Pitanje Ukrajine postalo politički toksično za Evropu: Francuska udarila na humanitarce
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Suđenje koje je u Francuskoj pokrenuto protiv osnivača humanitarne organizacije SOS Donbas, Ane Novikove, isključivo je posledica političke odluke, jer su znali da će pitanje Ukrajine vremenom postati mnogo osetljivije i politički toksičnije za Evropu, ocenjuje dr Greg Simons, profesor novinarstva na Međunarodnom univerzitetu Dafodil u Bangladešu.
Komentarišući odluku Pariza da pokrene ovaj slučaj, kao i da li je to deo šire zapadne strategije da se ućutkaju oni koji nude alternativnu perspektivu sukoba u Ukrajini, dr Simons, politički analitičar, kaže da je ovo je nastavak šireg pokušaja da se isključe svi alternativni stavovi.
"Ako se setimo početka Specijalne vojne operacije, Evropska unija je zabranila pristup Sputnjiku, RT-u i drugim ruskim informativnim i medijskim kanalima na teritoriji EU. Ako ovo posmatramo kroz prizmu toga da li je u skladu sa tri, rekao bih, orvelovska slogana Evropske unije — demokratijom, vladavinom prava i poštovanjem ljudskih prava — jasno je da se ne uklapa ni u jedan od njih. Reč je isključivo o političkoj odluci, jer su znali da će pitanje Ukrajine vremenom postati mnogo osetljivije i politički toksičnije za Evropu zbog podrške toj stvari. I upravo se u tom pravcu situacija razvija", ukazuje sagovornik Sputnjika.
Probni balon
Kako pretpostavlja, ovaj slučaj biće svojevrstan „probni balon“.
"Ako se setimo, ne tako davno, Francuska je već poslužila kao test kada je nezakonito privela Pavela Durova, osnivača Telegrama. Dakle, nije prvi put da se stvara presedan kako bi se pokušao kontrolisati narativ o Ukrajini. Smatram da je ovo nastavak iste politike. Ako Francuska u tome uspe, verujem da će i druge evropske zemlje slediti njen primer i reći: „Imamo presedan — Francuska je primenila ovaj model i bio je uspešan.“ To je ono što Zapad naziva „lanjfare“ — korišćenje pravnog sistema kao sredstva protiv slobode govora i slobode izražavanja", smatra Simons.
Na pitanje da li Francuska sada progoni ne samo Ruse već i sopstvene građane koji imaju drugačije stavove o sukobu u Ukrajini, budući da su francuske kolege Ane Novikove, koje su zajedno sa njom radile u organizaciji SOS Donbas, takođe uhapšene ili stavljene pod sudski nadzor, Simons nema dilemu.
„Apsolutno. To se može videti širom Evropske unije. Zapravo, otišli su i dalje od samih hapšenja. Ekonomske sankcije uvedene su ljudima poput Žaka Boda, koji čak nije ni državljanin EU, već Švajcarske. Sankcionisani su i brojni nemački državljani. Dakle, protiv tih ljudi koriste ekonomsku represiju, ali i pravni sistem kao sredstvo pritiska. To je čin čistog zastrašivanja kako bi ljudi prestali da dovode u pitanje zvanični narativ. Makron je očajan. Politički je veoma ranjiv. Hoće li opstati posle narednih izbora? Verovatno neće. Do sada je postao politička figura koja je izgubila snagu i kredibilitet. Ali ovde nije reč samo o Makronu, već o onome što bih nazvao evroatlanticizmom — ideologiji liberalizma usmerenoj protiv Rusije i vrednostima koje Rusija predstavlja. U tom smislu, Rusija predstavlja nezavisnu geopolitičku silu koja može biti održiva alternativa onome što bih nazvao bankrotiranim sistemom globalnog zapadnog liberalizma“, kategoričan je analitičar.
Francuska prati već postojeći obrazac
Upitan kako procenjuje rizik da će i druge evropske zemlje slediti primer Francuske i početi da krivično gone aktiviste i volontere koji se bave humanitarnim radom u Donbasu ili izražavaju simpatije prema njegovim stanovnicima, Simons kaže da se to već dešava:
„U Ujedinjenom Kraljevstvu se protiv raznih ljudi primenjuje Zakon o terorizmu. U Nemačkoj, ako istaknete palestinsku zastavu - možete biti pretučeni od strane policije. U tom smislu, Francuska zapravo prati već postojeći obrazac”.
Međutim, dodaje, ovaj slučaj je veoma medijski eksponiran i vodi se kroz pravosudni sistem, što ga razlikuje od ostalih.
„Britanski sistem se uglavnom oslanja na uredbe britanske vlade, naročito za vreme Starmera. U Nemačkoj je reč o, uslovno rečeno, neformalnoj upotrebi policijske sile protiv mirnih demonstranata. Ali ako ovaj francuski slučaj bude uspešan, uspostaviće pravni presedan. A ako se to dogodi, represija će se dodatno produbiti i vodiće ka nečemu što je suprotno demokratiji, narušava vladavinu prava i potpuno obesmišljava ideju poštovanja ljudskih prava“, ukazuje Simons.
Signal iz Pariza
Na pitanje da li je ovo suđenje signal iz Pariza da je humanitarni rad u regionima koje Zapad smatra neprijateljskim prema svojoj spoljnoj politici praktično kriminalizovan, sagovornik Sputnjika kaže da smatra da je reč o koraku u tom pravcu.
„U suprotnom, zašto bi se od ovog slučaja pravio tako veliki i medijski eksponiran proces? Čini se da se ovde pokušava uspostaviti neka vrsta pseudopravnog presedana. Ako pogledate Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, čije su potpisnice mnoge evropske države, rekao bih da danas ne vredi ni papira na kojem je napisana. Ona se otvoreno i bez ustručavanja krši. Ovo je samo još jedan korak dalje od onoga što bih ranije nazvao pukim deklarativnim zalaganjem za ljudska prava. Sada više nema čak ni tog formalnog zalaganja za poštovanje osnovnih prava, kao što su sloboda govora, sloboda izražavanja i druga temeljna demokratska i ljudska prava”, zaključuje dr Greg Simons.
U Parizu će danas biti održano sudsko ročište u postupku protiv osnivača humanitarne organizacije SOS Donbas Ane Novikove, koja se više od šest meseci nalazi u pritvoru u Francuskoj, saopštila je poverenica za ljudska prava u Rusiji Jana Lantratova.
Prema njenim rečima, francuske vlasti drže Novikovu u ženskom zatvoru na osnovu prijave Saveza Ukrajinaca Francuske, koju je Lantratova nazvala „potpuno apsurdnom dojavom“.
Ona je navela da je povod za krivično gonjenje isključivo humanitarna delatnost Novikove, koja kao potpredsednica udruženja učestvuje u prikupljanju hrane, lekova i odeće za stanovnike Donbasa.
Pogledajte i:
