Isti model krađe srpskog nasleđa – od Kosova i Metohije do Bosne i Hercegovine
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Otimanje srpskog kulturnog nasleđa u Bosni i Hercegovini pitanje je bezbednosti srpskog naroda na prostorima na kojima živi. Uvek su oni koji su napadali srpski narod prvo napadali njegova identitetska obeležja, pismo, jezik, kulturu i istorijske spomenike, a nažalost, u 20. veku su nakon toga sledila velika stradanja i iskušenja.
Ovako Predrag Lozo, načelnik Odeljenja za identitska istraživanja i kulturu pamćenja Centra za društveno-politička istraživanja Republike Srpske komentariše spornu situaciju vezanu za imenovanje članova Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika.
Odlukom Predsedništva BiH, gde su članovi Denis Bećirović i Željko Komšić preglasali srpskog člana Željku Cvijanović, odlučeno je da za članove Komisije, pored domaćih eksperata, budu imenovani i međunarodni stručnjaci. Narodna skupština Republike Srpske potom je podržala Cvijanovićevu u stavljanju veta na takvu odluku, ističući da se radi o pokušaju da se srpsko kulturno blago proglasi za „bosanskohercegovačko nasleđe“.
Zatiranje svega što je srpsko
Lozo objašnjava da još od devedesetih godina prošlog veka određeni sarajevski krugovi aktivno i bez mnogo skrupula pokušavaju da izmisle teze o istorijskom postojanju bosanske nacije i stvore narativ u kojem Srbi jednostavno ne postoje.
Svedoci smo sve češćeg i očiglednijeg rada na krivotvorenju istorijskih činjenica o srednjovekovnoj prošlosti Srba na teritoriji današnje Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. Iako postoje jasna svedočenja o kontinuitetu Srba na ovim prostorima još od prve polovine sedmog veka, istorijski izvori koji su među najznačajnijim srpskim kulturno-istorisjkim spomenicima, poput Povelje Kulina bana ili Miroslavljevog jevanđelja, predmet su nastojanja da se preko njih proizvede veštačka bosanska nacija. To traje još od vremena Austrougarske i cilj je manipulisati činjenicama o srpskom srednjovekovnom nasleđu kako bi se stvorila nekava veštačka i neodrživa konstrukcija, kaže Lozo za Sputnjik.
Jedan od najočiglednijih primera promovisanja takozvane bosanske nacije i proizvodnje nepostojećih istorijskih kontinuiteta desio se pre nekoliko godina, podseća naš sagovornik, kada su muslimanski krugovi upravo u Komisiji za zaštitu istorijskog nasleđa i nacionalnih spomenika pokušali da Čajničko četvorojevanđelje otrgnu iz identitetskog krila Srpske pravoslavne crkve i proglase ga spisom bosanske provenijencije.
Pored toga, tokom čitavog 20. veka javljali su se pokušaji da se istorijski nadgrobni spomenici srpskih predaka u Bosni i Hercegovini, poznati kao stećci, proglase nekakvim bogumilskim spomenicima, odnosno da im se nametne jedan krajnje neistorijski karakter na osnovu kojeg će se stvarati veštački, nepostojeći identiteti, a srpska narodna tradicija brisati sa tih prostora.
Tokom Odbrambeno-otadžbinskog rata imali smo najplastičniji primer takvog kršenja istorije, tradicije, kulture i ozbiljnih činjenica vezanih za nju. Tada je ljiljan, jedan od klasičnih hrišćanskih simbola, ujedno i simbol srpske srednjovekovne dinastije Kotromanića, otrgnut iz krila srpskog naroda, jer se na osnovu njega pokušao stvoriti simbol, odnosno identitet, takozvane Republike Bosne i Hercegovine i njene muslimanske armije. Da apsurd bude veći, u tzv. Armiji BiH delovao je veliki broj stranih dobrovoljaca i terorista – mudžahedina – na klasičnim islamskim osnovama, ratujući pod klasičnim hrišćanskim simbolom.
Budite šta hoćete, ne dirajte naše!
Lozo ističe da se ovde zapravo radi o kontinuiranom procesu pokušaja uništenja i gušenja Republike Srpske. On dodaje da je pitanje identiteta veoma osetljivo i da niko ne može zabraniti nekome drugom da se izjašnjava kako hoće, međutim, u tom procesu ne sme se dozvoliti grubo prekrajanje istorijskih činjenica i prisvajanje kulturno-istorijskog nasleđa srpskog naroda.
Identitetska politika je osnova svake zajednice i ovaj napad preko Komisije udara na identitetsku politiku Republike Srpske. Ovo predstavlja jedno od najvećih nastojanja, pored onog čuvenog političkog nastojanja da se oduzme imovina Republike Srpske, kao i nastojanja da se Republici Srpskoj promeni ime, što se najavljuje iz sarajevskih krugova. To su kontinuirani pritisci koji su samo eskalirali ovim pokušajem preglasavanja srpskog člana Predsedništva.
U takvim nastojanjima, kaže Lozo, sarajevski krugovi služe se apsolutno svim sredstvima, ne prezajući ni od nelegalnih sredstava, kao što je kršenje Ustava i ustavnih procedura.
Od Kosova, preko Crne Gore do Srpske
Prisvajanje srpskog kulturnog nasleđa aktivno se vrši na Kosovu i Metohiji, gde se čak i članovi srpske svetrodne dinastije Nemanjića, kao i njihvoe zadužbine, proglašavaju albanskim. U Crnoj Gori su posustala, ali ne i prestala nastojanja da se prisvoji čak i imovina Srpske pravoslavne crkve.
Kada je reč o Bosni i Hercegovini, Lozo kaže da je tu na delu proces pokušaja uništenja i gašenja Republike Srpske, uz uništenje srpskog identiteta na ovim prostorima.
Identitetska politika, identitetska obeležja, simboli, nasleđe i srednjovekovni spomenici čine zajedničku prošlost jedne zajednice i to je nešto što je veoma važno za svaku zajednicu. Bez zajedničke prošlosti, bez naših identitetskih obeležja, nema ni nas kao zajednice. Oni koji prisvajaju srpsko srednjovekovno i drugo nasleđe jasno udaraju na postojanje srpskog naroda i kulture na tim prostorima.
Taj proces nije juče počeo, podseća naš sagovornik, već je nešto što istoričari i oni koji se bave identitetskim politikma opažaju i prate kroz čitav 20. vek, pa i dalje u prošlosti. Tu je reč o procesima preuzimanja srpskog identitetskog nasleđa i stvaranja novih, fabrikovanih identiteta, uz gušenja srpskog nasleđa. Ono na šta treba obratiti pažnju, podvlači Lozo, jeste činjenica da je, kad god je jedna strana nastojala da drugoj poništi identitet, nastojala bi da poništi i njenog nosioca.
U slučaju sadašnjih dešavanja i afere oko nelegalnog delovanja bošnjačkih predstavnika u Predsedništvu Bosne i Hercegovine, to je samo jedan novi nivo perfidnosti, gde se protivpravnim sredstvima pokušava oduzeti jedna nadležnost Republici Srpskoj, a ta perfidnost podignuta je na viši nivo. Ja uskoro očekujem i uključivanje pravosudnih institucija na nivou Bosne i Hercegovine kako bi pokušale da legalizuju i opravdaju takva postupanja.
Iz svih navedenih razloga, imperativno je da se u čitavom regionu, dakle na svim prostorima gde žive Srbi, institucije Republike Srpske, Srbije i druge institucije jasno suoče sa ovim činjenicama i stanu u odbranu svojih prava svim legalnim sredstvima, zaključuje Lozo.
Pogledajte i:
