https://lat.sputnikportal.rs/20260718/pukotine-u-jedinstvu-brisela-sve-vise-drzava-stavlja-sopstvene-interese-ispred-ukrajinskih-1201434677.html
Pukotine u jedinstvu Brisela: Sve više država stavlja sopstvene interese ispred ukrajinskih
Pukotine u jedinstvu Brisela: Sve više država stavlja sopstvene interese ispred ukrajinskih
Sputnik Srbija
Iako Brisel nastoji da pokaže jedinstven front prema Rusiji, pregovori o 21. paketu sankcija ponovo su otkrili da unutar EU rastu ozbiljna neslaganja kada je reč... 18.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-18T17:47+0200
2026-07-18T17:47+0200
2026-07-18T17:47+0200
svet
svet
svet – politika
evropska unija (eu)
ukrajina
grčka
dušan spasojević
rusija
sankcije rusiji
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/1d/1141823001_0:109:3253:1939_1920x0_80_0_0_148438aa34b45f207a358064f8abf3c7.jpg
Najnoviji paket mera koji je, kako je iz Brisela najavljeno, trebalo da bude usvojen bez većih problema, zaustavljen je zbog protivljenja pojedinih država koje sve otvorenije ukazuju da sankcije nanose štetu pre svega evropskim privredama.Grčka „povukla nogu“U prvom planu našla se Grčka, koja se usprotivila predlogu da se dodatno ograniči transport ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG). Prema pisanju više evropskih medija, Atina smatra da bi takva mera teško pogodila njenu brodarsku industriju, posebno kompaniju „Dinagas“ koja poseduje specijalizovane LNG tankere.„Dinagas“ je specijalizovan za transport ruske robe iz postrojenja „Jamal TPG“ na Arktiku, a značajan broj njegovih tankera je izgrađen posebno za opsluživanje ovog projekta. Prema grčkoj strani, kompanija neće moći da ih koristi u drugim regionima i biće primorana da ih proda. Jedan takav tanker košta približno 300 miliona dolara.Zbog grčkog protivljenja usvajanje čitavog paketa sankcija je odloženo, ali Grčka u ovome nije usamljena – njen stav dele Kipar i Malta, dve mediteranske države čije ekonomije u velikoj meri zavise od pomorskog saobraćaja i brodarstva. I one upozoravaju da bi nove restrikcije ozbiljno ugrozile njihove nacionalne interese, što pokazuje da su ekonomske posledice sankcija postale sve teže prihvatljive čak i za članice koje su do sada podržavale većinu odluka Brisela.Čim se protiviš Briselu proglase te za oligarhaPrema rečima nekadašnjeg ambasadora Srbije u Grčkoj i Turskoj, Dušana Spasojevića, razlozi grčke kompanije su legitimni – ona je uložila velika sredstva kako bi preko Arktika prevozila tečni gas i odluka grčke vlade da zaštiti interese jedne svoje velike kompanije je logična.Naravno, odmah pošto se Grčka usprotivila nacrtu sankcionog paketa, počela je kampanja protiv kompanije „Dinagas“, pa je njen vlasnik u zapadnim mejnstrim medijima počeo da bude nazivan „tajkunom“ i „oligarhom“. To je po Spasojevićevim rečima, znak na koji način se dele države EU – na bitne i nebitne članice.„Kada neki bogat i uticajan poslovni čovek iz Francuske ili Nemačke, ili Ilon Mask, izvrše uticaj na vladu da bi zaštitili svoje interese, onda je to legitimno. Kada neki grčki poslovni čovek vrši pritisak na svoju vladu da bi zaštitio svoj interes, on u zapadnoj štampi odmah dobije etiketu oligarha. Oligarsi, naravno, ne mogu da budu ni Francuzi, ni Englezi, ni Amerikanci, oligarsi su rezervisani samo za 'nižerazredne' članice EU“, sarkastično kometariše naš sagovornik.Pukotine sve vidljivije – skoro da ne postoji jedinstven evropski blok protiv RusijeIstovremeno, Austrija je u pregovorima postavila sopstvene uslove, insistirajući na rešavanju pitanja interesa svoje Rajfajzen banke, dok su pojedine druge članice zatražile izmene nekih delova sankcionog paketa.Tako su Francuska i Italija izrazile rezerve prema predlogu da se uvede opšta zabrana ulaska u Evropsku uniju za sve strane državljane koji su ratovali na ruskoj strani u Ukrajini. Nemačka je imala primedbe na ograničenja uvoza pojedinih ruskih proizvoda, dok se Bugarska usprotivila pojedinim personalnim sankcijama.Iako su razlozi različiti, zajednički imenitelj je isti – sve veći broj država insistira da se prilikom donošenja novih mera uzmu u obzir i njihovi ekonomski i nacionalni interesi, a ne samo interesi briselske birokratije.Prema Spasojevićevom mišljenju, radi se zapravo o američkim interesima – Vašingtonu ide u prilog da se EU i Rusija međusobno ekonomski isrpljuju.Političari koji se vode interesima sopstvenih zemalja moraće mnogo toga da promene u Briselu, a upravo primer grčke kompanije „Dinagas“ mnogo govori o tome kako funkcioniše briselska birokratija. Naime, prema Spasojevićevim rečima, vest da se Grčka protivi 21. paketu sankcija u etar je pustio „neimenovani izvor iz Brisela“ – on je novinarima „doturio“ primedbe koje dostavio grčki ambasador, koji je, kako naš sagovornik kaže, mislio da razgovara sa prijateljima, u poverenju i da njegovi sagovornici imaju razumevanja za potrebe zemlje koju predstavlja.„Da EU vodi računa o svojim članicama, uvela bi sankcije protiv Turske, koja već 52 godine okupira više od četrdeset odsto teritorije članice EU – Kipra. Protiv Turske ne da ne postoji 21 paket sankcija, ona je štaviše kandidat za članstvo u Uniji“, navodi Spasojević.Poslednjih godina Evropska unija je usvojila već dvadeset paketa sankcija protiv Rusije, ali rasprave o dvadeset prvom pokazuju da je postizanje konsenzusa sve složenije. Dok Evropska komisija i deo članica zagovaraju nastavak pooštravanja pritiska na Moskvu, pojedine prestonice sve otvorenije postavljaju pitanje cene koju za tu politiku plaćaju evropska privreda, transportni sektor i energetska bezbednost.Zbog toga sve češće u diplomatskim krugovima mogu da se čuju ocene da se iza formalnog jedinstva Evropske unije naziru sve dublje razlike. Kako broj sankcija raste, tako raste i broj država koje nastoje da zaštite sopstvene ekonomske interese, što ukazuje da bi upravo pitanje odnosa prema Rusiji u narednom periodu moglo postati jedna od najozbiljnijih linija podela unutar Evropske unije.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260716/grcka-se-usprotivila-novim-sankcijama-protiv-ruskog-gasa-mogle-bi-skupo-da-je-kostaju-1201340182.html
ukrajina
grčka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet, svet – politika, evropska unija (eu), ukrajina, grčka, dušan spasojević, rusija, sankcije rusiji
svet, svet – politika, evropska unija (eu), ukrajina, grčka, dušan spasojević, rusija, sankcije rusiji
Pukotine u jedinstvu Brisela: Sve više država stavlja sopstvene interese ispred ukrajinskih
Iako Brisel nastoji da pokaže jedinstven front prema Rusiji, pregovori o 21. paketu sankcija ponovo su otkrili da unutar EU rastu ozbiljna neslaganja kada je reč o antiruskoj politici. Pitanje je koliko će dugo EU moći da zadrži kompaknost u vođenju spoljne politike, a naročito kada je u pitanju ukrajinski konflikt.
Najnoviji paket mera koji je, kako je iz Brisela najavljeno, trebalo da bude usvojen bez većih problema, zaustavljen je zbog protivljenja pojedinih država koje sve otvorenije ukazuju da sankcije nanose štetu pre svega evropskim privredama.
U prvom planu našla se Grčka, koja se usprotivila predlogu da se dodatno ograniči transport ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG). Prema pisanju više evropskih medija, Atina smatra da bi takva mera teško pogodila njenu brodarsku industriju, posebno kompaniju „Dinagas“ koja poseduje specijalizovane LNG tankere.
„Dinagas“ je specijalizovan za transport ruske robe iz postrojenja „Jamal TPG“ na Arktiku, a značajan broj njegovih tankera je izgrađen posebno za opsluživanje ovog projekta. Prema grčkoj strani, kompanija neće moći da ih koristi u drugim regionima i biće primorana da ih proda. Jedan takav tanker košta približno 300 miliona dolara.
Zbog grčkog protivljenja
usvajanje čitavog paketa sankcija je odloženo, ali Grčka u ovome nije usamljena – njen stav dele Kipar i Malta, dve mediteranske države čije ekonomije u velikoj meri zavise od pomorskog saobraćaja i brodarstva. I one upozoravaju da bi nove restrikcije ozbiljno ugrozile njihove nacionalne interese, što pokazuje da su
ekonomske posledice sankcija postale sve teže prihvatljive čak i za članice koje su do sada podržavale većinu odluka Brisela.
Čim se protiviš Briselu proglase te za oligarha
Prema rečima nekadašnjeg ambasadora Srbije u Grčkoj i Turskoj, Dušana Spasojevića, razlozi grčke kompanije su legitimni – ona je uložila velika sredstva kako bi preko Arktika prevozila tečni gas i odluka grčke vlade da zaštiti interese jedne svoje velike kompanije je logična.
„Tako da u tome ne vidim ništa loše i mislim da logika nalaže da ovoga bude sve više. Ovoga je bilo i u drugim zemljama, ali to nije objavljivano, zato što su uspele da izvrše uticaj. Video sam zanimljivu izjavu šefice evropske diplomatije, Kaje Kalas, da postoji „plan B“, koji očigledno znači da se prekrše pravila veta i konsenzusa. To na duže staze neće biti održivo“, smatra Spasojević.
Naravno, odmah pošto se Grčka usprotivila nacrtu sankcionog paketa, počela je kampanja protiv kompanije „Dinagas“, pa je njen vlasnik u zapadnim mejnstrim medijima počeo da bude nazivan „tajkunom“ i „oligarhom“. To je po Spasojevićevim rečima, znak na koji način se dele države EU – na bitne i nebitne članice.
„Kada neki bogat i uticajan poslovni čovek iz Francuske ili Nemačke, ili Ilon Mask, izvrše uticaj na vladu da bi zaštitili svoje interese, onda je to legitimno. Kada neki grčki poslovni čovek vrši pritisak na svoju vladu da bi zaštitio svoj interes, on u zapadnoj štampi odmah dobije etiketu oligarha. Oligarsi, naravno, ne mogu da budu ni Francuzi, ni Englezi, ni Amerikanci, oligarsi su rezervisani samo za 'nižerazredne' članice EU“, sarkastično kometariše naš sagovornik.
Pukotine sve vidljivije – skoro da ne postoji jedinstven evropski blok protiv Rusije
Istovremeno, Austrija je u pregovorima postavila sopstvene uslove, insistirajući na rešavanju pitanja interesa svoje Rajfajzen banke, dok su pojedine druge članice zatražile izmene nekih delova sankcionog paketa.
Tako su Francuska i Italija izrazile rezerve prema predlogu da se uvede opšta zabrana ulaska u Evropsku uniju za sve strane državljane koji su ratovali na ruskoj strani u Ukrajini. Nemačka je imala primedbe na ograničenja uvoza pojedinih ruskih proizvoda, dok se Bugarska usprotivila pojedinim personalnim sankcijama.
Iako su razlozi različiti, zajednički imenitelj je isti – sve veći broj država insistira da se prilikom donošenja novih mera uzmu u obzir i njihovi ekonomski i nacionalni interesi, a ne samo interesi briselske birokratije.
Prema Spasojevićevom mišljenju, radi se zapravo o
američkim interesima – Vašingtonu ide u prilog da se EU i Rusija međusobno ekonomski isrpljuju.
„Vidim da od tog ekonomskog isrpljivanja najviše pati Evropa, ali takođe vidim da neki u Evropi misle da treba ići i korak dalje i spremati se za nekakav rat protiv Rusije, opet, naravno, za račun treće strane. Od briselske birokratije se ne očekuje mnogo. Već duže vreme tamo sede ljudi koji su poslati jer su smenjeni da ne smetaju u domaćoj politici ili su falsifikovali diplome, doktorate. Od njih ne treba mnogo očekivati“, objašnjava Spasojević.
Političari koji se vode interesima sopstvenih zemalja moraće mnogo toga da promene u Briselu, a upravo primer grčke kompanije „Dinagas“ mnogo govori o tome kako funkcioniše briselska birokratija. Naime, prema Spasojevićevim rečima, vest da se Grčka protivi 21. paketu sankcija u etar je pustio „neimenovani izvor iz Brisela“ – on je novinarima „doturio“ primedbe koje dostavio grčki ambasador, koji je, kako naš sagovornik kaže, mislio da razgovara sa prijateljima, u poverenju i da njegovi sagovornici imaju razumevanja za potrebe zemlje koju predstavlja.
„Da EU vodi računa o svojim članicama, uvela bi sankcije protiv Turske, koja već 52 godine okupira više od četrdeset odsto teritorije članice EU – Kipra. Protiv Turske ne da ne postoji 21 paket sankcija, ona je štaviše kandidat za članstvo u Uniji“, navodi Spasojević.
Poslednjih godina Evropska unija je usvojila već dvadeset paketa sankcija protiv Rusije, ali rasprave o dvadeset prvom pokazuju da je postizanje konsenzusa sve složenije. Dok Evropska komisija i deo članica zagovaraju nastavak pooštravanja pritiska na Moskvu, pojedine prestonice sve otvorenije postavljaju pitanje cene koju za tu politiku plaćaju evropska privreda, transportni sektor i energetska bezbednost.
Zbog toga sve češće u diplomatskim krugovima mogu da se čuju ocene da se iza formalnog jedinstva Evropske unije naziru sve dublje razlike. Kako broj sankcija raste, tako raste i broj država koje nastoje da zaštite sopstvene ekonomske interese, što ukazuje da bi upravo pitanje odnosa prema Rusiji u narednom periodu moglo postati jedna od najozbiljnijih linija podela unutar Evropske unije.
