https://lat.sputnikportal.rs/20260712/hoce-li-tri-de-stampac-mesa-zameniti-obore--prave-zivotinje-mnogo-piju-i-emituju-gasove-video-1201195265.html
Hoće li tri de štampač mesa zameniti obore — prave životinje mnogo piju i emituju gasove /video/
Hoće li tri de štampač mesa zameniti obore — prave životinje mnogo piju i emituju gasove /video/
Sputnik Srbija
Pad broja grla stoke u EU u prošloj godini nije izuzetak već višegodišnji trend do koga je, pre svega, dovela primena nove regulative i smanjenje nekih... 12.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-12T16:10+0200
2026-07-12T16:10+0200
2026-07-12T16:10+0200
ekonomija
srbija
srbija – ekonomija
ekonomija
energija sputnjika
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/16/1183883847_0:0:1024:577_1920x0_80_0_0_5030d3feb50677b11ba1317621154d89.jpg
Na to u emisiji Energija Sputnjika ukazuje sekretar Udruženja za stočarsku proizvodnju u Privrednoj komoti Srbije, Nenad Budimović koji smatra da bismo morali da tražimo nova tržišta, ali na organizovan način kojim bi se bavila posebno za to formirana kompanija.Kancelarija Evropske unije za statistiku - Evrostat, ovih dana je saopštila da je broj grla stoke u EU nastavio je da se smanjuje tokom 2025. godine i to u svim glavnim kategorijama. Na kraju prošle godine bilo je za 0,5 odsto manje svinja nego godinu ranije. Broj goveda smanjen je za 2,8 odsto, dok je broj ovaca opao za 1,7 odsto. Istovremeno, broj koza smanjen je za 1,6 odsto.Taj manji broj grla u prošloj godini ne bi bio razlog za brigu da u pitanju nije vičegodišnji trend, na šta upozorava i Evrostat.EU sve veći uvoznik mesaU poređenju sa stanjem od pre deset godina broj koza je manji za 17,5 odsto, ovaca za 12,2 odsto. Broj goveda je opao za 9,7 procenata, a broj svinja je zabeležio pad od 8,9 odsto. To se odrazilo i na smanjenje izvoza i povećanje uvoza mesa u EU.Najveći udar i rekordan uvoz je u slučaju govežeg i telećeg mesa za čak 25 odsto, odnosno 33 procenta u odnosu na isti period lani. U isto vreme, izvoz goveđeg mesa iz EU prema trećim zemljama opao je za oko 13 odsto pa su zbog smanjene ponude, cene evropske govedine toliko visoke da su postale potpuno nekonkurentne na svetskom tržištu.Izvoz svinjskog mesa zabeležio je pad od 12 odsto, a osim manjeg broja grla zbog ekoloških regulativa, veliki udarac za EU je bio i gubitak kineskog tržišta. Kina, veliki potrošač svinjskog mesa, donela je zakon da nema uvoza svinjetine iz država gde ne prođe više od tri godine od poslednjeg slučaja afričke kuge, napominje Budimović. To je dramatično smanjilo kupovinu iz Evrope i dovelo do viškova unutar same EU, pa se deo tog mesa sada preliva na tržišta van Unije, uključujući i Balkan.Hronični deficit jagnjećeg i kozjeg mesa čini da uvoz kontinuirano raste po stopi i do 13 odsto godišnje uglavnom sa Novog Zelanda, Australije i Ujedinjenog Kraljevstva.Jedina kategorija koja beleži rast proizvodnje i izvoza je živinsko meso. Kako farmeri masovno gase skupe i ekološki zahtevne farme svinja i goveda, oni prelaze na intenzivni uzgoj pilića, koji imaju brži ciklus proizvodnje i nižu cenu na tržištu.Mnogo piju i emituju gasoveŠta je dovelo do toga kada čak trećina budžeta Evropske unije ide za poljoprivredu, čiji delatnici imaju velike podsticaje zbog čega je cena njihovih poljoprivrednih proizvoda bila izuzetno konkurentna i kako će se to odraziti na naše tržište koje je poslednjih godina uvozilo svinjsko meso iz EU?Budimović kaže da je jasno otkud takav trend i u svetu i i Evropi.Zahvaljujući tim standardima stočarima se sve meri, počev od toga da je za proizvodnju kilograma junećeg mesa neophodno da životinja popije 15.000 litara vode, da u isto vreme životinja proizvede 60 do 100 kilograma ugljendioksida, meri se da li je za proizvodnju hrane za životinje upotrebljena zemlja gde je urađena deforestacija, odnosno krčenje šuma, precizira stručnjak za stočarstvo.Kad izađu iz štale teško se vraćajuUz smanjenje ili čak i ukidanje nekih podsticaja, ove mere su dovele do toga da farmeri počnu da odustaju od stočarske proizvodnje. I taj trend pada se ne može lako zaustaviti. Rast se ne može očekivati, već samo stagnacija.On ukazuje na to da generalno usporava proizvodnja mesa u svetu gde ukupna proizvodnja iznosi 440 miliona tona, u Evropskoj uniji je to oko 44 miliona tona, a kod nas je to nekih 520. 000 tona svih vrsta. Pad broja grla stoke beleži i Srbija koja je za deset godina između dva poljoprivredna popisa za trećinu smanjila broj svinja, a za petinu goveda.Budimović ipak napominje da, osim svinjskog mesa, Srbija proizvodi dovoljne količine ostalog za svoje potrebe. On je izrazio nadu da nećemo posegnuti za svim strogim pravilima za kojima je EU koja su je koštala.Ono što, međutim, treba da primenimo a što nemamo i zbog čega je došlo do pada u stočarstvu je, kako kaže izostanak primene sistemskih mera. Mnogo novca ide u podsticaje, ali se, kako kaže, taj novac ne vraća u proizvodnju, u osavremenjavanje, u reprodukciju, u ishranu, u kvalitet. Uz to, dodaje on, pogađa nas pojava zaraznih bolesti u stočarskoj proizvodnji, konkretno afrička kuga svinja.Utiče i na nasPo njegovom mišljenju, to što se dešava sa stokom u EU za nas će biti otežavajući faktor, jer smo, kako kaže, tanka ekonomija koju svaki talas iz Evrope pogodi. To se najbolje vidi po tome što su viškovi svinjskog mesa u EU zbog konkurentne cene završili kod naših prerađivača i direktno uticali na našu proizvodnju svinja.Budimović, ipak, smatra da mi i dalje imamo svoje mesto na EU tržištu, zato što je naša junetina definitivno mnogo kvalitetnija, zato što je reč o junadima starosti do 12 meseci. Tovno govedarstvo u u poslednje vreme kod nas beleži rast.Tačno je, kaže, da decenijama imamo odobrenu kvotu za izvoz 8.700 tona bebi bifa godišnje u EU i da ne dostignemo ni 10 odsto te kvote. Prošle godine smo izvezli tek 560 tona u EU, jer jednostavno to je zadnji čerek, a pitanje je kome onda prodati prednji čerek. Ne isplati se klati vola za kilo mesa.Kao GeneksStručnjak za stočarstvo smatra da treba posegnuti za nekim starim, dobrim iskustvima, kakav je, na primer, bio Geneks.„Treba jedna takva firma koja će da dođe kod našeg farmera da kaže: Evo za 20 teladi, imaš hranu, imaš veterinarsku zaštitu, cena je ta, dolazimo za devet meseci.I naš farmer je obezbeđen, zna da će doći neko ko će otkupiti, zna da će tu robu svu prodati, i to je bilo organizovano.Prednji čerek je prodavan na neka tržišta ili za preradu, jer smo imali veći izvoz tih proizvoda, a zadnji čerek, milanez, je najčešće išao u Grčku i Italiju.I mi smo tada izvozili po 10.000 tona na godišnjem nivou“, ističe Budimović.Kako slikovito primećuje, to nije bilo pre sto nego pre 15-20 godina.Jednostavno, kako ističe, treba neko da se bavi time, jer naši farmeri nemaju ni vremena, ni iskustva, ni znanja oko neophodne dokumentacije i ostalog što je potrebno.U međuvremenu tržište se izgubilo, ljudi su našli druge dobavljače, ali polako bi trebalo možda razmišljati i u tom smeru da nam treba jedna organizovana služba koja bi se time bavila.Traže i piletinuOn ukazuje da junetina nije jedina mogućnost, jer će potrošnja svinjskog mesa koja je držala primat, biti zamenjena živinskim mesom koje će biti mnogo više zastupljeno na trpezi stanovnika EU, jer je jeftinije, dostupnije, lakše se sprema, a posebno što se kapital u tom slučaju obrne za kraće vreme.EU je dugo bilo tržište zatvoreno za srpsku piletinu zbog neophodnosti usklađivanja sa tamošnjim pravilima veterinarske sertifikacije i kontrole salmonele. Pomake smo napravili i radi se na otvaranju tog tržišta koje je sve veći konzument te vrste mesa.Iako je primetan pad potrošnje posebno crvenog mesa u EU, Evropa je i dalje vrlo referentan potrošač. Uz to, Azija i severna Afrika, koja je sada na vrlo niskom nivou upotrebe mesa, imaće tendenciju rasta. Prognoze su da će do 2035. godine potrošnja sa 0,7 kilograma po stanovniku godišnje ići i do 10 kilograma, kaže Budimović.On, uz to, napominje da nismo dovoljno iskoristili potencijal činjenice da naše životinje nisi hranjene genetski modifikovanim organizmima i da su proizvodi od životinja non-GMO. Na tome treba marketinški raditi i to jasno staviti do znanja, smatra sagovornik Energije Sputnjika.Usporilo štampanje mesaBudimović se nada da će usporiti i agresivni medijski trend zagovaranja zdravog života koji je mleko i crveno meso kao proteine životnjskog porekla maltene proglasio nezdravom hranom. Kao što je, kako kaže, posle buma pojave štampanog 3D mesa, polako usporio taj istraživački deo, jer se na kraju videlo da je to komercijalno neisplativo.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
srbija, srbija – ekonomija, ekonomija, energija sputnjika, analize i mišljenja
srbija, srbija – ekonomija, ekonomija, energija sputnjika, analize i mišljenja
Hoće li tri de štampač mesa zameniti obore — prave životinje mnogo piju i emituju gasove /video/
Pad broja grla stoke u EU u prošloj godini nije izuzetak već višegodišnji trend do koga je, pre svega, dovela primena nove regulative i smanjenje nekih podsticaja. Dok je tako u EU ne treba očekivati drugačiju situaciju ni u Srbiji koja od uvoznika ne može preko noći ponovo postati izvoznik mesa.
Na to u emisiji
Energija Sputnjika ukazuje sekretar Udruženja za stočarsku proizvodnju u Privrednoj komoti Srbije, Nenad Budimović koji smatra da bismo morali da tražimo nova tržišta, ali na organizovan način kojim bi se bavila posebno za to formirana kompanija.
Kancelarija Evropske unije za statistiku - Evrostat, ovih dana je saopštila da je broj grla stoke u EU nastavio je da se smanjuje tokom 2025. godine i to u svim glavnim kategorijama. Na kraju prošle godine bilo je za 0,5 odsto manje svinja nego godinu ranije. Broj goveda smanjen je za 2,8 odsto, dok je broj ovaca opao za 1,7 odsto. Istovremeno, broj koza smanjen je za 1,6 odsto.
Taj manji broj grla u prošloj godini ne bi bio razlog za brigu da u pitanju nije vičegodišnji trend, na šta upozorava i Evrostat.
EU sve veći uvoznik mesa
U poređenju sa stanjem od pre deset godina broj koza je manji za 17,5 odsto, ovaca za 12,2 odsto. Broj goveda je opao za 9,7 procenata, a broj svinja je zabeležio pad od 8,9 odsto. To se odrazilo i na smanjenje izvoza i povećanje uvoza mesa u EU.
Najveći udar i rekordan uvoz je u slučaju govežeg i telećeg mesa za čak 25 odsto, odnosno 33 procenta u odnosu na isti period lani. U isto vreme, izvoz goveđeg mesa iz EU prema trećim zemljama opao je za oko 13 odsto pa su zbog smanjene ponude, cene evropske govedine toliko visoke da su postale potpuno nekonkurentne na svetskom tržištu.
Izvoz svinjskog mesa zabeležio je pad od 12 odsto, a osim manjeg broja grla zbog ekoloških regulativa, veliki udarac za EU je bio i gubitak kineskog tržišta. Kina, veliki potrošač svinjskog mesa, donela je zakon da nema uvoza svinjetine iz država gde ne prođe više od tri godine od poslednjeg slučaja afričke kuge, napominje Budimović. To je dramatično smanjilo kupovinu iz Evrope i dovelo do viškova unutar same EU, pa se deo tog mesa sada preliva na tržišta van Unije, uključujući i Balkan.
Hronični deficit jagnjećeg i kozjeg mesa čini da uvoz kontinuirano raste po stopi i do 13 odsto godišnje uglavnom sa Novog Zelanda, Australije i Ujedinjenog Kraljevstva.
Jedina kategorija koja beleži rast proizvodnje i izvoza je živinsko meso. Kako farmeri masovno gase skupe i ekološki zahtevne farme svinja i goveda, oni prelaze na intenzivni uzgoj pilića, koji imaju brži ciklus proizvodnje i nižu cenu na tržištu.
Mnogo piju i emituju gasove
Šta je dovelo do toga kada čak trećina budžeta Evropske unije ide za poljoprivredu, čiji delatnici imaju velike podsticaje zbog čega je cena njihovih poljoprivrednih proizvoda bila izuzetno konkurentna i kako će se to odraziti na naše tržište koje je poslednjih godina uvozilo svinjsko meso iz EU?
Budimović kaže da je jasno otkud takav trend i u svetu i i Evropi.
„Jednostavno, do toga je dovela primena nove oštrije regulative, pogotovo u Evropskoj uniji poslednjih 4-5 godina, koja se pre svega odnosi na na ekološke standarde, na trgovačke standarde, odnosno ugovore između proizvođača i trgovaca, na ambalažu. Evropa je donela odluku da maltene destimuliše stočarsku proizvodnju, odnosno proizvodnju mesa i mleka“, smatra sagovornik Sputnjika.
Zahvaljujući tim standardima stočarima se sve meri, počev od toga da je za proizvodnju kilograma junećeg mesa neophodno da životinja popije 15.000 litara vode, da u isto vreme životinja proizvede 60 do 100 kilograma ugljendioksida, meri se da li je za proizvodnju hrane za životinje upotrebljena zemlja gde je urađena deforestacija, odnosno krčenje šuma, precizira stručnjak za stočarstvo.
Kad izađu iz štale teško se vraćaju
Uz smanjenje ili čak i ukidanje nekih podsticaja, ove mere su dovele do toga da farmeri počnu da odustaju od stočarske proizvodnje. I taj trend pada se ne može lako zaustaviti. Rast se ne može očekivati, već samo stagnacija.
„Generalno u stočarstvu, jednom kada, kako se to kaže, životinja pređe prag štale teško se vraća. To je proizvodnja koja je vrlo zahtevna, to znamo, i onaj ko odustane znači da je zaista došao do kraja, da nema prostora više ni za angažovanjem ni za ulaganje“, ističe Budimović.
On ukazuje na to da generalno usporava proizvodnja mesa u svetu gde ukupna proizvodnja iznosi 440 miliona tona, u Evropskoj uniji je to oko 44 miliona tona, a kod nas je to nekih 520. 000 tona svih vrsta. Pad broja grla stoke beleži i Srbija koja je za deset godina između dva poljoprivredna popisa za trećinu smanjila broj svinja, a za petinu goveda.
Budimović ipak napominje da, osim svinjskog mesa, Srbija proizvodi dovoljne količine ostalog za svoje potrebe. On je izrazio nadu da nećemo posegnuti za svim strogim pravilima za kojima je EU koja su je koštala.
Ono što, međutim, treba da primenimo a što nemamo i zbog čega je došlo do pada u stočarstvu je, kako kaže izostanak primene sistemskih mera. Mnogo novca ide u podsticaje, ali se, kako kaže, taj novac ne vraća u proizvodnju, u osavremenjavanje, u reprodukciju, u ishranu, u kvalitet. Uz to, dodaje on, pogađa nas pojava zaraznih bolesti u stočarskoj proizvodnji, konkretno afrička kuga svinja.
Po njegovom mišljenju, to što se dešava sa stokom u EU za nas će biti otežavajući faktor, jer smo, kako kaže, tanka ekonomija koju svaki talas iz Evrope pogodi. To se najbolje vidi po tome što su viškovi svinjskog mesa u EU zbog konkurentne cene završili kod naših prerađivača i direktno uticali na našu proizvodnju svinja.
Budimović, ipak, smatra da mi i dalje imamo svoje mesto na EU tržištu, zato što je naša junetina definitivno mnogo kvalitetnija, zato što je reč o junadima starosti do 12 meseci. Tovno govedarstvo u u poslednje vreme kod nas beleži rast.
Tačno je, kaže, da decenijama imamo odobrenu kvotu za izvoz 8.700 tona bebi bifa godišnje u EU i da ne dostignemo ni 10 odsto te kvote. Prošle godine smo izvezli tek 560 tona u EU, jer jednostavno to je zadnji čerek, a pitanje je kome onda prodati prednji čerek. Ne isplati se klati vola za kilo mesa.
Stručnjak za stočarstvo smatra da treba posegnuti za nekim starim, dobrim iskustvima, kakav je, na primer, bio Geneks.
„Treba jedna takva firma koja će da dođe kod našeg farmera da kaže: Evo za 20 teladi, imaš hranu, imaš veterinarsku zaštitu, cena je ta, dolazimo za devet meseci.I naš farmer je obezbeđen, zna da će doći neko ko će otkupiti, zna da će tu robu svu prodati, i to je bilo organizovano.Prednji čerek je prodavan na neka tržišta ili za preradu, jer smo imali veći izvoz tih proizvoda, a zadnji čerek, milanez, je najčešće išao u Grčku i Italiju.I mi smo tada izvozili po 10.000 tona na godišnjem nivou“, ističe Budimović.
Kako slikovito primećuje, to nije bilo pre sto nego pre 15-20 godina.
Jednostavno, kako ističe, treba neko da se bavi time, jer naši farmeri nemaju ni vremena, ni iskustva, ni znanja oko neophodne dokumentacije i ostalog što je potrebno.
U međuvremenu tržište se izgubilo, ljudi su našli druge dobavljače, ali polako bi trebalo možda razmišljati i u tom smeru da nam treba jedna organizovana služba koja bi se time bavila.
On ukazuje da junetina nije jedina mogućnost, jer će potrošnja svinjskog mesa koja je držala primat, biti zamenjena živinskim mesom koje će biti mnogo više zastupljeno na trpezi stanovnika EU, jer je jeftinije, dostupnije, lakše se sprema, a posebno što se kapital u tom slučaju obrne za kraće vreme.
„Evropa žudi za živinskim mesom i za konzumnim jajima i tu su velike aktivnosti kroz Privrednu komoru Srbije (PKS) da se regulativa usaglasi sa evropskom, jer možemo da prodajemo vrlo povoljno, konkretno pileći file koji je tražen”, napominje sekretar Udruženja za stočarsku proizvodnju u PKS.
EU je dugo bilo tržište zatvoreno za srpsku piletinu zbog neophodnosti usklađivanja sa tamošnjim pravilima veterinarske sertifikacije i kontrole salmonele. Pomake smo napravili i radi se na otvaranju tog tržišta koje je sve veći konzument te vrste mesa.
Iako je primetan pad potrošnje posebno crvenog mesa u EU, Evropa je i dalje vrlo referentan potrošač. Uz to, Azija i severna Afrika, koja je sada na vrlo niskom nivou upotrebe mesa, imaće tendenciju rasta. Prognoze su da će do 2035. godine potrošnja sa 0,7 kilograma po stanovniku godišnje ići i do 10 kilograma, kaže Budimović.
On, uz to, napominje da nismo dovoljno iskoristili potencijal činjenice da naše životinje nisi hranjene genetski modifikovanim organizmima i da su proizvodi od životinja non-GMO. Na tome treba marketinški raditi i to jasno staviti do znanja, smatra sagovornik Energije Sputnjika.
Budimović se nada da će usporiti i agresivni medijski trend zagovaranja zdravog života koji je mleko i crveno meso kao proteine životnjskog porekla maltene proglasio nezdravom hranom. Kao što je, kako kaže, posle buma pojave štampanog 3D mesa, polako usporio taj istraživački deo, jer se na kraju videlo da je to komercijalno neisplativo.
