https://lat.sputnikportal.rs/20260717/kolicina-pustinjske-prasine-iz-sahare-porasla-za-poslednjih-10-godina-1201411966.html
Količina pustinjske prašine iz Sahare porasla za poslednjih 10 godina
Količina pustinjske prašine iz Sahare porasla za poslednjih 10 godina
Sputnik Srbija
Količina pustinjske prašine iz Sahare porasla je tokom poslednjih 10 godina, što predstavlja problem zagađenja koji je posebno pogodio Italiju i južnu Evropu, gde... 17.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-17T21:11+0200
2026-07-17T21:11+0200
2026-07-17T21:11+0200
društvo
društvo
svet
sahara
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/06/11/1157335428_0:135:3033:1841_1920x0_80_0_0_6a76933063f66ffc9c6e9156062bd62d.jpg
Reč je o do sada najvećoj studiji na tu temu, koju su vodili istraživači Petros Vasilakos, Imad El-Hadad i Kaspar Dalenbah sa Instituta Pol Šerer u Švajcarskoj.Analiza podataka koji obuhvataju poslednjih 100 godina, a u kojoj su učestvovali i italijanski univerziteti u Đenovi, Firenci, Kalabriji i Milanu, kao i Nacionalni institut za nuklearnu fiziku i Regionalna agencija za zaštitu životne sredine Lombardije, ukazuje na to da prosečna koncentracija pustinjske prašine izmerena u južnoj Evropi danas iznosi 5,3 mikrograma po kubnom metru vazduha, što je vrednost koja je porasla za oko pola mikrograma tokom poslednje decenije.Smatra se da su glavni uzroci sve veća sušnost Sahare i promene u atmosferskoj cirkulaciji, što dovodi do sve jačih vetrova koji duvaju iz pustinje ka Evropi.Ova prašina može da ima zdravstvene posledice kako kratkoročno, pri čemu se tokom dana sa visokim nivoom pustinjske prašine u vazduhu beleži znatno veći broj smrtnih slučajeva usled srčanih udara i respiratornih problema, tako i na dugoročnom planu, izazivajući slučajeve pneumokonioze, astme i hroničnog bronhitisa.U studiji se naglašava da, za razliku od čestica koje su posledica ljudskih aktivnosti, emisije pustinjske prašine ne mogu da se smanje direktnim intervencijama.Mere za ograničavanje globalnog zagrevanja mogle bi, ipak, dugoročno da pomognu u zaustavljanju isušivanja pustinjskih područja, a time i u sprečavanju širenja ovih emisija prašine.Za sada, međutim, Evropa mora da živi sa povećanim prisustvom pustinjske prašine, pa je stoga, kako zaključuju autori, važno uspostaviti sisteme upozorenja na visoke koncentracije, slične onima koji se koriste za urbane čestice, čime se pomaže ugroženima da preduzmu mere predostrožnosti.Pogledajte i:
sahara
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, svet, sahara
Količina pustinjske prašine iz Sahare porasla za poslednjih 10 godina
Količina pustinjske prašine iz Sahare porasla je tokom poslednjih 10 godina, što predstavlja problem zagađenja koji je posebno pogodio Italiju i južnu Evropu, gde su koncentracije dvostruko veće nego u ostatku starog kontinenta, uz posledice kako po zdravlje, tako i po efikasnost solarnih elektrana, pokazuje najnovija studija.
Reč je o do sada najvećoj studiji na tu temu, koju su vodili istraživači Petros Vasilakos, Imad El-Hadad i Kaspar Dalenbah sa Instituta Pol Šerer u Švajcarskoj.
Analiza podataka koji obuhvataju poslednjih 100 godina, a u kojoj su učestvovali i italijanski univerziteti u Đenovi, Firenci, Kalabriji i Milanu, kao i Nacionalni institut za nuklearnu fiziku i Regionalna agencija za zaštitu životne sredine Lombardije, ukazuje na to da prosečna koncentracija pustinjske prašine izmerena u južnoj Evropi danas iznosi 5,3 mikrograma po kubnom metru vazduha, što je vrednost koja je porasla za oko pola mikrograma tokom poslednje decenije.
„To je značajna brojka, kako u pogledu efikasnosti i odnosa troškova i koristi velikih solarnih elektrana, tako i u pogledu uticaja na zdravlje usled povećanja zagađenja česticama“, rekao je Dalenbah.
Smatra se da su glavni uzroci sve veća sušnost Sahare i promene u atmosferskoj cirkulaciji, što dovodi do sve jačih vetrova koji duvaju iz pustinje ka Evropi.
Ova prašina može da ima zdravstvene posledice kako kratkoročno, pri čemu se tokom dana sa visokim nivoom pustinjske prašine u vazduhu beleži znatno veći broj smrtnih slučajeva usled srčanih udara i respiratornih problema, tako i na dugoročnom planu, izazivajući slučajeve pneumokonioze, astme i hroničnog bronhitisa.
„Iako se broj oluja koje nose pustinjsku prašinu iz Sahare i Arapske pustinje zapravo nije povećao, one su, međutim, postale intenzivnije“, rekao je Vasilakos.
U studiji se naglašava da, za razliku od čestica koje su posledica ljudskih aktivnosti, emisije pustinjske prašine ne mogu da se smanje direktnim intervencijama.
Mere za ograničavanje globalnog zagrevanja mogle bi, ipak, dugoročno da pomognu u zaustavljanju isušivanja pustinjskih područja, a time i u sprečavanju širenja ovih emisija prašine.
Za sada, međutim, Evropa mora da živi sa povećanim prisustvom pustinjske prašine, pa je stoga, kako zaključuju autori, važno uspostaviti sisteme upozorenja na visoke koncentracije, slične onima koji se koriste za urbane čestice, čime se pomaže ugroženima da preduzmu mere predostrožnosti.
