskim državama. Iako nikada nisu stekle takav politički uticaj i težinu, one veruju da danas imaju isti status i mogućnost da donose odluke kao vodeće evropske sile.
„Poverovali su da ulaskom u Evropsku uniju i NATO dobijaju ista prava koja imaju premijer Velike Britanije, predsednik Francuske ili kancelar Nemačke. Za njih je činjenica da je Ursula fon der Lajen predsednik Evropske komisije, a da je Kaja Kalas ministar spoljnih poslova EU potvrda ispravnosti njihovog uverenja. Oni kažu: ‘Pogledajte koliko smo važni, kakve nam funkcije poveravaju’. I evropski komesar za odbranu i vojnu industriju dolazi iz Letonije, a drugi komesar iz Litvanije. Po njihovom uverenju, oni su ravnopravni i mogu da donose oduke kao i Nemačka i Francuska, pa veruju da će ih to zaštititi“, objašnjava Svetov.
Svetov ističe da Rusija raspolaže najvećim nuklearnim arsenalom na svetu i da, zajedno sa Sjedinjenim Državama, određuje nuklearni globalni poredak, dodajući da se nuklearni potencijali Velike Britanije i Francuske ne mogu meriti sa ruskim i američkim.
On navodi da se baltičke države i Finska uzdaju u takozvani „nuklearni kišobran“ NATO-a, ali smatra da stvarnu kontrolu nad nuklearnim oružjem imaju samo države koje ga poseduju i same donose odluku o njegovoj upotrebi.
Čak i ako bi nuklearno oružje bilo raspoređeno na teritoriji Finske ili u baltičkim zemljama odluku o njegovoj upotrebi donosila bi država kojoj to oružje pripada, a ne finske vlasti.
„Ako razmeste na njihovoj teritoriji nuklearno oružje hoće li finski predsednik izdati naređenje za upotrebu nuklearnog oružja? Tu odluku će doneti drugi. To je kao kada Zelenski zapomaže: „Spreman sam da se borim protiv Rusije, ali dajte mi rakete, dajte mi oružje“. Rusija ni od koga ne traži oružje - sama ga proizvodi i sama sa njim ratuje, dok Ukrajinu neko drugi mora da snabdeva. Ako neko drugi prestane da isporučuje oružje Ukrajini, šta će onda raditi?“, zaključio je Svetov.
U svakom slučaju,
ako se nuklearno oružje pojavi na Baltiku ono će neizbežno postati legitimna meta ruskih oružanih snaga.
