Odavno je vreme da se narodi BiH oslobode spoljnog protektorata i ukine funkcija visokog predstavnika
© Sputnik / Sergey Pyatakov
/ Pratite nas
Kancelariju visokog predstavnika treba zatvoriti što je pre moguće, a funkciju visokog predstavnika ukinuti bez ikakvih preduslova, izjavila je Marija Zaharova, portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova, odgovarajući na pitanja Federalne novinske agencije (FENA) povodom imenovanja Luisa Krišoka za v.d. visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini.
Opštim okvirnim (Dejtonskim) mirovnim sporazumom za Bosnu i Hercegovinu iz 1995. godine nije predviđena funkcija 'vršioca dužnosti' visokog predstavnika u BiH. Ukoliko je takva funkcija neophodna radi obezbeđivanja tehničkog funkcionisanja Kancelarije visokog predstavnika (OHR), to je isključivo unutrašnje pitanje te institucije, ocenila je ona.
"Međutim, takozvani vršilac dužnosti visokog predstavnika ne raspolaže nikakvim ovlašćenjima u smislu Dejtonskog sporazuma. Takva ovlašćenja može imati isključivo legitimni visoki predstavnik, čiju kandidaturu je odobrio Savet bezbednosti UN. Pokušaji zapadnih predstavnika u Upravnom odboru Saveta za sprovođenje mirovnog sporazuma da gospodina Luisa Krišoka predstave kao 'privremenog visokog predstavnika' nemaju nikakvo pravno utemeljenje", poručila je Zaharova.
Kako je istakla zvaničnica ruskog MSP-a, stav Rusije, kao jednog od međunarodnih garanata Dejtonskog sporazuma, dosledan je i principijelan.
"Spoljni protektorat je nespojiv sa suverenitetom Bosne i Hercegovine. Zato smatramo da Kancelariju visokog predstavnika treba zatvoriti što je pre moguće, a funkciju visokog predstavnika ukinuti bez ikakvih preduslova", podvukla je ona.
Rusija nikada nije prekinula članstvo u Upravnom odboru za sprovođenje mira
Odgovarajući na pitanje da li će Rusija nastaviti da učestvuje u radu Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira ili treba stvoriti novi međunarodni mehanizam za praćenje sprovođenja Dejtonskog mirovnog sporazuma, ona je napomenula da „Rusija nikada nije prekinula svoje članstvo u Upravnom odboru ovog tela“.
„Privremena obustava našeg učešća u ovom formatu je posledica činjenice da se od 2021. godine njegovi sastanci održavaju pod 'predsedavanjem' samozvanca Kristijana Šmita, koji je, uz podršku zapadnih zemalja, uzurpirao mesto visokog predstavnika“, napomenula je Zaharova.
Dodala je da je drugi aspekt to što je, krivicom istih tih zapadnih predstavnika, napuštena dugogodišnja praksa donošenja odluka konsenzusom u Upravnom odboru.
"Zasad ne vidimo spremnost partnera da isprave nenormalnu situaciju koju su sami stvorili", ukazala je Zaharova.
Govoreći o takozvanim "bonskim ovlašćenjima", napomenula je da ona krše sve moguće odredbe Dejtonskog sporazuma.
Naime, mandat visokog predstavnika strogo je ograničen Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma, prema kojem visoki predstavnik ne poseduje nikakva vanredna ovlašćenja.
"Poverene su mu funkcije međunarodnog posrednika koji bi trebalo da doprinese uspostavljanju dijaloga između predstavnika konstitutivnih naroda Bosne i Hercegovine, koji su izvor i nosioci vlasti u zemlji, a ne da ih zamenjuje, čime samo dodatno izaziva krizu i međunacionalne razdore", podvukla je Zaharova.
Došlo je vreme da narodi BiH preuzmu odgovornost za sudbinu svoje zemlje
Kako je istakla, sve države sveta, bez izuzetka, suočavaju se sa teškoćama i unutrašnjim neslaganjima. Međutim, to ne znači da je za rešavanje problema u tim zemljama neophodno uspostavljati bilo kakve naddržavne organe spoljnog upravljanja.
"Prema našem mišljenju, Bosna i Hercegovina u tom pogledu nije izuzetak. BiH je nezavisna demokratska država, članica brojnih međunarodnih organizacija i bila je izabrana za članicu Saveta bezbednosti UN. Za narode Bosne i Hercegovine odavno je došlo vreme da se oslobode ponižavajućeg spoljnog protektorata i da sami preuzmu odgovornost za sudbinu svoje zemlje, donoseći suverene odluke na osnovu dijaloga, kompromisa, Dejtonskog ustava i zakona", poručila je zvaničnica ruskog MSP-a.
Naglasila je da je Savet bezbednosti UN jedini organ ovlašćen da imenuje visokog predstavnika, što je utvrđeno i Dejtonskim sporazumom i dvadesetpetogodišnjom praksom.
"Želeli bismo da podsetimo da je nezakonito, mimo Saveta bezbednosti UN, postavljanje Kristijana Šmita na mesto visokog predstavnika od strane grupe zapadnih predstavnika u Upravnom odboru Saveta za sprovođenje mirovnog sporazuma dovelo Bosnu i Hercegovinu do najdublje krize u postkonfliktnom periodu, što je faktički dovelo do pretnje po bezbednost BiH i čitavog regiona", ukazala je Zaharova.
Kako je podvukla, nažalost, blagovremena upozorenja Rusije bila su ignorisana.
"Neprestane manipulacije iza kulisa u zapadnim krugovima oko imenovanja novog visokog predstavnika predstavljaju nastavak te štetne i kratkovide prakse i teško da će doprineti normalizaciji prilika u zemlji", poručila je zvaničnica ruskom MSP-a.
Pogledajte i:
