https://lat.sputnikportal.rs/20260714/sta-povezuje-maline-i-centar-nase-galaksije-fascinantno-otkrice-u-oblaku-u-medjuzvezdanom-prostoru-1201263118.html
Šta povezuje maline i centar naše galaksije: Fascinantno otkriće u oblaku u međuzvezdanom prostoru
Šta povezuje maline i centar naše galaksije: Fascinantno otkriće u oblaku u međuzvezdanom prostoru
Sputnik Srbija
Prirodni šećer koji se nalazi u malinama i koristi se u preparatima za veštačko tamnjenje kože otkriven je u ogromnom oblaku prašine i gasa koji se nalazi blizu... 14.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-14T23:00+0200
2026-07-14T23:00+0200
2026-07-14T23:00+0200
nauka i tehnologija
svemir
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/0d/1201263316_0:74:1152:722_1920x0_80_0_0_0ea524bafd945fe88cab925a15130059.jpg
„Ovo otkriće ne znači da se galaksija okreće oko udaljene civilizacije bledih bića koja vode računa o bezbednosti i vole voće, već pokazuje da jedinjenja važna za život mogu da nastanu u hladnom prostranstvu između zvezda“, prenose mediji.Naučnici ističu da se čini da se jednostavni šećer eritruloza stvara hemijskim reakcijama na sitnim međuzvezdannim česticama prašine, koje zatim dospevaju na obližnje planete ili stižu do njih nakon što budu ugrađene u komete koje se kasnije sudaraju sa planetama.Prvo otkriće šećera u međuzvezdanom prostoruOna je kazala da to otvara mogućnost da se život na drugim svetovima razvija na sličan način kao što se razvio na Zemlji. Naučnici već dugo pokušavaju da razumeju kako su jednostavni šećeri postali toliko zastupljeni na Zemlji, jer laboratorijska istraživanja pokazuju da se oni nisu lako formirali na mladoj planeti.Ranija otkrića šećera u drevnim meteoritima i na asteroidu Benu sugerisala su da neki šećeri možda potiču iz svemira, ali do sada takva jedinjenja nisu bila direktno pronađena u onome što astronomi nazivaju međuzvezdannim medijumom.Način nastanka eritruloze u hladnom svemiruHimenez-Sera i njene kolege koristile su dva španska radio-teleskopa za posmatranje oblaka prašine nazvanog G+0.693-0.027, koji se nalazi blizu centra Mlečnog puta. Nakon što nisu pronašli tragove jednostavnih šećera sa tri atoma ugljenika, nisu očekivale da će otkriti druge, ali su potom uočile karakterističan signal eritruloze, šećera sa četiri atoma ugljenika.„Na moje iznenađenje, videla sam signale“, rekla je Himenez-Sera.U radu objavljenom u časopisu Nejčer astronomi, istraživači opisuju kako eritruloza može da nastane kada se dva druga organska jedinjenja, glikolaldehid i etilen-glikol, koja su prisutna u nekim delovima svemira, spoje na mikroskopskim česticama prašine. Te reakcije odvijaju se uprkos temperaturi od oko minus 250 stepeni Celzijusa.Značaj za poreklo životaOsim što mogu da predstavljaju izvor energije za život, jednostavni šećeri poput eritruloze mogu da reaguju i formiraju ribonukleotide – osnovne gradivne elemente onoga što je verovatno bio prvi genetski materijal, RNK. Kako se rani život razvijao, DNK je postala stabilniji nosilac genetskog koda, dok je RNK ostala posrednik između gena i proteina od kojih je život izgrađen.Naučnici procenjuju da je tokom perioda poznatog kao kasno teško bombardovanje, kada su Zemlju pogađale velike količine asteroida i kometa, na našu planetu moglo da padne nekoliko miliona tona eritruloze.Eritruloza se u tragovima nalazi u crvenim malinama, ali se ovo jedinjenje koristi i u preparatima za veštačko tamnjenje kože. Šećer reaguje sa aminokiselinama u mrtvim ćelijama kože i stvara smeđe polimere poznate kao melanoidini kroz Majarovu reakciju. Isti proces daje tamnu koricu pečenom mesu.„Čekali smo upravo ovakvo direktno otkriće“, rekao je profesor Jošihiro Furukava sa Univerziteta Tohoku u Japanu, koji je otkrio šećere u asteroidu Benu. Prema njegovim rečima, šećeri nastali u međuzvezdanom prostoru mogu da dospeju do Zemlje i drugih planeta putem prašine iz kometa.„Taj dotok mogao je da pomogne pojavi života, ukoliko su uslovi na planetama omogućavali stvaranje života iz takvih molekula, iako taj proces još nije potpuno razjašnjen“, dodao je on.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svemir
Šta povezuje maline i centar naše galaksije: Fascinantno otkriće u oblaku u međuzvezdanom prostoru
Prirodni šećer koji se nalazi u malinama i koristi se u preparatima za veštačko tamnjenje kože otkriven je u ogromnom oblaku prašine i gasa koji se nalazi blizu središta Mlečnog puta.
„Ovo otkriće ne znači da se galaksija okreće oko udaljene civilizacije bledih bića koja vode računa o bezbednosti i vole voće, već pokazuje da jedinjenja važna za život mogu da nastanu u hladnom prostranstvu između zvezda“, prenose mediji.
Naučnici ističu da se čini da se jednostavni šećer eritruloza stvara hemijskim reakcijama na sitnim međuzvezdannim česticama prašine, koje zatim dospevaju na obližnje planete ili stižu do njih nakon što budu ugrađene u komete koje se kasnije sudaraju sa planetama.
Prvo otkriće šećera u međuzvezdanom prostoru
„Ovo je prvi put da je neki šećer otkriven u međuzvezdanom prostoru i važno je jer nam pokazuje da su takvi šećeri rasprostranjeniji nego što smo ranije mislili“, rekla je dr Izakun Himenez-Sera iz Centra za astrobiologiju Španije kod Madrida.
Ona je kazala da to otvara mogućnost da se život na drugim svetovima razvija na sličan način kao što se razvio na Zemlji. Naučnici već dugo pokušavaju da razumeju kako su jednostavni šećeri postali toliko zastupljeni na Zemlji, jer laboratorijska istraživanja pokazuju da se oni nisu lako formirali na mladoj planeti.
Ranija otkrića šećera u drevnim meteoritima i na asteroidu Benu sugerisala su da neki šećeri možda potiču iz svemira, ali do sada takva jedinjenja nisu bila direktno pronađena u onome što astronomi nazivaju međuzvezdannim medijumom.
Način nastanka eritruloze u hladnom svemiru
Himenez-Sera i njene kolege koristile su dva španska radio-teleskopa za posmatranje oblaka prašine nazvanog G+0.693-0.027, koji se nalazi blizu centra Mlečnog puta. Nakon što nisu pronašli tragove jednostavnih šećera sa tri atoma ugljenika, nisu očekivale da će otkriti druge, ali su potom uočile karakterističan signal eritruloze, šećera sa četiri atoma ugljenika.
„Na moje iznenađenje, videla sam signale“, rekla je Himenez-Sera.
U radu objavljenom u časopisu Nejčer astronomi, istraživači opisuju kako eritruloza može da nastane kada se dva druga organska jedinjenja, glikolaldehid i etilen-glikol, koja su prisutna u nekim delovima svemira, spoje na mikroskopskim česticama prašine. Te reakcije odvijaju se uprkos temperaturi od oko minus 250 stepeni Celzijusa.
Osim što mogu da predstavljaju izvor energije za život, jednostavni šećeri poput eritruloze mogu da reaguju i formiraju ribonukleotide – osnovne gradivne elemente onoga što je verovatno bio prvi genetski materijal, RNK. Kako se rani život razvijao, DNK je postala stabilniji nosilac genetskog koda, dok je RNK ostala posrednik između gena i proteina od kojih je život izgrađen.
Naučnici procenjuju da je tokom perioda poznatog kao kasno teško bombardovanje, kada su Zemlju pogađale velike količine asteroida i kometa, na našu planetu moglo da padne nekoliko miliona tona eritruloze.
„Mislim da je ovakva kiša organskih materija bila ključni korak. Taj materijal je mogao da doprinese stvaranju prebiotičkih supa u kojima su sintetisani prvi biomolekuli“, rekla je Himenez-Sera.
Eritruloza se u tragovima nalazi u crvenim malinama, ali se ovo jedinjenje koristi i u preparatima za veštačko tamnjenje kože. Šećer reaguje sa aminokiselinama u mrtvim ćelijama kože i stvara smeđe polimere poznate kao melanoidini kroz Majarovu reakciju. Isti proces daje tamnu koricu pečenom mesu.
„Čekali smo upravo ovakvo direktno otkriće“, rekao je profesor Jošihiro Furukava sa Univerziteta Tohoku u Japanu, koji je otkrio šećere u asteroidu Benu. Prema njegovim rečima, šećeri nastali u međuzvezdanom prostoru mogu da dospeju do Zemlje i drugih planeta putem prašine iz kometa.
„Taj dotok mogao je da pomogne pojavi života, ukoliko su uslovi na planetama omogućavali stvaranje života iz takvih molekula, iako taj proces još nije potpuno razjašnjen“, dodao je on.
