Ekscentrik koji je umeo s ljudima: U knjizi o Tesli psiholog otkriva sva protivrečna svojstva genija
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Ako bismo pokušali, makar za trenutak, da sebi u mašti dočaramo moderni svet lišen Teslinih izuma, bili bismo iznenađeni koliko bi taj naš izmišljeni svet bio izmenjen, unazađen, osiromašen do neprepoznatljivosti. Širom planete zavladali bi sablasni mir, muk i mrak, navodi u knjizi „Nikola Tesla – Ličnost, neuroza i poslanje“ psiholog Žarko Trebješanin.
Nikola Tesla, rođen pre tačno 170 godina, bio je čovek pun protivrečnosti, ali one, kako u razgovoru za Sputnjik kaže Žarko Trebješanin, nisu bile znak rascepljene ličnosti, već složene unutrašnje logike, a upravo u toj ravnoteži krije se, prema mišljenju psihologa, i objašnjenje kako je jedan čovek toliko promenio svet.
Protivrečnosti koje to zapravo nisu
Teslin naučni doprinos danas je nesporan, ali njegova ličnost i dalje izaziva brojne rasprave, mitove i pogrešna tumačenja. Upravo tim pitanjem bavi se psiholog Žarko Trebješanin u knjizi „Nikola Tesla – ličnost, neuroza, poslanje“, koju je objavio Zavod za udžbenike iz Beograda.
Umesto da Teslu predstavi kao nedodirljivog genija ili romantičnog usamljenika, Žarko Trebješanin ga posmatra kao složenu ličnost, čije su, naizgled suprotstavljene osobine, u stvari bile deo istog psihološkog sklopa.
„Obično kada govorimo o ličnosti, podrazumevamo da je ona skladna i da su sve osobine usmerene u istom pravcu. Ali stvarnost nije takva. Ličnost nije sazdana od jednog komada. Kod svakog čoveka postoje različite, ponekad i suprotstavljene crte. Hteo sam da Teslu prikažem kao živu ličnost, a ne kao sveca ili savršenog čoveka. Bio je nesumnjivo veliki naučnik, ali je, kao i svaki čovek, imao svoje slabosti i mane. Upravo to ga čini uverljivim i stvarnim“, kaže Trebješanin.
Devet ključnih osobina Tesle, koje izdvaja u svojoj analizi – od introvertnosti i racionalizma do misticizma, narcizma i snažne imaginacije – nisu međusobno u sukobu, već predstavljaju delove jedne neobične, ali iznutra dosledne ličnosti.
Zašto Tesla nije bio neurotičar
Jedna od najraširenijih predstava o Tesli jeste da je bio neurotična ličnost. Opsesivne navike, strah od bakterija, stroga disciplina i brojne ekscentričnosti mnogima deluju kao dokaz za takvu ocenu. Međutim, Trebješanin pravi jasnu razliku između neurotičnih crta i neuroze kao psihičkog poremećaja.
Kako objašnjava, svaki čovek ima izvesnu meru neurotičnosti, ali to ne znači da je bolestan. Kod Tesle su neobične navike postojale, ali nisu narušavale njegovo funkcionisanje, već su ga, naprotiv, činile veoma produktivnim.
„Tesla je, sa svim svojim ekscentričnostima, iznutra bio veoma stabilan. Bio je izuzetno emocionalno uravnotežen. Vežbao je volju i samokontrolu, živeo disciplinovano i racionalno trošio svoju energiju. Mnoge strasti je svesno ugušio. Najjači argument da nije bio neurotičar jeste njegovo delo. Neuroza narušava mišljenje, pamćenje, učenje i samokontrolu. Čovek gubi ogromnu količinu psihičke energije. Tesla je, naprotiv, bio u stanju da dvadesetak sati dnevno bude potpuno posvećen stvaranju i zato je mogao da ostavi tako ogroman naučni opus“, ističe Žarko Trebješanin.
Prema njegovim rečima, upravo ta unutrašnja stabilnost omogućila je da se Teslina energija ne rasipa na unutrašnje sukobe, već da gotovo u potpunosti bude usmerena na stvaralaštvo.
Introvert koji je umeo sa ljudima
Na prvi pogled deluje neobično što je čovek koga psiholozi opisuju kao izrazitog introverta istovremeno ostavljao utisak izuzetno prijatne i otmene ličnosti. Savremenici su pisali o njegovom blagom pogledu, otmenom držanju i besprekornom ponašanju.
Žarko Trebješanin ističe da introvertnost nikako ne znači nesposobnost za komunikaciju.
„On nije izbegavao ljude zato što ih se plašio ili zato što nije umeo da komunicira. Bio je veoma ljubazan i odmeren. Jednostavno je svoje vreme smatrao previše dragocenim da bi ga trošio na društveni život. Umeo je odlično da razgovara s ljudima, što dokazuje i činjenica da je uspevao da pronađe finansijere za izuzetno skupe i ambiciozne projekte. Čovek koji je potpuno socijalno nespretan to ne bi mogao“, naglašava naš sagovornik.
Teslina povučenost, kako zaključuje Žarko Trebješanin, nije bila posledica straha od ljudi, već svesnog izbora, odnosno odluke da mu je naučni rad prioritet.
Narcizam bez sujete
Jedna od najzanimljivijih Trebješaninovih ocena jeste da je Tesla imao narcističke crte ličnosti. Ta formulacija lako može biti pogrešno shvaćena, jer se reč „narcizam“ danas najčešće povezuje s poremećajem ličnosti.
Psiholog zato naglašava da kod Tesle nije reč ni o patološkom, ni o zlonamernom narcizmu, već o zdravoj ljubavi prema sebi, koja postoji kod svakog čoveka.
„Bez izvesne mere samopoštovanja čovek ne bi ni opstao. Kod Tesle se ta crta vidi u načinu oblačenja, u otmenom držanju, u pažljivo građenom javnom imidžu. On nije bežao od toga da pokaže svoje delo i svoju vrednost. Danas bismo rekli da je umeo da izgradi lični brend. Ali iza te slike postojalo je stvarno pokriće. Nije stvarao senzaciju radi senzacije, već da bi ljudi razumeli značaj njegovih otkrića“, objašnjava naš sagovornik.
On podseća na to da se Tesla odrekao ogromnog bogatstva kako ne bi finanijski uništio preduzetnika i svog finansijera Džordža Vestinghausa, a tokom života pokazivao je snažan osećaj odgovornosti prema Srbiji i spremnost da pomogne drugima. Upravo zato Trebješanin smatra da bi se uz sve osobine koje je izdvojio Tesli mogao pripisati i – altruizam.
Racionalista koji je verovao u sudbinu
Možda najveći paradoks Tesline ličnosti leži u odnosu racionalizma i misticizma. Naučnik koji je čoveka opisivao kao složeni mehanizam, istovremeno je verovao da ga prati neka vrsta proviđenja.
„Tesla je bio krajnje racionalan, ponekad čak i preterano racionalan. Upravo zato je zanimljivo što je istovremeno imao i mističnu crtu. Taj naglašeni racionalizam ponekad predstavlja odbranu od misticizma. On je pisao da je čovek, u suštini, mašina od krvi i mesa i verovao da bismo, kada bismo znali sve uticaje koji deluju na čoveka, mogli potpuno da predvidimo njegovo ponašanje. S druge strane, govorio je o svom rođenju usred oluje, verovao da ima posebno poslanje i da ga neka sila štiti. Upravo spoj te dve krajnosti čini njegovu ličnost tako neobičnom“, napominje naš sagovornik.
Ta dvojnost vidi se i u Teslinom odnosu prema čovečanstvu. Veličao je ljudski razum i verovao da će naučni napredak postepeno pobediti sukobe i nacionalizam. Istorija ga je, nažalost, demantovala, ali ta vera govori o snazi njegovog idealizma.
Kako se velika strast pretvara u veliko delo
U mladosti je Tesla voleo karte, kocku, cigarete i kafu, a kasnije se svega toga odrekao i živeo gotovo asketski.
Prema mišljenju Žarka Trebješanina, to nije neobična pojava, jer razvoj ličnosti nikada nije pravolinijski - velika energija može čoveka odvesti u različitim pravcima, a tek kasnije postaje jasno da li će biti pretvorena u stvaralaštvo ili će biti uzalud potrošena.
„Ništa veliko nije stvoreno bez velike strasti. Ljudi poput Tesle poseduju ogromnu energiju, ali je presudno u kom će pravcu ona biti kanalisana. Kod njega je ta snaga postepeno usmerena ka naučnom stvaralaštvu. Kod mnogih drugih veliki talenti propadnu jer ta energija ode na drugu stranu“, ističe psiholog.
On dodaje da upravo zbog toga Tesla nije samo genije neobičnog uma, već i primer čoveka koji je sopstvenu volju uspeo da stavi u službu jedne ideje.
Nije ga vodio novac, već otkriće
Iako je umeo da izgradi javnu sliku o sebi, Tesla nikada nije bio čovek kome je novac bio cilj. Trebješanin podseća na to da je Tesla jasno razlikovao naučnika od pronalazača.
Naučnik je, govorio je Tesla, vođen radoznalošću i željom da čovečanstvu donese nova saznanja, dok je pronalazač pre svega zainteresovan da ta otkrića pretvori u proizvod i zaradu.
„Novac mu je bio važan samo kao sredstvo da nastavi istraživanja. Slava mu je svakako prijala, ali je imala i praktičnu svrhu. Bez ugleda ne bi mogao da pridobije ljude spremne da ulože ogroman novac u ideje koje su mnogima izgledale fantastično“, navodi Žarko Trebješanin i dodaje da je veliko pitanje da li bismo danas imali sva Teslina otkrića da je naučnik više vremena posvetio poslovnim interesima nego laboratoriji.
Cena potpune posvećenosti
Tesla je čitav život podredio radu. Nije se oženio, a lični život svesno je žrtvovao naučnom stvaralaštvu.
„On sam je govorio da čovek koji želi da stvori nešto veliko mora ogromnu količinu energije da usmeri na istraživanje. Verujem da su ga žene privlačile, ali je tu želju uspeo da stavi pod kontrolu. Zanimljivo je što je, govoreći o tome, na jednom mestu tiho dodao da su takvi ljudi često usamljeni. To pokazuje da je bio svestan cene koju plaća“, navodi naš sagovornik.
Možda se, kako ocenjuje Trebješanin, upravo u toj rečenici krije i najtačniji opis čoveka koji je svojim otkrićima osvetlio svet, a sopstveni život svesno ostavio u senci svog dela. Teslina ličnost nije bila niz protivrečnosti koje se međusobno poništavaju, već složena celina u kojoj su se disciplina i mašta, racionalnost i mistika, ambicija i altruizam međusobno dopunjavali. Upravo je iz te neobične ravnoteže nastao naučnik čije su ideje trajno promenile civilizaciju.
