https://lat.sputnikportal.rs/20260712/pola-veka-tajfuna-pocetak-ere-najmocnijeg-podmornickog-raketnog-sistema-1201022398.html
Pola veka „tajfuna“: Početak ere najmoćnijeg podmorničkog raketnog sistema
Pola veka „tajfuna“: Početak ere najmoćnijeg podmorničkog raketnog sistema
Sputnik Srbija
Podmorničari koji su plovili na krstarici TK-208, kao i posada koja danas održava u službi veterana ruske flote „Dmitrija Donskog“, obeležavaju veliki jubilej... 12.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-12T20:40+0200
2026-07-12T20:40+0200
2026-07-12T20:40+0200
rusija
rusija – vojska i naoružanje
podmornica
rakete
dmitrij donski
tajfun
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/08/1b/1123278829_0:0:2228:1253_1920x0_80_0_0_d1614c454a018eb45224088c54e64f65.jpg
Štaviše, u junu 1976. godine počeli su radovi na stvaranju najmoćnijeg podmorničkog nuklearnog raketnog sistema – sistema koji nije imao, i neće imati, ravnog u svetu. U strogo poverljivim dokumentima iz tog doba, nazvan je „tajfun“. Sistem se sastojao od podmorničke krstarice na nuklearni pogon projekta 941 „ajkula“ i dvadeset interkontinentalnih balističkih raketa na čvrsto gorivo sistema D-19.Raketne podmornice projekta 941 „ajkula” — klasa kojoj pripada i „Dmitrij Donski” — smatraju se vrhuncem sovjetske gradnje podmornica i direktnim odgovorom na pojavu američkih podmornica klase „ohajo” i programa nuklearnih raketa „trajdent”.Projektovani su u Centralnom konstruktorskom birou za pomorsku tehniku „Rubin” (Sankt Peterburg) pod rukovodstvom glavnog konstruktora Sergeja Kovaljova. Izgrađeni su u periodu od 1976. do 1989. godine u proizvodnom preduzeću „Sevmaš” (Severodvinsk).Podmornice ove klase od svih ostalih se izdvajaju po neobičnoj konstrukciji – u suštini konfiguraciji katamarana sa dva čvrsta trupa između kojih je smešteno dvadeset lansirnih cevi za interkontinentalne balističke rakete. Posebno je značajno to što se ove cevi nalaze u prednjem delu plovila – ispred, a ne iza komandnog tornja – što predstavlja konstrukciono rešenje primenjeno po prvi put.Takva podmornica je dugačka 173 metra i široka 23,2 metra, uz puni deplasman od 48.000 tona. Kada bi „ajkula” izronila, kamion srednje veličine mogao je da se okrene na njenoj palubi za rakete. Kako bi se podmornicama omogućilo dežurstvo na visokim arktičkim geografskim širinama, komandni toranj je izgrađen tako da bude izuzetno čvrst – sposoban da probije led debljine od 2 do 2,5 metra.Posadu broda činilo je 179 ljudi, uključujući 52 oficira. Brod je bio sposoban za samostalan rad (bez kontakta sa obalom ili drugim brodovima) u trajanju do 120 dana.Velike dimenzije i neobična arhitektura podmornica klase „ajkula” bili su uslovljeni dimenzijama novih raketa R-39 na čvrsto gorivo, odabranih za naoružavanje ovih plovila. U poređenju sa raketama „trajdent I”, kojima su bile naoružane američke podmornice klase „ohajo”, rakete R-39 imale su veći domet i veću masu bojevog tereta, a nosile su deset bojevih glava, za razliku od osam kod „trajdenta”.Međutim, raketa R-39 se pokazala gotovo dvostruko dužom i tri puta težom od svog američkog pandana. Tradicionalni raspored korišćen kod podmorničkih krstarica bio je nepodesan za smeštaj tako velikih raketa. Upravo zbog toga je vlada još u decembru 1973. godine odlučila da pokrene projektovanje i izgradnju nove generacije podmornica sa strateškim raketama.Prva podmornica ovog tipa položena je u novoj, namenski izgrađenoj hali broj 55, koja je i danas najveća u „Sevmašu”. Po nalogu ministra brodogradnje, Anatolija Makarenka - tada glavni inženjer preduzeća „Sevmaša” lično je imenovan za odgovornog za izgradnju broda. Prema njegovim rečima, izgradnju vodećeg broda podržalo je preko hiljadu preduzeća širom SSSR-a, uključujući istraživačke institute, konstruktorske biroe, proizvođače i dobavljače komponenti i opreme.U septembru 1980. godine, pre porinuća, na pramcu broda – ispod vodene linije – naslikana je slika ajkule. Nešto kasnije, oznake sa siluetom ajkule pojavile su se i na uniformama posade.Dana 4. jula 1981. vodeća podmornica TK-208 iz serije isplovila je na morska ispitivanja – mesec dana pre američke „ohajo“. Primljena je u sastav Severne flote 12. decembra 1981. Naredne tri godine na njoj je vršena probna eksploatacija raketnog sistema D-19. Na osnovu rezultata, u februaru 1984. komandant TK-208, kapetan I ranga Aleksandar Oljhovikov, odlikovan je zvanjem Heroja Sovjetskog Saveza za ovladavanje novom tehnikom i oružjem, kao i za iskazanu hrabrost.Vlada je takođe visoko ocenila rad graditelja broda. Anatolij Makarenko i monter Albert Maksimov odlikovani su zvanjem Heroja socijalističkog rada. Aleksandar Belopoljski, rukovodilac zadužen za primopredaju broda, dobio je Lenjinovu nagradu, dok je pet drugih zaposlenih odlikovano Državnom nagradom. Pored toga, 1.219 radnika ovog preduzeća odlikovano je ordenima i medaljama.Prvobitno je bilo planirano da se izgradi ukupno dvanaest podmornica sa balističkim raketama klase 941 „ajkula”, ali je serija kasnije smanjena na deset. U stvarnosti, samo šest ih je porinuto i uvedeno u operativnu upotrebu. Sve su bile stacionirane na poluostrvu Kola, u zalivu Nerpičja — koji se danas nalazi u okviru zatvorenog grada Zaozersk (nekadašnja Zapadna Lica) — na 45 kilometara od norveške granice.Između 1982. i 1996. godine, podmornice projekta 941 iz 18. divizije Severne flote izvele su više od 30 borbenih patrola u visokim arktičkim geografskim širinama. Do danas su u operativnoj službi ostale samo tri podmornice iz cele serije, uključujući i vodeći brod TK-208 „Dmitrij Donski“.Praktična pitanja u vezi sa njegovim pretvaranjem u muzej razmatraju se već dve godine, ali konačna odluka još uvek nije doneta.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija – vojska i naoružanje, podmornica, rakete, dmitrij donski, tajfun
rusija – vojska i naoružanje, podmornica, rakete, dmitrij donski, tajfun
Pola veka „tajfuna“: Početak ere najmoćnijeg podmorničkog raketnog sistema
Podmorničari koji su plovili na krstarici TK-208, kao i posada koja danas održava u službi veterana ruske flote „Dmitrija Donskog“, obeležavaju veliki jubilej. Prošlo je tačno pola veka od polaganja kobilice prve podmornice iz ove serije.
Štaviše, u junu 1976. godine počeli su radovi na stvaranju najmoćnijeg podmorničkog nuklearnog raketnog sistema – sistema koji nije imao, i neće imati, ravnog u svetu. U strogo poverljivim dokumentima iz tog doba, nazvan je „tajfun“. Sistem se sastojao od podmorničke krstarice na nuklearni pogon projekta 941 „ajkula“ i dvadeset interkontinentalnih balističkih raketa na čvrsto gorivo sistema D-19.
Raketne podmornice projekta 941 „ajkula” — klasa kojoj pripada i „Dmitrij Donski” — smatraju se vrhuncem sovjetske gradnje podmornica i direktnim odgovorom na pojavu američkih podmornica klase „ohajo” i programa nuklearnih raketa „trajdent”.
Projektovani su u Centralnom konstruktorskom birou za pomorsku tehniku „Rubin” (Sankt Peterburg) pod rukovodstvom glavnog konstruktora Sergeja Kovaljova. Izgrađeni su u periodu od 1976. do 1989. godine u proizvodnom preduzeću „Sevmaš” (Severodvinsk).
Podmornice ove klase od svih ostalih se izdvajaju po neobičnoj konstrukciji – u suštini konfiguraciji katamarana sa dva čvrsta trupa između kojih je smešteno dvadeset lansirnih cevi za interkontinentalne balističke rakete. Posebno je značajno to što se ove cevi nalaze u prednjem delu plovila – ispred, a ne iza komandnog tornja – što predstavlja konstrukciono rešenje primenjeno po prvi put.
Takva podmornica je dugačka 173 metra i široka 23,2 metra, uz puni deplasman od 48.000 tona. Kada bi „ajkula” izronila, kamion srednje veličine mogao je da se okrene na njenoj palubi za rakete. Kako bi se podmornicama omogućilo dežurstvo na visokim arktičkim geografskim širinama, komandni toranj je izgrađen tako da bude izuzetno čvrst – sposoban da probije led debljine od 2 do 2,5 metra.
Posadu broda činilo je 179 ljudi, uključujući 52 oficira. Brod je bio sposoban za samostalan rad (bez kontakta sa obalom ili drugim brodovima) u trajanju do 120 dana.
Velike dimenzije i neobična arhitektura podmornica klase „ajkula” bili su uslovljeni dimenzijama novih raketa R-39 na čvrsto gorivo, odabranih za naoružavanje ovih plovila. U poređenju sa raketama „trajdent I”, kojima su bile naoružane američke podmornice klase „ohajo”, rakete R-39 imale su veći domet i veću masu bojevog tereta, a nosile su deset bojevih glava, za razliku od osam kod „trajdenta”.
Međutim, raketa R-39 se pokazala gotovo dvostruko dužom i tri puta težom od svog američkog pandana. Tradicionalni raspored korišćen kod podmorničkih krstarica bio je nepodesan za smeštaj tako velikih raketa. Upravo zbog toga je vlada još u decembru 1973. godine odlučila da pokrene projektovanje i izgradnju nove generacije podmornica sa strateškim raketama.
Prva podmornica ovog tipa položena je u novoj, namenski izgrađenoj hali broj 55, koja je i danas najveća u „Sevmašu”. Po nalogu ministra brodogradnje, Anatolija Makarenka - tada glavni inženjer preduzeća „Sevmaša” lično je imenovan za odgovornog za izgradnju broda. Prema njegovim rečima, izgradnju vodećeg broda podržalo je preko hiljadu preduzeća širom SSSR-a, uključujući istraživačke institute, konstruktorske biroe, proizvođače i dobavljače komponenti i opreme.
U septembru 1980. godine, pre porinuća, na pramcu broda – ispod vodene linije – naslikana je slika ajkule. Nešto kasnije, oznake sa siluetom ajkule pojavile su se i na uniformama posade.
Dana 4. jula 1981. vodeća podmornica TK-208 iz serije isplovila je na morska ispitivanja – mesec dana pre američke „ohajo“. Primljena je u sastav Severne flote 12. decembra 1981. Naredne tri godine na njoj je vršena probna eksploatacija raketnog sistema D-19. Na osnovu rezultata, u februaru 1984. komandant TK-208, kapetan I ranga Aleksandar Oljhovikov, odlikovan je zvanjem Heroja Sovjetskog Saveza za ovladavanje novom tehnikom i oružjem, kao i za iskazanu hrabrost.
Vlada je takođe visoko ocenila rad graditelja broda. Anatolij Makarenko i monter Albert Maksimov odlikovani su zvanjem Heroja socijalističkog rada. Aleksandar Belopoljski, rukovodilac zadužen za primopredaju broda, dobio je Lenjinovu nagradu, dok je pet drugih zaposlenih odlikovano Državnom nagradom. Pored toga, 1.219 radnika ovog preduzeća odlikovano je ordenima i medaljama.
Prvobitno je bilo planirano da se izgradi ukupno dvanaest podmornica sa balističkim raketama klase 941 „ajkula”, ali je serija kasnije smanjena na deset. U stvarnosti, samo šest ih je porinuto i uvedeno u operativnu upotrebu. Sve su bile stacionirane na poluostrvu Kola, u zalivu Nerpičja — koji se danas nalazi u okviru zatvorenog grada Zaozersk (nekadašnja Zapadna Lica) — na 45 kilometara od norveške granice.
Između 1982. i 1996. godine, podmornice projekta 941 iz 18. divizije Severne flote izvele su više od 30 borbenih patrola u visokim arktičkim geografskim širinama. Do danas su u operativnoj službi ostale samo tri podmornice iz cele serije, uključujući i vodeći brod TK-208 „Dmitrij Donski“.
Praktična pitanja u vezi sa njegovim pretvaranjem u muzej razmatraju se već dve godine, ali konačna odluka još uvek nije doneta.
