„Hoću promenu“: Zašto suverenizam u Evropi nezadrživo jača /video/
© AP Photo / Martin Meissner
Pratite nas
Borba između suverenizma i globalizma u Evropi nije uzrokovana toliko idejnim razlikama, koliko je odgovor na probleme za koje aktuelna evropska elita nema rešenja, kamoli na njene laži koje više ne pale, ocenjuje novinar Slavoljub Kačarević.
Globalizacija je do juče izgledala kao nešto nezadrživo i večno, a kako ističe Kačarević, sada se, kao i uvek, dešava borba starog i novog.
„Tako će i sada da bude, ali nadam da serija izbora koji dolaze u Evropi donosi ipak neke nove ljude, nove vetrove, makar oni i ne bili idealni kao što bismo mi voleli“, navodi novinar u emisiji Svet sa Sputnjikom.
Talas nezadovoljstva aktuelnom politikom
Kačarević navodi kao primer situaciju u Nemačkoj gde jačaju pozicije Alternative za Nemačku, koja je, kako kaže, tipična antiestablišment stranka čije pozicije jačaju na talasu nezadovoljstva građana aktuelnom politikom.
„Danas je ta stranka do te mere ojačala jer očigledno prepoznaje potrebe publike, za razliku od vladajućih stranaka koje se oglušuju o te potrebe – a nemačke vlasti je najbolje opisala njihova prethodna ministarka spoljnih poslova, sada šef Generalne skupštine UN Analena Berbok, koja je rekla da nju uopšte ne zanima šta misle nemački birači“, podseća on.
U takvom ambijentu, dodaje Kačarević, AfD napreduje pa se očekuje da na pokrajinskim izborima na jesen dobije još više glasova ili čak ostvari apsolutnu pobedu, što diže temperaturu u Nemačkoj.
„To zaista ugrožava celu tu nemačku strukturu koja je poslednjih 15-20 godina bila je nedodirljiva. I sad reagovanje vlasti postaje sve ozbiljnije i opasnije - uopšte ne treba da sumnjamo da će na AfD biti izvedeni razni propagandni i slični udari”, upozorava naš sagovornik, ukazujući da je dosad bilo više inicijativa da se AfD i zabrani jer je „zapala za oko“ evropskoj dubokoj državi.
AfD, ističe on, izaziva strah kod struktura koje koje drže vlast širom Evrope, a nemaju rešenje za probleme koje građani sve bolje vide pa umesto odgovora gledaju da suzbiju konkurenciju – tako je bilo u Rumuniji, Francuskoj, Mađarskoj...
Zloupotreba rusofobije
Politikolog Mihailo Savić dodaje da nema sumnje da je još jedan kriterijum za obračun sa suverenističkim partijama njihov stav prema eventualno boljim odnosima sa Rusijom.
„Svako ko pokuša da kaže nešto pozitivno o Rusiji bilo gde u Zapadnoj Evropi to će automatski biti iskorišćeno protiv njega. A zapravo kad se pitamo zašto je Evropa suicidna i dozvoljava sebi da ima tako loše odnose sa Rusijom i da uništava svoju ekonomiju, to je zbog internih problema.“
Kako kaže, u evropskom establišmentu primetili su da je dovoljno rusofobije kreirano u Evropi da to mogu da iskoriste u javnom mnjenju za svoje planove.
Nije sama suština da oni ne vole AfD zato što AfD nešto normalno misli o Rusiji nego je, uveren je Savić, baš obrnuto – ljudi žive sve gore, vladajuće strukture postižu rekorde po nepopularnosti a onda pokušavaju da nađu nešto gde mogu da dobiju neke političke poene.
Evropski paradoksi – kao drveni šporet
Kačarević ukazuje da pritom aktuelne strukture u Evropi ne prezaju ni od paradoksalnih pa i šizofrenih poteza poput činjenice da se u Nemačkoj vodi proces protiv Ukrajinca odgovornog za teroristički napad na Severni tok, a da Berlin istovremeno zdušno podržava Kijev.
„Imamo neku vrstu kulminacije totalnog odsustva bilo kakvih principa u politici. To se sad pretvorilo u politički krpež, tu više nema ni programa, ni stavova. To više nema nikakvog rezona i očigledno se sve svodi na bitku za trenutni rejting. Strašno je uticajan inženjering javnih komunikacija. Postoje dve paralelne igre, jedno je upravljanje državama i politikom, a drugo je stvaranje predstave o tome kod publike. Danas to izgleda kao potrošena formula tako da ne pali, ili pali sve manje. I onda primećujemo paradokse, da ljudi govore blago rečeno nedosledne stvari, kao drveni šporet.“
Može se reći da je laganje danas u Evropi dovedeno do vrlo visokih nivoa - laže se na svakom mestu, u svakom pogledu, u neviđenim dimenzijama pa je, konstatuje Kačarević, to slučaj i sa diverzijom Severnog toka gde Nemačka podržava zemlju čije su oružane snage uništile jednu od njenih strateških i najskupljih investicija.
Još jedno oruđe u obračunu sa suverenistima su, kako kaže, optužbe za korupciju što se vidi na primeru Le Penove.
„Korupcija ostaje zgodno sredstvo, a ona ne može da se koristi bez modernih sredstava kao što su spoj medija i obaveštajnih službi koje mogu biti raspoređene u razne tinktankove ili agencije, ali rade sa dovoljno resursa i dobrih stručnjaka da mogu da se u javnosti stvori odgovarajući utisak o korupciji čoveka, stranke, države. I da se onda tim utiskom upravlja. U svakom slučaju kad se javno krene sa nekom akcijom otkrivanja korupcije, emancipovani potrošač savremenih medija trebalo bi da bude oprezan, to je pozorište senki, treba da proniknemo zašto baš sad, zašto baš ovaj čovek. I tu bi već mogli da otkrijemo ko vodi igru“, objašnjava metodologiju Kačarević.
Uloga evropskih mejnstrim medija
Savić upozorava na ulogu evropskih medija, koji su, smatra, učili od američkih kako da plaše narod.
„Mediji u Evropi su uspeli da ubede Evropljane da Rusi imaju nešto suštinsko protiv njihovog stila života, mada ne mogu do kraja da tačno kažu kako…Jedini njihov suštinski problem sa Rusijom, koja nije zainteresovana da na bilo koji način učestvuje u menjanju života nekog Nemca ili Francuza, jeste što stavljaju Evropu u poziciju gde se više ne podrazumeva njihova nadmoć - političko-moralna, ekonomska, geopolitička. A ono što Rusija predstavlja u Evropi je doskora bilo - neki istočni slovenski ludaci, divljaci koji se ne mogu porediti sa našom civilizacijom”, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Ali problem je, dodaje, što je Istok prvi put u istoriji za Evropljane nešto što je očigledno naprednije od njih – oni nisu više ni centar mišljenja, ni centar ekonomije i tehnologije – a mislili su da su mnogo relevantni.
„Suštinski njihovo uverenje je bilo da su oni najbolji, jer su oni Evropljani, a ne zato što su izabrali neki najbolji sistem. Sada kad se to ruši, nemaju objašnjenja zašto. I nalaze su u katastrofalnoj poziciji, koja onda rezultira u podršci od, recimo, 13 odsto… Dolazi do ogromne pobune koje suštinski je bazirana na vrlo konkretnim materijalnim problemima.“
„Ja samo želim promenu“
Došlo se dotle, kaže Savić, da svi dosad isprobani „lekovi“ protiv suverenista ne daju efekta - suvernizam dolazi a čak je i stav mejnstrim medija prema tome postao nebitan.
„Ljudi su toliko puta videli da se nešto u njihovoj realnosti suštinski ne uklapa sa pričom koju mediji pričaju da na kraju dana, čak i da nastave da guraju tu retoriku, ne mogu sebe da ponude kao bolju alternativu. Zato u Nemačkoj više nije relevantno ni šta neko misli o AfD-u – ja samo želim promenu!“
