Kineski „dukati“ isključuju dolar iz svetske ekonomije
© Foto : Slika generisana veštačkom inteligencijom
Pratite nas
Odluka Kine da pređe na poslovanje zlatom je izuzetna i to ne samo za Kinu, već za čitav svet. Verovatno će i druge zemlje krenuti istim ovim putem, samo ne naravno u istoj meri. Ovim potezom se u velikoj meri isključuju iz igre američke hartije od vrednosti i sam dolar, objašnjava za Sputnjik profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dr Ljubodrag Savić.
Kina ovog meseca u Hongkongu otvara sistem za kliring i poravnanje u zlatu koji će raditi u koordinaciji sa berzom zlata u Šangaju, a paralelno sa time će stupiti na snagu i ogrnaičenje trgovine na malo u zlatnim sertifikatima. Cilj ovog poteza je da se oteža spekulacija u vezi sa zlatom i omogući formiranje njegove realne cene.
Za šaku bitkoina
Naš sagovornik objašnjava da se dolar ne može u potpunosti isključiti na ovaj način, budući da je i dalje svetska rezervna valuta, ali je ovo dobar potez u tom pravcu.
Kinezi su shvatili da Amerikanci štampaju dolare koliko im je potrebno. Postoje informacije koje govore da američki unutrašnji dug iznosi više od četiri hiljade milijardi i da ga, normalo, jako teško vraćaju. S druge strane, državne hartije od vrednosti više nisu tako atraktivne kao što su nekada bile. Kada Kina izađe iz te priče i prestane da kupuje američke hartije od vrednosti, ili bar značajno smanji njihovu kupovinu, njihova atraktivnost će dodatno pasti. Smanjiće se tražnja, a znamo šta se u ekonomiji dešava kada padne tražnja, kaže Savić za Sputnjik.
Bez obzira na to što mnogi misle da će, ukoliko propadnu dolar i američke hartije od vrednosti, propasti i Amerika, to nije slučaj, objašnjava profesor. On podseća na ekonomsku krizu iz 2008. godine kada je američka „igranka“ sa hipotekarnim obaveznicama, odnosno nekretninama, čitav svet dovela u ogroman problem.
Ako se ovaj proces nastavi i Amerikanci ništa ne preduzmu, jer niko drugi tu ne može mnogo da uradi sem njih, svet se ponovo može naći u sličnoj krizi kao 2008. Ta kriza neće biti mnogo povezana sa realnom situacijom, odnosno samim kineskim modelom poslovanja, ali kao posledica toga može izbiti pre svega u Americi.
Zato je prelazak na zlato i smanjenje kineske ekonomske zavisnosti od Zapada verovatno najava predstojećeg problema koji bi mogao da eskalira. Kina, kao velika zemlja i ekonomija, može sebi dozvoliti postepeno odvajanje od kupovine dolara i hartija od vrednosti, a tim potezom će zaštiti sopstvenu ekonomiju.
Kada je reč o manjim zemljama, poput Srbije, one ovakav potez teško mogu da izvedu. Međutim, naša zemlja se, za razliku od mnogih drugih, odavno opredelila da kupuje monetarno zlato i u jednom trenutku je raspolagala sa više od 50 tona ovog metala. Savić podseća da mi u ovom pogledau uživamo privilegovan status i pravo preče kupovine kineskog zlata u Srbiji.
Amerika svoje krize izvozi
Potez koje je Kina sada povukla neće direktno uticati na potrebe i život običnog čoveka, međutim, posledice se mogu osetiti ukoliko američka privreda, zbog ove promene, zapadne u veću krizu od one u kojoj se već nalazi. Na kraju krajeva, ističe Savić, Amerika svoje krize preko dolara i hartija od vrednosti izvozi u svet.
Neke države će se nakon ove odluke možda i opametiti i početi da koriste taj kineski model i da veći deo novca ulažu u monetarno zlato, eventualno u nekretnine, robe, a manje u hartije od vrednosti i kupovinu dolara. To će, naravno, smanjiti tražnju za američkim obaveznicama i dolarima što može biti razlog za ozbiljniju ekonomsku krizu u Americi. Problem je u tome što je Amerika i dalje najveća svetska ekonomija i ako ona upadne u ekonomsku krizu, a sva je prilika da pre ili kasnije hoće, onda će i svet imati velike posledice.
Kina će verovatno biti manje pogođena, ali će osetiti promenu u spoljnoj trgovini. Ona mora da prodaje svoje proizvode, a kada dođe do ovakvih poremećaja, kupovna moć stanovništva pada, životni standard i plate opadaju i to svakako utiče na svetsku ekonomiju, objašnjava naš sagovornik.
Američki odgovor
Niko ne može predvideti hoće li Amerika nakon ovog povući i sama neke radikalne poteze, kaže Savić. Do sada nisu imali potrebu za time, budući da je postojala velika potražnja za dolarom, a američke državne hartije od vrednosti smatrane su najsigurnijom investicijom.
Novonastala situacija predstavlja ekonomski odraz širih procesa koji danas oblikuju svetsku ekonomiju, posledice će se osetiti širom sveta, a njihova ozbiljnost zavisiće od toga u kojoj meri će Amerika shvatiti ozbiljnost situacije, zaključuje Savić.
Pogledajte i:
