Bugarska posla! Potez protiv Kijeva dogovoren sa Zapadom - Sofija viđena za nove vojne saveze
18:17 15.07.2026 (Osveženo: 18:23 15.07.2026)
© Sputnik / Marijana Kolaković
Pratite nas
Građani Bugarske većinski su proruski nastrojeni, dok je bugarska kasa prazna. To su razlozi zbog kojih je bugarska vlada odlučila da ne sudeluje u „koaliciji voljnih“. Ali, malo toga će se promeniti. Bugarski političari nastaviće da slede zadatke koje im zadaju u Briselu i Vašingtonu.
Da, doskorašnji predsednik a odnedavno i bugarski premijer Rumen Radev odbio je učešće u „koaliciji voljnih“; Bugarski premijer na Zapadu važi za „proruskog političara“, on se, kako je sam izjavljivao, zalaže za „pragmatičniji pristup“ problemu, a rešenje konflikta u Ukrajini, smatra, nije „u njegovom produžavanju vojnim sredstvima, već u snažnoj diplomatskoj misiji koja će konačno okončati eskalaciju“.
Međutim, isti taj Rumen Radev i dok je bio predsednik Bugarske, a samim tim i vrhovni komandant njenih oružanih snaga, omogućio je da se Bugarska aktivno, kao pomagač Ukrajine, uključi u kampanju protiv Rusije, objašnjava Dušan Ilić iz Instituta za evropske studije.
Bugarska ostaje lojalna Zapadu
Prema njegovim rečima, motivi Rumena Radeva da izađe iz „koalicije voljnih“ nisu, dakle, principijelni, već pragmatični.
„Sam Radev je pre nekoliko dana izjavio da bi oni rado nastavili da pomažu Ukrajinu, ali da se državna kasa praktično ispraznila, između ostalog i zbog pomoći Ukrajini, tako da oni nisu više finansijski u stanju da to rade“, kaže Ilić.
Koliko je Bugarska pomagala Ukrajinu poslednjih godina, dok je Rumen Radev bio njen predsednik, govore i zvanični izvori, koji kažu da je trećina municije i naoružanja za Ukrajinu išla preko Bugarske, da je bila važno čvorište za dotur ratnog materijala koji se kretao preko Albanije i Severne Makedonije.
Pitanje koliko je bugarski budžet bio opterećen pomaganjem kijevskim snagama ostaje otvoreno, jer podaci nisu obelodanjeni, ali svakako je dobar deo bugarskog arsenala oružja završio u rukama kijevskog režima, dodaje Ilić.
A da će se malo šta promeniti u bugarskoj politici prema ukrajinskom konfliktu, svedoče i izjave drugih bugarskih zvaničnika, ministra odbrane Dimitra Stojanova i šefa diplomatije Velislave Petrove-Čarnove.
„One nedvosmisleno ukazuju na to da Bugarska ostaje na ukrajinskoj strani, da treba pojačati paket sankcija Moskvi i da je Bugarska neko ko će biti lojalan partner Zapadu, tako da se na taj način amortizuje odluka da izađe iz „koalicije voljnih“. I ne radi se samo o verbalnom amortizovanju, radi se o suštinskim koracima koje će Bugarska svakako preduzimati u korist svojih zapadnih partnera, ili bolje reći zapadnih tutora, protiv Ruske federacije“, ističe Ilić.
Pokušaj smirivanja Bugara
Odluka Radeva o napuštanju „koalicije voljnih“ u tom smislu zapravo je njegov pokušaj da se etablira kao „čovek razuma“ koji kaže „ne“ Briselu i Vašingtonu, ali stvari će, zapravo, nastaviti da teku onako kako su tekle i do sada, dodaje naš sagovornik.
„Njima (bugarskim političarima) je važno da ispune svoj kolonijalni zadatak i pridobiju javno mnenje, koje je jako nezadovoljno. Protesti iz decembra, kojima je srušena prethodna vlada, nisu bili samo plod igara spolja, već su dobrim delom izazvani socijalnim nezadovoljstvo i ekonomskom situacijom, koja je veoma loša, naročito nakon uvođenja evra. Cene su dosta porasle i inflacija je veća nego ranije. U tom smislu, važno je na neki simbolički način pridobiti većinu stanovništva koje je proruski ili rusofilski nastrojeno“, smatra Ilić.
Takav premijer je idealna ličnost da smiri strasti unutar Bugarske i da smiri strane interese. Izlazak Bugarske iz „koalicije voljnih“ jedan je od poteza u političkoj gimnastici kojim se vlada služi da zadovolji Zapad i veći deo bugarske javnosti, dodaje on.
Bugarska viđena za nove vojne saveze
S druge strane, napuštanje „koalicije voljnih“ može biti motivisano drugim i, prema Ilićevim rečima, ozbiljnijim geopolitičkim problemima koje Bugarska ima na svojim jugoistočnim granicama.
„U njenom neposrednom okruženju nastaje jedan mini vojni savez na čijem čelu je Turska i čiji deo su Severna Makedonija, Albanija i tzv. Kosovo, a protivsavez je formiran pre nekoliko meseci od Grčke, Kipra i Izraela. Oba saveza pozvala su Bugarsku da im se pridruži i moguće je da se Bugarska „čuva“ za ulazak u neki od tih saveza imajući u vidu da je to za nju bezbednosno i strateški važnije pitanje od dešavanja na istočnom frontu“, ističe Ilić.
Moguće je da je odluka o napuštanju „koalicije voljnih“ dogovorena sa bugarskim zapadnim pokroviteljima, kako bi Sofija preuzela i neku značajniju ulogu u jednom od ova dva saveza, nego što je igrala u ukrajinskoj krizi.
Ponašanje današnje Bugarske ima sličnosti sa njenim ponašanjem tokom Drugog svetskog rata – ona se tada nije uključila u agresiju protiv Sovjetskog saveza, zbog rusofilstva njenog stanovništva, iako je bila članica saveza sila Osovine, a ambasada SSSR-a sve vreme rata bila je otvorena.
Ova paralela, kaže Ilić, može se donekle povući – Zapad još uvek nije počeo otvoreni rat protiv Rusije; Turska nije učestvovala u ratu pre osamdeset godina, a razlika je i u tome što je današnja Bugarska na rubu demografskog opstanka. Situacija, iako nalikuje onoj iz Drugog svetskog rata, bitno je drugačija i stoga uzrokuje ovakvo ponašanje bugarskih političkih elita, zaključuje Ilić.
Pogledajte i:
