„Igre na nesreću“ razaraju Srbiju: Muzičke legende regiona ustale protiv reklamiranja kladionica
© Foto : Slika generisana veštačkom inteligencijom
Pratite nas
Pre pet godina u Centru za bolesti zavisnosti „Duga“ u Novom Sadu nije bilo nijednog korisnika koji je pomoć tražio zbog kockanja. Danas oni čine četvrtinu svih štićenika. To su deca. Projekat „Krokodili dolaze“ ulazi u treću fazu. Cilj je isti – da se zaustavi neetičko reklamiranje „igara na nesreću“ i spreči širenje bolesti zavisnosti među mladima.
Ovo za Sputnjik kaže Aleksandar Janić Jana, osnivač projekta "Krokodili dolaze". Region je ujedinio tako što je okupio najeminentinije muzčare, važnu poruku poslao tako da može brzo i lako da stigne do što više ljudi:
„Projekat je ujedinio najveća imena regionalne scene, od splitskog TBF-a i Džibonija, Gileta iz Električnog orgazma i Caneta, preko Zorana Predina i Vlatka Stefanovskog, do glumca Gorana Bogdana. Složno smo podigli glas i javno se suprotstavili problemu koji, tiho i surovo razara porodice.“
Sve je počelo na lokalnom nivou, kroz manje projekte čijim dometom Janić nije bio zadovoljan. Problem je očigledno prevelik da bi ostao u lokalnim okvirima, a zvanične institucije, poput ministarstava i gradskih uprava, ostale su neme na apele za sistemsku pomoć.
Dok se u zvaničnim državnim registrima i bolnicama vodi tek promil onih koji su otvorili karton kao zavisnici, procene stručnjaka i udruženja koja se bave lečenjem patološkog kockanja upozoravaju da je stvarna slika dramatična. Srbija danas, veruje se, ima blizu 300.000 patoloških kockara.
Gerilska borba i muzički bunt
Da je problem eksplodirao brže od bilo koje druge bolesti zavisnosti u poslednjih petnaest godina, potvrđuje i Janićevo iskustvo sa terena. Godinama volonterski pomaže zavisnicima u Centru „Duga“.
„Mi smo narod koji je loše sistemski organizovan, ali kada je potrebno delovati gerilski, partizanski, onda smo i te kako dobri. Izbor je pao na ono što našem narodu najbrže budi emociju, a što je moglo da se izvede bez budžeta - muzičku poruku. Prvi poziv upućen Saši Antiću iz splitskog sastava TBF pokrenuo je lavinu. Preko njega se priključio Džiboni, a zatim i ostali umetnici iz celog regiona, svesni da, iako se zakonski okviri razlikuju, problem raste svuda.“
Prva faza projekta, koja traje već više od godinu dana, imala je jasan cilj - pozvati javne ličnosti da prestanu da reklamiraju kladionice. Rezultat nije izostao:
„Neki od njih, poput glumca Gorana Bogdana, ne samo da su se javno izvinili regionu zbog učešća u takvim kampanjama, već su postali i zaštitna lica ove borbe. Nakon osvežene pesme Električnog orgazma, „Krokodili dolaze“, usledio je „Bonus dobrodošlice.“
Kampanja "Krokodili dolaze" zalaže se za zabranu neetičkog reklamiranja kockarnica i poštovanje zakona iz ove oblasti
© Foto : Sputnjiku ustupio Aleksandar Janić Jana
Zavisan od kocke – sa osam godina
Janić naglašava da se u svojoj borbi svesno više ne služi terminom „igre na sreću“, jer je ceo sistem dizajniran tako da uspava oprez javnosti, dok unutrašnjost kladionica, koja podseća na bleštave diskoteke iz osamdesetih nudi lažnu nadu u siromašnim društvima.
Naš sagovornik naglašava da se projekat „Krokodili dolaze“ ne zalaže za radikalno zatvaranje kladionica, već za uvođenje etičkih pravila i, pre svega, doslednu primenu zakona, koji trenutno postoje samo na papiru. Praksa pokazuje da su postojeći mehanizmi zaštite potpuno zakazali u sudaru sa profitom.
„Imali smo slučaj čoveka koji se prijavio za samoisključenje iz sistema klađenja. Nalog mu jeste blokiran, ali ga je već sledećeg dana pozvao menadžer kladionice i sugerisao mu da nastavi da igra preko lične karte majke ili sestre. Čovek nije izdržao ni dan. Prijavio se preko majčinog imena i izgubio 65.000 evra. Imamo zakone koji izgledaju kao da su ih pisale same kladionice“, upozorava.
Najveća tragedija, dodaje Janić, nije ukraden novac, već razorene čitave porodice. Neretko i roditelji nesvesno uvlače sopstvenu decu u ovaj pakao:
„Imali smo stravičan slučaj iz Beograda koji je Centar prijavio UNICEF-u, gde je dete od svega osam godina razvilo patološku zavisnost - jer se kockalo zajedno sa ocem.“
Zdravstvene posledice patološkog kockanja, od koga suštinski strada cela porodica
© Foto : Sputnjiku ustupio Aleksandar Janić Jana
Podrška iz Rusije u borbi „na suvo“
Janićev rad i beskompromisni stavovi prepoznati su i na međunarodnom nivou. Tokom velikog skupa pri UNODC-u (Kancelarija UN za borbu protiv droge i kriminala) u Beču, on je kao predstavnik civilnog sektora iz Srbije, javno podržao oštru politiku Ruske Federacije koja, za razliku od dobrog dela Evropske unije, buprenorfin i metadon tretira isto kao heroin i kokain.
„Nisam pobornik supstitucione terapije i ideje da se jedna droga zameni drugom. To lepo zvuči na papiru, da država daje legalnu drogu kako društvo ne bi trpelo krađe i prevare. Možda je sitnih krađa manje, ali po koju cenu? Ljudi koji dobiju zamensku terapiju to ne doživljavaju kao most ka izlasku, već kao mogućnost da do kraja života imaju besplatnu drogu“, objašnjava Janić, koji je zbog ovog stava pozvan i kao predavač na stručni skup u Moskvi.
Vaskrsenje iz 17 godina užasa
Ono što Aleksandru Janiću daje kredibilitet u radu sa mladima jeste njegovo sopstveno, surovo životno iskustvo. Iza njega je sedamnaest godina borbe sa zavisnošću od psihoaktivnih supstanci i alkohola. Rođen je 1968. godine, sa tugom konstatuje da je jedini preživeli iz svoje tadašnje ekipe.
U Centar „Duga“, koji funkcioniše kao hrišćanska zajednica zasnovana na principima ljubavi, pripadnosti i korisnosti, Jana je došao kao bivši panker i di-džej, sa namerom da - dostojanstveno umre.
„Prvi put kada sam umirao, bio sam bez dokumenata, pio sam sa beskućnicima i lako sam mogao završiti kao NN lice. Kada kroz zavisnost nastupi teška depresija, čovek želi samo da ode. Ali u „Dugi“ me niko nije osudio, ni kaznio. Pridržali su me i podigli. Vratiti nadu tamo gde je davno nestala. To je za mene mogao samo Bog. Danas sam drugi čovek, ponovo sam rođen.“
Njegova životna priča bez filtera i stigme je ono što pokreće mlade ljude koji danas dolaze u Centar:
„Kada vide Janu, za koga kažu da je „vaskrsao“, u njima se budi jednostavna misao, ako je mogao Jana, koji je bio najgori od sve dece, valjda mogu i ja.“
Glumac Goran Bogdan javno se izvinio regionu zbog učešća u promociji kockanja
© Foto : Sputnjiku ustupio Aleksandar Janić Jana
Reč je o „igrama na nesreću“
Najveći alarm za društvo zapravo su podaci o najmlađima. Najnovija istraživanja pokazuju da se čak 47 odsto srednjoškolaca uzrasta od 15 do 18 godina aktivno kocka. Ono što najviše brine jeste dramatičan generacijski obrt na odvikavanju, dok su se pre deceniju i po za pomoć javljali ljudi u tridesetim i četrdesetim godinama, danas mladi od 18 do 25 godina čine čak 90 odsto onih koji traže spas za sebe i svoje porodice.
„Morali smo reagovati na mehanizam „bonus dobrodošlice“, ljudima preko svih medija nudi iznos za početak klađenja. To me je jako emotivno pogodilo zato što je i moja heroinska zavisnost započela tako što mi je neko došao sa heroinskim paketom „bonusa dobrodošlice“.
Treća faza projekta počinje na jesen, a već je u toku stvaranje nove pesme, nove poruke, koja će, kaže Janić, biti najznačajnija.
„Počeli smo da istražujemo i javno mnjenje u Srbiji i okolnim zemljama. Potrudićemo se da pokažemo da su „igre na sreću“ koje olako tako nazivamo, u stvari "igre na nesreću" u tome će nam pomoći novi spot. Pokrenuli smo i naučni kutak, pokušaćemo da sve i dokumentujemo. Kontaktirali su nas iz UNICEF-a i UN, jer ovakvo telo kod njih ne postoji. Sa nestrpljenjem očekuju rezultate istraživanja.“
Pogledajte i:
