https://lat.sputnikportal.rs/20260712/korupcija-u-eu--tema-na-kojoj-se-gube-izbori-video-1201180120.html
Korupcija u EU — tema na kojoj se gube izbori /video/
Korupcija u EU — tema na kojoj se gube izbori /video/
Sputnik Srbija
Peter Mađar je pobedio na parlamentarnim izborima u Mađarskoj praktično bez razrađenog programa. Govorio je isključivo o korupciji, a tim smerom nastavio i... 12.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-12T18:10+0200
2026-07-12T18:10+0200
2026-07-12T18:10+0200
svet
svet
svet – politika
evropska unija (eu)
komentari i analitika
emisija „prorok“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111926/82/1119268263_0:0:3077:1731_1920x0_80_0_0_0506787a52756ad3ff17fef27bdfece3.jpg
Sedam dana nakon izbora u Mađarskoj glasalo se u Bugarskoj, na ubedljivu pobedu Rumena Radeva uticalo je potenciranje pitanja korupcije. Nešto ranije, tokom izbornih procesa u Češkoj i Slovačkoj opet se raspravljalo o korupciji, kao i u Poljskoj otvaranjem pitanja zloupotreba vladajuće većine prilikom izmena pravosudnih i medijskih zakona. U Hrvatskoj korupcija i zloupotrebe postaju „dnevna tema“ u tekućim nadgornjavanjima, kao i u Rumuniji.Sve navedene države su članice EU, a u procesu pristupanja naširoko se govorilo kako upravo evrointegracije trebaju poslužiti uređenju institucionalnog aparata, većoj transparentnosti i samim tim – suzbijanju korupcije.Zašto se onda u političkim sistemima članica EU pojavljuje fenomen da je tema na kojoj se dobijaju i gube izbori – korupcija? Zbog čega su se novoprimljene istočnoevropske države u ovoj stvari faktički vratile na „polaznu tačku“ od pre četvrt veka? Odakle ovakav trend?Promena ideološke paradigmeObjašnjenje se, u velikoj meri, nalazi u promeni ideološke paradigme na kojoj su zasnovane evrointegracije, a unutar koje je artikulisan sasvim novi način upravljanja političkim procesima. Sa jedne strane, tranzicija od liberalizma ka neoliberalizmu uzrokovala je razaranje nacionalnih ili državnih institucija, deregulacijom svega i svačega stvoren je „brisani prostor“ koji je popunjavan nekritičkim usvajanjem „briselskih regulativa“. Pri tome, te regulative najrazličitijeg karaktera pisane su unutar birokratskog aparata koji niko nije birao, nad kojim je nemoguće uspostaviti delotvoran sistem kontrole.U tom pogledu EU sve više liči na najsvetlije dane sovjetske uprave. Ukotvljavanje neoliberalnih vrednosti imalo je prednost nad stvaranjem funkcionalnog državnog sistema, pa su zato u državama članicama favorizovane ideološki kooperativne političke strukture. Mogućnost da takve političke strukture pribegavaju zloupotrebama nije preterano zabrinjavalo kreatore novog poretka sve dok su državne vlasti služile svrsi i razgrađivale istorijske narative i tradicionalne vrednosti. Uostalom, i takvo razgrađivanje bilo je utemeljeno na zloupotrebama, pošto je većina građana po pravilu ostajala privržena istorijskim narativima i tradicionalnim vrednostima. Manipulacije postaju sastavni deo političkog života, dešavaju se svakodnevno, pa se i ostale vrste zloupotreba prirodno nastavljaju na njih.Uspostavljanje korporokratijeSa druge strane, popularizaciju deregulacije i širenje neoliberalne paradigme aktivno podstiču korporacije, sa krajnjim ciljem da se u desuverenizovanim državama uspostavi korporatokratija. Korporacije interesuje zarada, pa se prema tome kalibriraju i državne institucije.Kako je još davno primetio Alen Badju, ova „trka za profitom“ i „diktatura kapitala“ razorila je društva, ne samo političke sisteme. On još dodaje: „Sva moć je u rukama male grupe oligarha koju opslužuju bankari i političari. Takav sistem stvara svet bez pravde i budućnosti“.Zapravo, u određenoj meri ponavlja se proces sa početka dvadesetog veka, a jedna od posledica tog procesa bili su rast uticaja socijalizma i potonje revolucije. Socijalisti su tada tražili jednakost u društvu i emancipaciju. Sa korporatokratijom nema ni jednog ni drugog. Odnosno, ako je korupcija u bilo kom pojavnom obliku povoljna za uspostavljanje i učvršćivanje korporatokratije, onda će se ona i ukorenjivati, poprimati najrazličitije moguće forme.Sistemski problemTrenutno, trend se najlakše uočava u istočnoevropskim državama EU, mada ga nikako ne treba geografski omeđiti samo na taj deo Evrope. Takođe, ne treba očekivati ni da se ovaj trend uskoro promeni. Naprotiv, verovatno će postajati još izraženiji. Političari se menjaju brzo, a ideološke paradigme na kojima sistem počiva sporo. Rušenje nacionalnih država i narodnih tradicija organizovan je proces koji traje već decenijama, nije ga jednostavno zaustaviti ili zameniti. Posledica tog procesa je pojava fenomena sveobuhvatnih zloupotreba.Ukoliko je primer Mađarske nekako sam za sebe, pošto Viktor Orban svakako nije bio neoliberal (mada je pokušao da se suprotstavi multinacionalnim korporacijama stvaranjem mađarskih, što je naposletku ipak rezultiralo njihovim uticajem na politički sistem), onda se u drugim slučajevima to bolje uočava. Korupcija postaje sistemski problem, a ne tekuća nelagoda. I slaba je uteha što je ima i u drugim delovima sveta, što je bilo uvek i svuda. Jer, kao sistemski problem nastao zbog ostvarivanja (pogrešnih) ideoloških postulata i uz asistenciju (surovih) korporacija, težak je za iskorenjivanje. Samim tim i promenama političara neće se uočavati ekspresni rezultati na ovom planu. Uzroci trenda su drugačiji, po politički sistem i društvo mnogo opasniji.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet, svet – politika, evropska unija (eu), komentari i analitika, emisija „prorok“
svet, svet – politika, evropska unija (eu), komentari i analitika, emisija „prorok“
Korupcija u EU — tema na kojoj se gube izbori /video/
Peter Mađar je pobedio na parlamentarnim izborima u Mađarskoj praktično bez razrađenog programa. Govorio je isključivo o korupciji, a tim smerom nastavio i posle formiranja kabineta. Sedam dana pre izbora u Mađarskoj glasalo se u Sloveniji, gde je takođe jedna od ključnih tema bila – korupcija.
Sedam dana nakon izbora u Mađarskoj glasalo se u Bugarskoj, na ubedljivu pobedu Rumena Radeva uticalo je potenciranje pitanja korupcije. Nešto ranije, tokom izbornih procesa u Češkoj i Slovačkoj opet se raspravljalo o korupciji, kao i u Poljskoj otvaranjem pitanja zloupotreba vladajuće većine prilikom izmena pravosudnih i medijskih zakona. U Hrvatskoj korupcija i zloupotrebe postaju „dnevna tema“ u tekućim nadgornjavanjima, kao i u Rumuniji.
Sve navedene države su članice EU, a u procesu pristupanja naširoko se govorilo kako upravo evrointegracije trebaju poslužiti uređenju institucionalnog aparata, većoj transparentnosti i samim tim – suzbijanju korupcije.
Zašto se onda u političkim sistemima članica EU pojavljuje fenomen da je tema na kojoj se dobijaju i gube izbori – korupcija? Zbog čega su se novoprimljene istočnoevropske države u ovoj stvari faktički vratile na „polaznu tačku“ od pre četvrt veka? Odakle ovakav trend?
Promena ideološke paradigme
Objašnjenje se, u velikoj meri, nalazi u promeni ideološke paradigme na kojoj su zasnovane evrointegracije, a unutar koje je artikulisan sasvim novi način upravljanja političkim procesima. Sa jedne strane, tranzicija od liberalizma ka neoliberalizmu uzrokovala je razaranje nacionalnih ili državnih institucija, deregulacijom svega i svačega stvoren je „brisani prostor“ koji je popunjavan nekritičkim usvajanjem „briselskih regulativa“. Pri tome, te regulative najrazličitijeg karaktera pisane su unutar birokratskog aparata koji niko nije birao, nad kojim je nemoguće uspostaviti delotvoran sistem kontrole.
U tom pogledu EU sve više liči na najsvetlije dane sovjetske uprave. Ukotvljavanje neoliberalnih vrednosti imalo je prednost nad stvaranjem funkcionalnog državnog sistema, pa su zato u državama članicama favorizovane ideološki kooperativne političke strukture. Mogućnost da takve političke strukture pribegavaju zloupotrebama nije preterano zabrinjavalo kreatore novog poretka sve dok su državne vlasti služile svrsi i razgrađivale istorijske narative i tradicionalne vrednosti. Uostalom, i takvo razgrađivanje bilo je utemeljeno na zloupotrebama, pošto je većina građana po pravilu ostajala privržena istorijskim narativima i tradicionalnim vrednostima. Manipulacije postaju sastavni deo političkog života, dešavaju se svakodnevno, pa se i ostale vrste zloupotreba prirodno nastavljaju na njih.
Uspostavljanje korporokratije
Sa druge strane, popularizaciju deregulacije i širenje neoliberalne paradigme aktivno podstiču korporacije, sa krajnjim ciljem da se u desuverenizovanim državama uspostavi korporatokratija. Korporacije interesuje zarada, pa se prema tome kalibriraju i državne institucije.
Kako je još davno primetio Alen Badju, ova „trka za profitom“ i „diktatura kapitala“ razorila je društva, ne samo političke sisteme. On još dodaje: „Sva moć je u rukama male grupe oligarha koju opslužuju bankari i političari. Takav sistem stvara svet bez pravde i budućnosti“.
Zapravo, u određenoj meri ponavlja se proces sa početka dvadesetog veka, a jedna od posledica tog procesa bili su rast uticaja socijalizma i potonje revolucije. Socijalisti su tada tražili jednakost u društvu i emancipaciju. Sa korporatokratijom nema ni jednog ni drugog. Odnosno, ako je korupcija u bilo kom pojavnom obliku povoljna za uspostavljanje i učvršćivanje korporatokratije, onda će se ona i ukorenjivati, poprimati najrazličitije moguće forme.
Trenutno, trend se najlakše uočava u istočnoevropskim državama EU, mada ga nikako ne treba geografski omeđiti samo na taj deo Evrope. Takođe, ne treba očekivati ni da se ovaj trend uskoro promeni. Naprotiv, verovatno će postajati još izraženiji. Političari se menjaju brzo, a ideološke paradigme na kojima sistem počiva sporo. Rušenje nacionalnih država i narodnih tradicija organizovan je proces koji traje već decenijama, nije ga jednostavno zaustaviti ili zameniti. Posledica tog procesa je pojava fenomena sveobuhvatnih zloupotreba.
Ukoliko je primer Mađarske nekako sam za sebe, pošto Viktor Orban svakako nije bio neoliberal (mada je pokušao da se suprotstavi multinacionalnim korporacijama stvaranjem mađarskih, što je naposletku ipak rezultiralo njihovim uticajem na politički sistem), onda se u drugim slučajevima to bolje uočava. Korupcija postaje sistemski problem, a ne tekuća nelagoda. I slaba je uteha što je ima i u drugim delovima sveta, što je bilo uvek i svuda. Jer, kao sistemski problem nastao zbog ostvarivanja (pogrešnih) ideoloških postulata i uz asistenciju (surovih) korporacija, težak je za iskorenjivanje. Samim tim i promenama političara neće se uočavati ekspresni rezultati na ovom planu. Uzroci trenda su drugačiji, po politički sistem i društvo mnogo opasniji.
