https://lat.sputnikportal.rs/20260714/moskva-i-peking-gledaju-u-beograd-sta-znaci-strateski-dijalog-sa-amerikom-1201288780.html
Moskva i Peking gledaju u Beograd! Šta znači strateški dijalog sa Amerikom
Moskva i Peking gledaju u Beograd! Šta znači strateški dijalog sa Amerikom
Sputnik Srbija
Otvaranje strateškog dijaloga između Srbije i SAD izaziva zebnju, jer postavlja se pitanje cene koju bi Srbija morala da plati, između ostalog i kvarenjem odnosa sa... 14.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-14T20:35+0200
2026-07-14T20:35+0200
2026-07-14T20:35+0200
srbija
srbija
srbija – politika
sad
strateški dijalog
marko đurić
rusija
kina
branko pavlović
nebojša malić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/07/1e/1188387227_0:0:2077:1168_1920x0_80_0_0_577d6a9cdc88909958eb413531610b79.jpg
Može li Srbija istovremeno da jača odnose sa SAD, a da ne ugrozi stratešku sradanju sa Moskvom i Pekingom, pitanje je koje se otvara uz najavu srpskog šefa diplomatije, Marka Đurića, da će u petak, u američkoj prestonici, biti održana prva sednica u okviru strateškog dijaloga Srbije i SAD.Ovu najavu pratila je je i izjava srpskog predsednika da smo “prijateljski” upozoreni da neće biti odlaganja sankcija NIS-u.Đurić je najavio da putuje u Vašington na poziv američkog državnog sekretara Marka Rubija. Prema njegovim rečima, u srpskoj delegaciji biće predstavnici više ministarstava, a razgovori će obuhvatiti teme iz oblasti politike, ekonomije, nauke i tehnologije, uključujući i saradnju sa NASA-om.Odnosi sa Rusijom i Kinom nepomeriviAko već ulazimo u dijalog sa Amerikom odnose sa Rusijom i Kinom, Srbija bi trebalo da koristi kao sidro, da ih naglašava kao nepomerivu stvar, objašnjava advokat i narodni poslanik Branko Pavlović. To bi, prema njegovim rečima, trebalo da bude polazna osnova bilo kakvog dijaloga, pa i onog koji se naziva strateškim, jer srpsko-ruski i srpsko-kineski odnosi su trajan element spoljne politike Beograda. Ukoliko bi polazna osnova za razgovore sa SAD bili ustupci na račun odnosa sa Moskvom i Pekingom, to bi bilo katastrofalno za Srbiju.Međutim, naš sagovornik se pribojava da to neće biti slučaj, a odnosi sa Rusijom biće izloženiji pritiscima od odnosa sa Kinom.Otvaranje strateškog dijaloga sa SAD izaziva zebnjuZa advokata i narodnog poslanika Branka Pavlovića i sam termin „strateški dijalog“ je problematičan jer strateški dijalog, kako kaže, podrazumeva da sagovornici dele iste vrednosti i principe, a to, prema njegovom mišljenju, nije slučaj u srpsko-američkim odnosima.Srbija nije deo vojnih saveza u kojima SAD dominiraju i zastupa potpuno suprotne vrednosti multilateralizma, dok Vašington zastupa hegemonizam; Srbija čvrsto stoji na stavu da međunarodno pravo treba poštovati; američki stav je potpuno suprotan.S obzirom na to šta se dogodilo sa Venecuelom i kako se Vašington ponaša u odnosima sa Iranom, ideja o strateškom dijalogu izaziva zebnju, dodaje Pavlović.Srbija ne mora da bira – može da bude most između velikih sila.Novinar Nebojša Malić. Međutim, smatra da otvaranjem strateškog dijaloga sa SAD Srbija ne mora da odustaje od politike balansa između velikih sila koja je godinama jedno od obeležja njene spoljnopolitičke orijentacije. Prema njegovoj oceni, Beograd može da istovremeno razvija odnose sa SAD, Rusijom i Kinom, bez potrebe da se svrstava u bilo koji geopolitički blok..Postoji niz oblasti u kojima Srbija i Sjedinjene Države mogu da sarađuju, bez obzira na različite stavove o brojnim međunarodnim pitanjima. SAD, Rusija i Kina takođe se ne slažu u mnogim stvarima, ali sve tri velesile imaju zajednički imenitelj sa Srbijom, smatra naš sagovornik – zajednički neprijatelji su im Brisel i američka duboka država.Dijalog bi trebalo da bude iskorišćen za razgovor o temama koje su važne za Srbiju, a ne samo za one koje su prioritet američke administracije. Prema Malićevom mišljenju, Beograd bi trebalo da nastupi kao kao ravnopravan sagovornik koji otvara pitanja od nacionalnog interesa, umesto da unapred nudi ustupke i ne bi trebalo da odgovara na pitanja koja nisu postavljena.Kao primer da se može ostati u dobrim odnosima sa Moskvom i istovremeno razvijati saradnju sa Vašingtonom, Malić navodi primer Republike Srpske, koja je, kako kaže, uspela da razvije saradnju sa američkom administracijom bez političkih ustupaka ili odricanja od sopstvenih interesa. Vodeći se tim primerom, ni Beograd ne bi trebalo da svoje dobre odnose sa Moskvom i Pekingom stavlja pod hipoteku.Strateški dijalog nije nov instrument američke diplomatije, one godinama koriste različite varijante ovog formata u odnosima sa nizom država, dok se teme razgovora razlikuju od zemlje do zemlje.Među najpoznatijim primerima su Irak, sa kojim je strateški dijalog pokrenut 2020. i obuhvata pitanja bezbednosti, borbe protiv terorizma, ekonomije, energetike i obrazovanja, kao i Filipini, gde se već više od decenije održava Bilateralni strateški dijalog posvećen odbrambenoj, bezbednosnoj, ekonomskoj i regionalnoj saradnji.Vašington je slične mehanizme uspostavio i sa brojnim državama na Bliskom istoku, dok sa pojedinim evropskim saveznicima redovno održava strateške konsultacije na visokom nivou.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260714/djuric-srbija-i-sad-ove-sedmice-otpocinju-strateski-dijalog-1201270299.html
srbija
sad
kina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
srbija, srbija – politika, sad, strateški dijalog, marko đurić, rusija, kina, branko pavlović, nebojša malić
srbija, srbija – politika, sad, strateški dijalog, marko đurić, rusija, kina, branko pavlović, nebojša malić
Moskva i Peking gledaju u Beograd! Šta znači strateški dijalog sa Amerikom
Otvaranje strateškog dijaloga između Srbije i SAD izaziva zebnju, jer postavlja se pitanje cene koju bi Srbija morala da plati, između ostalog i kvarenjem odnosa sa Rusijom i Kinom. Srbija mora jasno da stavi do znanja da su odnosi sa Rusijom i Kinom nepomerivi, a najvećim pritiscima mogla bi biti izložena upravo saradnja sa Moskvom.
Može li Srbija istovremeno da jača odnose sa SAD, a da ne ugrozi stratešku sradanju sa Moskvom i Pekingom, pitanje je koje se otvara uz najavu srpskog šefa diplomatije, Marka Đurića, da će u petak, u američkoj prestonici, biti održana prva sednica u okviru strateškog dijaloga Srbije i SAD.
Ovu najavu pratila je je i izjava srpskog predsednika da smo “prijateljski” upozoreni da
neće biti odlaganja sankcija NIS-u.
Đurić je najavio da putuje u Vašington na poziv američkog državnog sekretara Marka Rubija. Prema njegovim rečima, u srpskoj delegaciji biće predstavnici više ministarstava, a razgovori će obuhvatiti teme iz oblasti politike, ekonomije, nauke i tehnologije, uključujući i saradnju sa NASA-om.
Odnosi sa Rusijom i Kinom nepomerivi
Ako već ulazimo u dijalog sa Amerikom odnose sa Rusijom i Kinom, Srbija bi trebalo da koristi kao sidro, da ih naglašava kao nepomerivu stvar, objašnjava advokat i narodni poslanik Branko Pavlović. To bi, prema njegovim rečima, trebalo da bude polazna osnova bilo kakvog dijaloga, pa i onog koji se naziva strateškim, jer srpsko-ruski i srpsko-kineski odnosi su trajan element spoljne politike Beograda. Ukoliko bi polazna osnova za razgovore sa SAD bili ustupci na račun odnosa sa Moskvom i Pekingom, to bi bilo katastrofalno za Srbiju.
Međutim, naš sagovornik se pribojava da to neće biti slučaj, a odnosi sa Rusijom biće izloženiji pritiscima od odnosa sa Kinom.
„Videli smo to u slučaju NIS-a, vidimo i da se Amerika apostrofira kao partner za izgradnju reverzibilne hidroelektrane 'Đerdap 3', pod izgovorom da se samo sa Rumunima može razgovarati kako da se stvar reši, kao da će politika EU i Rumunije prema Rusiji trajati decenijama, a ne da će biti slomljena do kraja godine“, navodi Pavlović.
Otvaranje strateškog dijaloga sa SAD izaziva zebnju
Za advokata i narodnog poslanika Branka Pavlovića i sam termin „strateški dijalog“ je problematičan jer strateški dijalog, kako kaže, podrazumeva da sagovornici dele iste vrednosti i principe, a to, prema njegovom mišljenju, nije slučaj u srpsko-američkim odnosima.
„Vidimo da Amerika ne poštuje ni jedan princip međunarodnog prava, a kada smo mi u pitanju podržava secesiju takozvanog Kosova, tako da je veliko pitanje na koji način možemo da imamo strateški dijalog sa SAD. Možemo da imamo ekonomske, privredne, finansijske dijaloge, ali strateške dijaloge ne možemo“, kategoričan je on.
Srbija nije deo vojnih saveza u kojima SAD dominiraju i zastupa potpuno suprotne vrednosti multilateralizma, dok Vašington zastupa hegemonizam; Srbija čvrsto stoji na stavu da međunarodno pravo treba poštovati; američki stav je potpuno suprotan.
S obzirom na to šta se dogodilo sa Venecuelom i kako se Vašington ponaša u odnosima sa Iranom, ideja o strateškom dijalogu izaziva zebnju, dodaje Pavlović.
„Trenutno je aktuelna vest da su Venecuelu stavili u čist kolonijalni položaj sa Rubiom na čelu, kao što su prethodno stavili Irak. I dan danas troše iračke pare kako im padne na pamet. Tako da je ideja da imamo strateški dijalog rađa strepnju šta bi to moglo da znači, a ukoliko bi se doslovno shvatilo, to ne bi moglo da znači ništa dobro“, ističe on.
Srbija ne mora da bira – može da bude most između velikih sila.
Novinar Nebojša Malić. Međutim, smatra da otvaranjem strateškog dijaloga sa SAD Srbija ne mora da odustaje od politike balansa između velikih sila koja je godinama jedno od obeležja njene spoljnopolitičke orijentacije. Prema njegovoj oceni, Beograd može da istovremeno razvija odnose sa SAD, Rusijom i Kinom, bez potrebe da se svrstava u bilo koji geopolitički blok..
Postoji niz oblasti u kojima Srbija i Sjedinjene Države mogu da sarađuju, bez obzira na različite stavove o brojnim međunarodnim pitanjima. SAD, Rusija i Kina takođe se ne slažu u mnogim stvarima, ali sve tri velesile imaju zajednički imenitelj sa Srbijom, smatra naš sagovornik – zajednički neprijatelji su im Brisel i američka duboka država.
Dijalog bi trebalo da bude iskorišćen za razgovor o temama koje su važne za Srbiju, a ne samo za one koje su prioritet američke administracije. Prema Malićevom mišljenju, Beograd bi trebalo da nastupi kao kao ravnopravan sagovornik koji otvara pitanja od nacionalnog interesa, umesto da unapred nudi ustupke i ne bi trebalo da odgovara na pitanja koja nisu postavljena.
Kao primer da se može ostati u dobrim odnosima sa Moskvom i istovremeno razvijati saradnju sa Vašingtonom, Malić navodi primer Republike Srpske, koja je, kako kaže, uspela da razvije saradnju sa američkom administracijom bez političkih ustupaka ili odricanja od sopstvenih interesa. Vodeći se tim primerom, ni Beograd ne bi trebalo da svoje dobre odnose sa Moskvom i Pekingom stavlja pod hipoteku.
Strateški dijalog nije nov instrument američke diplomatije, one godinama koriste različite varijante ovog formata u odnosima sa nizom država, dok se teme razgovora razlikuju od zemlje do zemlje.
Među najpoznatijim primerima su Irak, sa kojim je strateški dijalog pokrenut 2020. i obuhvata pitanja bezbednosti, borbe protiv terorizma, ekonomije, energetike i obrazovanja, kao i Filipini, gde se već više od decenije održava Bilateralni strateški dijalog posvećen odbrambenoj, bezbednosnoj, ekonomskoj i regionalnoj saradnji.
Vašington je slične mehanizme uspostavio i sa brojnim državama na Bliskom istoku, dok sa pojedinim evropskim saveznicima redovno održava strateške konsultacije na visokom nivou.
