https://lat.sputnikportal.rs/20260720/kako-je-jedna-generacija-pokorila-evropu-i-svet-sport-fudbal-svetsko-prvenstvo-mundijal-2026-spanija-1201523246.html
Kako je jedna generacija pokorila Evropu i svet
Kako je jedna generacija pokorila Evropu i svet
Sputnik Srbija
Kada je Luis de la Fuente 2015. godine sa selekcijom Španije osvojio Evropsko prvenstvo za igrače do 19 godina, malo ko je mogao da pretpostavi da se tada... 20.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-20T21:02+0200
2026-07-20T21:02+0200
2026-07-20T21:02+0200
mundijal 2026
sp 2026 – skener
sport
fudbal
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/14/1201523089_0:0:3009:1694_1920x0_80_0_0_e51c1f190101eb9acb6ade23c74b8834.jpg
Jedanaest godina kasnije, isti čovek podigao je i pehar namenjen svetskom šampionu, a put do tog uspeha predstavlja jedan od najboljih primera kako strpljiv rad sa mladim kategorijama može da izgradi šampionski nacionalni tim.Osvajanjem Svetskog prvenstva 2026. godine, De la Fuente je postao prvi španski selektor koji je osvojio sva četiri velika finala koja je vodio. Nakon evropske titule sa omladincima 2015. godine, usledilo je zlato na Evropskom prvenstvu za mlade reprezentacije 2019, zatim titula prvaka Evrope sa seniorima 2024. godine, da bi kruna čitavog procesa stigla svetskom titulom dve godine kasnije.Ono što ovaj uspeh čini posebnim nije samo broj osvojenih trofeja, već činjenica da se iz generacije u generaciju jasno može pratiti kontinuitet. Dok su mnoge reprezentacije prolazile kroz potpune smene generacija, Španija je postepeno uvodila nove igrače, zadržavajući jezgro ekipe koje je godinama sazrevalo pod vođstvom istog selektora.Najbolji primer te stabilnosti je Mikel Merino. Vezista Arsenala jedini je fudbaler koji je nastupio u sva četiri finala koja je De la Fuente osvojio. Od talentovanog omladinca, preko lidera mlade reprezentacije, do jednog od najpouzdanijih igrača seniorskog tima, Merino je praktično postao simbol jednog dugoročnog projekta koji je iz godine u godinu donosio rezultate.Odmah iza njega nalazi se grupa igrača koja je bila okosnica najvećih uspeha moderne Španije. Dani Olmo, Rodri, Mikel Ojarsabal i Fabijan Ruis igrali su u tri od četiri osvojena finala, predstavljajući most između omladinskog i seniorskog fudbala. Upravo su oni nosili igru reprezentacije i na Evropskom prvenstvu 2024. i na Svetskom prvenstvu 2026, dokazujući da šampionske ekipe ne nastaju preko noći, već se grade godinama.Zanimljivo je pogledati i kako se menjala startna postava kroz četiri velika finala. U prvoj generaciji, koju su predvodili Borha Majoral, Marko Asensio, Rodri i Dani Sebaljos, već su se nazirali igrači koji će kasnije postati nosioci najvećih uspeha. Nekoliko godina kasnije, u timu su već bili Ojarsabal, Fabijan Ruis, Dani Olmo i Mark Roka, dok je evropska titula 2024. donela potpunu zrelost te generacije uz eksploziju Lamina Jamala, Nika Vilijamsa, Kukurelje i Unaija Simona. Na Svetskom prvenstvu 2026. pojavila su se i nova imena poput Paua Kubarsija i Aleksa Baene, ali je kostur tima ostao gotovo nepromenjen.Upravo je to najveća vrednost De la Fuenteovog rada. Nijedan uspeh nije bio slučajan niti izolovan. Svaki naredni trofej predstavljao je logičan nastavak prethodnog, a igrači koji su kao tinejdžeri učili njegove principe vremenom su postali lideri najbolje reprezentacije sveta.U eri u kojoj nacionalni timovi često traže brza rešenja i selektore menjaju posle jednog neuspeha, Španija je pokazala da se strpljenje isplati. De la Fuente nije stvorio samo šampionski tim – stvorio je sistem u kojem su omladinske selekcije postale temelj seniorske reprezentacije.Zato četiri pehara osvojena u razmaku od jedanaest godina nisu samo statistički podatak. Oni predstavljaju dokaz da kontinuitet, poverenje u sopstveni rad i jasna vizija mogu da donesu rezultat koji će se dugo pamtiti. Španija danas nije svetski šampion samo zato što je pobedila u finalu, već zato što je godinama korak po korak gradila generaciju koja je znala kako se stiže do samog vrha.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
sp 2026 – skener, sport, fudbal
sp 2026 – skener, sport, fudbal
Kako je jedna generacija pokorila Evropu i svet
Kada je Luis de la Fuente 2015. godine sa selekcijom Španije osvojio Evropsko prvenstvo za igrače do 19 godina, malo ko je mogao da pretpostavi da se tada zapravo rađa generacija koja će narednu deceniju obeležiti svetski fudbal.
Jedanaest godina kasnije, isti čovek podigao je i pehar namenjen svetskom šampionu, a put do tog uspeha predstavlja jedan od najboljih primera kako strpljiv rad sa mladim kategorijama može da izgradi šampionski nacionalni tim.
Osvajanjem Svetskog prvenstva 2026. godine, De la Fuente je postao prvi španski selektor koji je osvojio sva četiri velika finala koja je vodio.
Nakon evropske titule sa omladincima 2015. godine, usledilo je zlato na Evropskom prvenstvu za mlade reprezentacije 2019, zatim titula prvaka Evrope sa seniorima 2024. godine, da bi kruna čitavog procesa stigla svetskom titulom dve godine kasnije.
Ono što ovaj uspeh čini posebnim nije samo broj osvojenih trofeja, već činjenica da se iz generacije u generaciju jasno može pratiti kontinuitet.
Dok su mnoge reprezentacije prolazile kroz potpune smene generacija, Španija je postepeno uvodila nove igrače, zadržavajući jezgro ekipe koje je godinama sazrevalo pod vođstvom istog selektora.
Najbolji primer te stabilnosti je Mikel Merino. Vezista Arsenala jedini je fudbaler koji je nastupio u sva četiri finala koja je De la Fuente osvojio.
Od talentovanog omladinca, preko lidera mlade reprezentacije, do jednog od najpouzdanijih igrača seniorskog tima, Merino je praktično postao simbol jednog dugoročnog projekta koji je iz godine u godinu donosio rezultate.
Odmah iza njega nalazi se grupa igrača koja je bila okosnica najvećih uspeha moderne Španije. Dani Olmo, Rodri, Mikel Ojarsabal i Fabijan Ruis igrali su u tri od četiri osvojena finala, predstavljajući most između omladinskog i seniorskog fudbala.
Upravo su oni nosili igru reprezentacije i na Evropskom prvenstvu 2024. i na Svetskom prvenstvu 2026, dokazujući da šampionske ekipe ne nastaju preko noći, već se grade godinama.
Zanimljivo je pogledati i kako se menjala startna postava kroz četiri velika finala. U prvoj generaciji, koju su predvodili Borha Majoral, Marko Asensio, Rodri i Dani Sebaljos, već su se nazirali igrači koji će kasnije postati nosioci najvećih uspeha.
Nekoliko godina kasnije, u timu su već bili Ojarsabal, Fabijan Ruis, Dani Olmo i Mark Roka, dok je evropska titula 2024. donela potpunu zrelost te generacije uz eksploziju Lamina Jamala, Nika Vilijamsa, Kukurelje i Unaija Simona.
Na Svetskom prvenstvu 2026. pojavila su se i nova imena poput Paua Kubarsija i Aleksa Baene, ali je kostur tima ostao gotovo nepromenjen.
Upravo je to najveća vrednost De la Fuenteovog rada. Nijedan uspeh nije bio slučajan niti izolovan. Svaki naredni trofej predstavljao je logičan nastavak prethodnog, a igrači koji su kao tinejdžeri učili njegove principe vremenom su postali lideri najbolje reprezentacije sveta.
U eri u kojoj nacionalni timovi često traže brza rešenja i selektore menjaju posle jednog neuspeha, Španija je pokazala da se strpljenje isplati. De la Fuente nije stvorio samo šampionski tim – stvorio je sistem u kojem su omladinske selekcije postale temelj seniorske reprezentacije.
Zato četiri pehara osvojena u razmaku od jedanaest godina nisu samo statistički podatak. Oni predstavljaju dokaz da kontinuitet, poverenje u sopstveni rad i jasna vizija mogu da donesu rezultat koji će se dugo pamtiti.
Španija danas nije svetski šampion samo zato što je pobedila u finalu, već zato što je godinama korak po korak gradila generaciju koja je znala kako se stiže do samog vrha.
