https://lat.sputnikportal.rs/20260718/zasto-strani-investitori-povlace-kapital-iz-srbije-video-1201423506.html
Zašto strani investitori povlače kapital iz Srbije /video/
Zašto strani investitori povlače kapital iz Srbije /video/
Sputnik Srbija
Strane kompanije su u prva tri meseca ove godine iz Srbije povukle više kapitala nego što je to ranije bio slučaj, ali je bitno da nije došlo do povlačenja... 18.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-18T12:14+0200
2026-07-18T12:14+0200
2026-07-18T13:58+0200
ekonomija
srbija
srbija – ekonomija
ekonomija
energija sputnjika
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/05/1125836901_0:101:3174:1886_1920x0_80_0_0_c470a52235fce5a95f68b5649c209d8e.jpg
Na to je u emisiji Energija Sputnjika ukazao ekonomski analitičar Bojan Stanić, pomoćnik direktora sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, komentarišući najnovije podatke objavljene u publikaciji Makroekonomske analize i trendovi.Izneli 1,3 milijarde evra iz SrbijeOd januara do aprila ove godine strane kompanije koje ovde posluju iz Srbije su iznele 1,3 milijarde evra dobiti, što je 12 odsto više nego u isto vreme lani. Istovremeno, strane direktne investicije (SDI) iznosile su 600 miliona evra i bile su 40 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.Da li je reč o trenutnoj situaciji zbog neizvesnosti koju je doneo najnoviji sukob na Bliskom istoku koji se zbog problema sa energentima odrazio na globalnu ekonomiju ili će, zbog višegodišnjeg posrtanja privrede EU izostanak reinvestiranja stranih kompanija u Srbiju postati trend?Stanić podseća da smo zaključno sa 2024. godinom imali preko pet milijardi evra priliva stranih direktnih investicija, da je to sada značajno smanjeno, ali da je neto priliv ipak bio pozitivan. U prvom kvartalu ove godine iznosio je oko 360 miliona evra.On kaže da razlog za pad priliva stranih direktnih investicija, pre svega, treba tražiti u dinamici privrede Evropske unije, pre svega njenih najznačajnijih privreda - nemačke, francuske, italijanske.Po njegovom mišljenju, naša država je dosta bila na testu i sa krizom oko NIS-a, kada se postavljalo pitanje da li ćemo kompaniju sa većinskim ruskim kapitalom pod američkim sankcijama nacionalizovati. Srbija za tim nije posegnula i on veruje da će tako i ostati, jer bi u suprotnom to bio loš znak za druge investitore, pogotovo kineske.Nije tačnoStanić napominje da se u poslednje vreme često govori da je taj ekonomski model koji je u Srbiji aktuelan, koji je baziran na izvoznoj orijentaciji, iscrpljen, odnosno da se ne možemo više oslanjati na strane direktne investicije. On ne deli to mišljenje, ističući da mi ne bismo mogli da budemo konkurentni na međunarodnom tržištu bez učešća multinacionalnih kompanija kojima smo dobavljači.Bez njih Srbija, kako ističe, ne bi imala toliko snažan izvoz da, na primer, ima suficit u razmeni sa nekim od najrazvijenijih zemalja kao što je to sada sa Nemačkom, Italijom i u regionu sa Hrvatskom s kojom smo dugo bili u deficitu.Stanić podseća da se često postavljalo pitanje odnosa prema domaćim i stranim investitorima.Domaći nisu zapostavljeni„Neko će reći da su naši investitori zapostavljeni. Nisu oni zapostavljeni, nego jednostavno njihov ekonomski potencijal je manji od ovih velikih igrača koji ovde dolaze. Domaći investitori često postave pitanje kakvu ja podršku ću imati od države i da li ću ja jednostavno moći da obezbedim te svoje investicije u uslovima kada i dalje imamo korupciju, kada i dalje imamo sivu zonu, kada i dalje imamo neke neformalne uticaje koji zaobilaze institucije... Ono što je ključno i što je neophodno da se uradi u narednom periodu jeste da se ojača taj nivo malih i srednjih preduzeća koji su kičma jedne privrede, koji bi bili dobavljači ovim velikim“, ističe glavni analitičar Privredne komore Srbije.S druge strane, on očekuje i razumevanje velikih igrača, tih stranih kompanija koje neće biti orijentisane samo na maksimalni profit. Proizvodnja u Srbiji često može biti skuplja nego što je u Kini ili nekoj drugoj vanevropskoj zemlji, ali je u našem slučaju taj lanac snabdevanja kraći.Kad odumire periferija onda će i centarLogika je jasna: zarad sigurnosti na duži rok, zarad održivosti celog ekonomskog sistema, bolje mi je da odustanem od te maksimizacije profita, ali da budem siguran u snabdevanje, a sa druge strane da dam prostora da ovo tržište bude vitalno, odnosno da se na njemu može ostvarivati promet na dugi rok, slikovito objašnjava Stanić.Uz to, ako vi imate odumiranje jedne, da kažemo, ekonomske periferije Evrope, vrlo brzo će to odumiranje da dođe i do samog centra, u vidu smanjenih prometa, u vidu smanjene konkurentnosti, u vidu smanjenog tržišta, ističe sagovornik Sputnjika.On ne spori da strane kompanije imaju sva prava da iznesu novac iz Srbije, umesto da reinvestiraju, posebno kada se desi kriza, kada žele da pojačaju poslovanje svojih podružnica, svojih fabrika negde u nekim ključnim tržištima da bi tamo održali svoju konkurentsku poziciju. Sagovornik Sputnjika, međutim, ukazuje:„Ono što je bitno, bez obzira na povlačenje na odlive tog kapitala, mi nemamo povlačenje investicija, nemamo zatvaranje fabrika. Imamo, naravno, u nekom delu, ali to nije posledica, ove generalno krize, nego time što je cena rada u Srbiji pojačana, povećana, pa onda te kompanije prebacuju poslove u Severnu Afriku, u Podsaharsku Afriku“.A to, kako dodaje, nije posledica negativnih trendova u Srbiji, već njenog razvoja.Nema naznaka o odlaskuOn nema dilemu da Srbija mora ostati atraktivna za strane investitor koji su nam itekako potrebni, ali i da je jako bitno da u njihove lance snabdevanja sve više uključujemo naše komponente.To se ne očekuje jer je, kako se smatra, najgora kriza na Bliskom istoku prošla uz sve trzavice koje se tamo i dalje dešavaju i da neće biti većeg inflatornog pritiska.Ono što je, po njegovom mišljenju, bitno je da EU čija privreda posrće već duže vreme, sada pokušava da pregovara sa Kinom kako bi se do kraja ove godine izašlo sa smernicama kako doći do nekog šireg ekonomskog sporazuma koji bi podrazumevao benefite za obe strane.Stanić očekuje da opet krenu kineske investicije u Srbiju, koje su bile jako značajne 2024. i 2023. godine, da one budu veće tehnološke intenzivnosti. To bi, kako smatra, bio podsticaj i za evropske investicije da ovde opet počnu da se vraćaju u većem obimu.Za domaće što manji rizikNa pitanje koji su to preduslovi koji bi osnažili domaće investitore da koriste iste mogućnosti koje imaju stranci i počnu značajnije da ulažu, što su i očekivanja Vlade Srbije, on kaže da je ključna makroekonomska stabilnost kako bi oni rizikovali što manje.U tom smislu dobro je što je ovih dana agencija Fič zadržala kreditni rejting Srbije sa pozitivnim izgledom za njegovo unapređenje, a dobre su i prognoze da ćemo sledeće godine imati privredni rast od 4,0 odsto i inflaciju u okviru zacrtanog cilja, kaže on.Neophodno je da životni standard nastavi da raste kako bismo imali jedan ambijent koji je povoljan za poslovanje što se tiče i stabilnosti i održivosti, ocenio je Stanić u emisiji Energija Sputnjika.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
srbija, srbija – ekonomija, ekonomija, energija sputnjika, analize i mišljenja
srbija, srbija – ekonomija, ekonomija, energija sputnjika, analize i mišljenja
Zašto strani investitori povlače kapital iz Srbije /video/
12:14 18.07.2026 (Osveženo: 13:58 18.07.2026) Strane kompanije su u prva tri meseca ove godine iz Srbije povukle više kapitala nego što je to ranije bio slučaj, ali je bitno da nije došlo do povlačenja investicija i zatvaranja fabrika. Strani investitori su nam i dalje potrebni i moramo ostati privlačni za njih, sve više uključujući naše firme u njihove lance snabdevanja.
Na to je u emisiji
Energija Sputnjika ukazao ekonomski analitičar Bojan Stanić, pomoćnik direktora sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, komentarišući najnovije podatke objavljene u publikaciji Makroekonomske analize i trendovi.
Izneli 1,3 milijarde evra iz Srbije
Od januara do aprila ove godine strane kompanije koje ovde posluju iz Srbije su iznele 1,3 milijarde evra dobiti, što je 12 odsto više nego u isto vreme lani. Istovremeno, strane direktne investicije (SDI) iznosile su 600 miliona evra i bile su 40 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.
Da li je reč o trenutnoj situaciji zbog neizvesnosti koju je doneo najnoviji sukob na Bliskom istoku koji se zbog problema sa energentima odrazio na globalnu ekonomiju ili će, zbog višegodišnjeg posrtanja privrede EU izostanak reinvestiranja stranih kompanija u Srbiju postati trend?
Stanić podseća da smo zaključno sa 2024. godinom imali preko pet milijardi evra priliva stranih direktnih investicija, da je to sada značajno smanjeno, ali da je neto priliv ipak bio pozitivan. U prvom kvartalu ove godine iznosio je oko 360 miliona evra.
On kaže da razlog za pad priliva stranih direktnih investicija, pre svega, treba tražiti u dinamici privrede Evropske unije, pre svega njenih najznačajnijih privreda - nemačke, francuske, italijanske.
Po njegovom mišljenju, naša država je dosta bila na testu i sa krizom oko NIS-a, kada se postavljalo pitanje da li ćemo kompaniju sa većinskim ruskim kapitalom pod američkim sankcijama nacionalizovati. Srbija za tim nije posegnula i on veruje da će tako i ostati, jer bi u suprotnom to bio loš znak za druge investitore, pogotovo kineske.
Stanić napominje da se u poslednje vreme često govori da je taj ekonomski model koji je u Srbiji aktuelan, koji je baziran na izvoznoj orijentaciji, iscrpljen, odnosno da se ne možemo više oslanjati na strane direktne investicije. On ne deli to mišljenje, ističući da mi ne bismo mogli da budemo konkurentni na međunarodnom tržištu bez učešća multinacionalnih kompanija kojima smo dobavljači.
„Danas je jako teško biti konkurentan Kini u bilo čemu, a posebno kada su u pitanju male kompanije koje ne mogu da imaju takvu ekonomiju obima kao što imaju multinacionalne. Priča da se išlo u pogrešnom smeru time što se ulagalo u atraktivnost Srbije kao investicione destinacije, odnosno podršku tim investitorima koji bi odlučili da ovde pokrenu poslove, nije tačna, iz prostog razloga što mi ne bismo mogli da dođemo na ovaj nivo rasta da nije bilo tih stranih direktnih investicija“, jasan je ovaj analitičar.
Bez njih Srbija, kako ističe, ne bi imala toliko snažan izvoz da, na primer, ima suficit u razmeni sa nekim od najrazvijenijih zemalja kao što je to sada sa Nemačkom, Italijom i u regionu sa Hrvatskom s kojom smo dugo bili u deficitu.
Stanić podseća da se često postavljalo pitanje odnosa prema domaćim i stranim investitorima.
Domaći nisu zapostavljeni
„Neko će reći da su naši investitori zapostavljeni. Nisu oni zapostavljeni, nego jednostavno njihov ekonomski potencijal je manji od ovih velikih igrača koji ovde dolaze. Domaći investitori često postave pitanje kakvu ja podršku ću imati od države i da li ću ja jednostavno moći da obezbedim te svoje investicije u uslovima kada i dalje imamo korupciju, kada i dalje imamo sivu zonu, kada i dalje imamo neke neformalne uticaje koji zaobilaze institucije... Ono što je ključno i što je neophodno da se uradi u narednom periodu jeste da se ojača taj nivo malih i srednjih preduzeća koji su kičma jedne privrede, koji bi bili dobavljači ovim velikim“, ističe glavni analitičar Privredne komore Srbije.
S druge strane, on očekuje i razumevanje velikih igrača, tih stranih kompanija koje neće biti orijentisane samo na maksimalni profit. Proizvodnja u Srbiji često može biti skuplja nego što je u Kini ili nekoj drugoj vanevropskoj zemlji, ali je u našem slučaju taj lanac snabdevanja kraći.
Kad odumire periferija onda će i centar
Logika je jasna: zarad sigurnosti na duži rok, zarad održivosti celog ekonomskog sistema, bolje mi je da odustanem od te maksimizacije profita, ali da budem siguran u snabdevanje, a sa druge strane da dam prostora da ovo tržište bude vitalno, odnosno da se na njemu može ostvarivati promet na dugi rok, slikovito objašnjava Stanić.
Uz to, ako vi imate odumiranje jedne, da kažemo, ekonomske periferije Evrope, vrlo brzo će to odumiranje da dođe i do samog centra, u vidu smanjenih prometa, u vidu smanjene konkurentnosti, u vidu smanjenog tržišta, ističe sagovornik Sputnjika.
On ne spori da strane kompanije imaju sva prava da iznesu novac iz Srbije, umesto da reinvestiraju, posebno kada se desi kriza, kada žele da pojačaju poslovanje svojih podružnica, svojih fabrika negde u nekim ključnim tržištima da bi tamo održali svoju konkurentsku poziciju. Sagovornik Sputnjika, međutim, ukazuje:
„Ono što je bitno, bez obzira na povlačenje na odlive tog kapitala, mi nemamo povlačenje investicija, nemamo zatvaranje fabrika. Imamo, naravno, u nekom delu, ali to nije posledica, ove generalno krize, nego time što je cena rada u Srbiji pojačana, povećana, pa onda te kompanije prebacuju poslove u Severnu Afriku, u Podsaharsku Afriku“.
A to, kako dodaje, nije posledica negativnih trendova u Srbiji, već njenog razvoja.
On nema dilemu da Srbija mora ostati atraktivna za strane investitor koji su nam itekako potrebni, ali i da je jako bitno da u njihove lance snabdevanja sve više uključujemo naše komponente.
„Ono što je minimum jeste da ove investicije koje su tu nastave da funkcionišu i mi trenutno nemamo nikakvih naznaka da bi tu nešto moglo da se promeni u smislu da dođe do nekog ozbiljnijeg odliva investicija, odnosno da dođe do smanjenja zaposlenih i smanjenja proizvodnih kapaciteta“, ocena je Stanića.
To se ne očekuje jer je, kako se smatra, najgora kriza na Bliskom istoku prošla uz sve trzavice koje se tamo i dalje dešavaju i da neće biti većeg inflatornog pritiska.
Ono što je, po njegovom mišljenju, bitno je da EU čija privreda posrće već duže vreme, sada pokušava da pregovara sa Kinom kako bi se do kraja ove godine izašlo sa smernicama kako doći do nekog šireg ekonomskog sporazuma koji bi podrazumevao benefite za obe strane.
Stanić očekuje da opet krenu kineske investicije u Srbiju, koje su bile jako značajne 2024. i 2023. godine, da one budu veće tehnološke intenzivnosti. To bi, kako smatra, bio podsticaj i za evropske investicije da ovde opet počnu da se vraćaju u većem obimu.
Za domaće što manji rizik
Na pitanje koji su to preduslovi koji bi osnažili domaće investitore da koriste iste mogućnosti koje imaju stranci i počnu značajnije da ulažu, što su i očekivanja Vlade Srbije, on kaže da je ključna makroekonomska stabilnost kako bi oni rizikovali što manje.
U tom smislu dobro je što je ovih dana agencija Fič zadržala kreditni rejting Srbije sa pozitivnim izgledom za njegovo unapređenje, a dobre su i prognoze da ćemo sledeće godine imati privredni rast od 4,0 odsto i inflaciju u okviru zacrtanog cilja, kaže on.
Neophodno je da životni standard nastavi da raste kako bismo imali jedan ambijent koji je povoljan za poslovanje što se tiče i stabilnosti i održivosti, ocenio je Stanić u emisiji Energija Sputnjika.
