https://lat.sputnikportal.rs/20260711/drama-na-samitu-nato---trgovina--nasilje-i-ucene-1201206413.html
Drama na samitu NATO - trgovina, nasilje i ucene
Drama na samitu NATO - trgovina, nasilje i ucene
Sputnik Srbija
Pozicija Donalda Trampa na samitu NATO u Ankari bila je jasna – demonstracija sile kojom je američki predsednik prinudio svoje „saveznike“ na nabavku novog... 11.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-11T16:15+0200
2026-07-11T16:15+0200
2026-07-11T16:15+0200
svet
svet
svet – politika
nato
samit
ankara
donald tramp
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/0b/1133241901_0:232:2863:1842_1920x0_80_0_0_779e85136ed80af359546aeb6307fdd5.jpg
Ovako u emisiji „Novi Sputnjik poredak“ samit NATO u Ankari komentarišu Ratko Krsmanović iz Mreže za zaštitu čovečanstva i pukovnik u penziji Sreten Egerić.Prema Krsmanovićevim rečima, samit je najavljen gromoglasno, kao istorijska prekretnica koja bi Alijansu trebalo da transformiše u „NATO 3.0“. Međutim, primetno je bilo kako se ponašao američki predsednik koji je svoju posetu započeo agresivno, oštrim kritikama na račun evropskih saveznika.Trampov vojno-industrijski biznis pohodDok smo, sa jedne strane, mogli da vidimo idilične slike turskih oficira koji svojim kolegama iz inostranstva pokazuju znamenitosti Ankare, unutar predsedničke palate u kojoj se održavao samit odvijala se prava drama, koju je naš sagovornik nazvao „svojevrsnom arenom nasilja i najrazličitijih ucena“.Donald Tramp je odmah krenuo žestoko, napadom na saveznike iz Evrope, zato što mu nisu pomogli u agresiji na Iran, a potom je pripretio povlačenjem pet hiljada američkih vojnika iz Evrope, dodaje Krsmanović.Tako su, na primer, Velika Britanija i Holandija kupile amfibijske brodove u vrednosti od 3,2 milijarde dolara. Tu su i brojni drugi ugovori, što je ohrabrilo Trampa, koji svoje biznis varijante smatra velikim diplomatskim uspehom, dodaje on.Rascep do rascepaSa druge strane, na samitu je bilo primetno više rascepa u Alijansi. Pored onog koji postoji, a to je rascep između dve obale Atlantika, primetan je i onaj između Poljske, baltičkih i nordijskih zemalja, koje sa lakoćom prihvataju značajno povećanje finansijskih sredstava koje članice treba da izdvajaju za vojne potrebe sa jedne i mediteranskih zemalja sa druge strane koje se tome protive jer ne bi mogle da izdrže ekonomski pritisak.Krsmanović naglašava da povećanje izdvajanja novčanih sredstava sa dva na pet odsto BDP-a za vojne potrebe vuče za sobom posledice – članice Alijanse moraće da štede na drugim stvarima kao što su školstvo, zdravstvo, penziono i socijalno osiguranje. Time Evropa gubi socijalni momenat, po kome je bila prepoznatljiva u decenijama posle Drugog svetskog rata – koncept socijalne države koji je na zapadu Evrope stvoren biće urušen. Zato je samit u Ankari i bio dramatičan iako se to možda u javnosti i nije sasvim jasno videlo.Sve NATO vojske su iscrpele svoje potencijaleSamit u Ankari trebalo bi da bude nova faza u razvoju NATO-a, kaže pukovnik u penziji Sreten Egerić, koji podseća da je prva faza u istoriji ovog saveza bila tokom trajanja Hladnog rata, da je druga faza počela agresijom na Saveznu republiku Jugoslaviju, a da bi sada trebalo da otpočne treća.Ali, problem je u tome što su sve vojske članica Alijanse iscrpljene. Američku vojsku iscrpeli su „beskonačni ratovi“ koje je vodila u Iraku i Avganistanu (posebno u Avganistanu). Tada su, podseća Egerić, evropske države učestvovale – u Iraku je Americi pomagala takozvana „koalicija voljnih“, dok su u Avganistan skoro sve evropske članice NATO-a slale svoje kontingente, pa je bilo država koje su slale po nekoliko vojnika i onih koje su slale i po nekoliko hiljada vojnika.Međutim, danas je situacija drugačija – vojske evropskih članica NATO u Ukrajini su izgubile više od šezdeset odsto potencijala koje su koristile za razvoj ratnih jedinica. Zato i nisu mogle da pomognu Trampu u njegovoj agresiji na Iran, objašnjava Egerić.On je saglasan sa Krsmanovićem kada je u pitanju Trampov nastup u Ankari – sva zamešateljstva američkog predsednika svode se na trgovinu i, zapravo, pljačku Evrope tako što će ih naterati da kupuju američko oružje. Ne samo što su SAD naterale Zapadnu Evropu na deindustrijalizaciju, nego sada pokušavaju da uzmu ono malo novca što je ostalo u slamaricama, navodi naš sagovornik i podseća da su pojedine evropske zemlje, na primer, Italija i Španija prezadužene preko svake mere. Zato se i opiru povećanju izdvajanja sredstava za NATO.Evropski lideri ne smeju da priznaju da su potpuno poraženi u Ukrajini, jer bi za njih to bila potpuna katastrofa. Bilo bi potrebno da mnogo toga objasne svojim građanima, od toga kako su trošili novce poreskih obveznika do toga da bi morali da priznaju da su vodili potpuno pogrešnu politiku. Bio bi to kraj karijere za mnoge evropske lidere. Zato i istrajvaju na stavu da Ukrajinu treba bespogovorno i dalje pomagati kao „istureno odeljenje“ za rat protiv Rusije.Godinu 2029. evropski lideri uzimaju kao omu kada će biti spremni da se direktno uključe u rat protiv Rusije, ali malo je verovatno da je tako nešto moguće, jer je Evropa potpuno deindustrijalizovana i svi pokušaji obnove evropske vojne industrije padaju u vodu kada se pogleda koliko je Evropa zavisna od uvoznih komponenti.Egerić navodi primer da evropske kompanije nisu sposobne da proizvedu jedan upaljač bez uvoznih komponenti. Isto važi i za metke. U Evropi se ne proizvodi ni papir na kome bi trebalo nacrtati projekat za metak, a kamo li same komponente od kojih metak sastoji, dodaje Egerić. Zato, prema njegovim rečima, na samit NATO-a, koji je nazvan istorijskim, pa i na pokušaje transformacije Alijanse u „NATO 3.0“, na na Zapadu može da se gleda samo kao na „lepu priču“ od koje, u stvarnosti ne može mnogo toga da se očekuje.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet, svet – politika, nato, samit, ankara, donald tramp
svet, svet – politika, nato, samit, ankara, donald tramp
Drama na samitu NATO - trgovina, nasilje i ucene
Pozicija Donalda Trampa na samitu NATO u Ankari bila je jasna – demonstracija sile kojom je američki predsednik prinudio svoje „saveznike“ na nabavku novog oružja iz SAD. Tramp taj trgovački poduhvat posmatra kao veliki uspeh, ali raspukline u Alijansi i dalje ostaju.
Ovako u emisiji „Novi Sputnjik poredak“ samit NATO u Ankari komentarišu Ratko Krsmanović iz Mreže za zaštitu čovečanstva i pukovnik u penziji Sreten Egerić.
Prema Krsmanovićevim rečima, samit je najavljen gromoglasno, kao istorijska prekretnica koja bi Alijansu trebalo da transformiše u „NATO 3.0“. Međutim, primetno je bilo kako se ponašao američki predsednik koji je svoju posetu započeo agresivno, oštrim kritikama na račun evropskih saveznika.
Trampov vojno-industrijski biznis pohod
Dok smo, sa jedne strane, mogli da vidimo idilične slike turskih oficira koji svojim kolegama iz inostranstva pokazuju znamenitosti Ankare, unutar predsedničke palate u kojoj se održavao samit odvijala se prava drama, koju je naš sagovornik nazvao „svojevrsnom arenom nasilja i najrazličitijih ucena“.
Donald Tramp je odmah krenuo žestoko, napadom na saveznike iz Evrope, zato što mu nisu pomogli u agresiji na Iran, a potom je pripretio povlačenjem pet hiljada američkih vojnika iz Evrope, dodaje Krsmanović.
„Međutim, na kraju je situacija relaksirana. Ispostavilo se da je to samo Trampova početna trgovačka varijanta jer je uspeo da uveri evropske lidere da izvuku novčanike i potpišu ugovore teške desetine milijardi dolara u korist vojno-industrijskog kompleksa SAD“, navodi Krsmanović.
Tako su, na primer, Velika Britanija i Holandija kupile amfibijske brodove u vrednosti od 3,2 milijarde dolara. Tu su i brojni drugi ugovori, što je ohrabrilo Trampa, koji svoje biznis varijante smatra velikim diplomatskim uspehom, dodaje on.
Sa druge strane, na samitu je bilo primetno više rascepa u Alijansi. Pored onog koji postoji, a to je rascep između dve obale Atlantika, primetan je i onaj između Poljske, baltičkih i nordijskih zemalja, koje sa lakoćom prihvataju značajno povećanje finansijskih sredstava koje članice treba da izdvajaju za vojne potrebe sa jedne i mediteranskih zemalja sa druge strane koje se tome protive jer ne bi mogle da izdrže ekonomski pritisak.
Krsmanović naglašava da povećanje izdvajanja novčanih sredstava sa dva na pet odsto BDP-a za vojne potrebe vuče za sobom posledice – članice Alijanse moraće da štede na drugim stvarima kao što su školstvo, zdravstvo, penziono i socijalno osiguranje. Time Evropa gubi socijalni momenat, po kome je bila prepoznatljiva u decenijama posle Drugog svetskog rata – koncept socijalne države koji je na zapadu Evrope stvoren biće urušen. Zato je samit u Ankari i bio dramatičan iako se to možda u javnosti i nije sasvim jasno videlo.
„Taj takozvani „NATO 3.0“ treba da predstavlja tu novu treću fazu praktično reforme NATO-a. Kada govorimo o tome, treba reći da je zaista ovaj samit predstavlja, kako neki analitičari kažu, svojevrstan dramatičan teatar, teatar napetosti kako sam pročitao u pojedinim stranim medijima“, ističe Krsmanović.
Sve NATO vojske su iscrpele svoje potencijale
Samit u Ankari trebalo bi da bude nova faza u razvoju NATO-a, kaže pukovnik u penziji Sreten Egerić, koji podseća da je prva faza u istoriji ovog saveza bila tokom trajanja Hladnog rata, da je druga faza počela agresijom na Saveznu republiku Jugoslaviju, a da bi sada trebalo da otpočne treća.
Ali, problem je u tome što su sve vojske članica Alijanse iscrpljene. Američku vojsku iscrpeli su „beskonačni ratovi“ koje je vodila u Iraku i Avganistanu (posebno u Avganistanu). Tada su, podseća Egerić, evropske države učestvovale – u Iraku je Americi pomagala takozvana „koalicija voljnih“, dok su u Avganistan skoro sve evropske članice NATO-a slale svoje kontingente, pa je bilo država koje su slale po nekoliko vojnika i onih koje su slale i po nekoliko hiljada vojnika.
Međutim, danas je situacija drugačija – vojske evropskih članica NATO u Ukrajini su izgubile više od šezdeset odsto potencijala koje su koristile za razvoj ratnih jedinica. Zato i nisu mogle da pomognu Trampu u njegovoj agresiji na Iran, objašnjava Egerić.
On je saglasan sa Krsmanovićem kada je u pitanju Trampov nastup u Ankari – sva zamešateljstva američkog predsednika svode se na trgovinu i, zapravo, pljačku Evrope tako što će ih naterati da kupuju američko oružje. Ne samo što su SAD naterale Zapadnu Evropu na deindustrijalizaciju, nego sada pokušavaju da uzmu ono malo novca što je ostalo u slamaricama, navodi naš sagovornik i podseća da su pojedine evropske zemlje, na primer, Italija i Španija prezadužene preko svake mere. Zato se i opiru povećanju izdvajanja sredstava za NATO.
„NATO i SAD nisu više ono što su bili kada su izvršili agresiju na SRJ 1999. Sada su u mnogo lošijoj poziciji. Da nema nuklearnog naoružanja, tek bismo onda videli, ne da je car go, nego da je kostur“, konstatuje Egerić.
Evropski lideri ne smeju da priznaju da su potpuno poraženi u Ukrajini, jer bi za njih to bila potpuna katastrofa. Bilo bi potrebno da mnogo toga objasne svojim građanima, od toga kako su trošili novce poreskih obveznika do toga da bi morali da priznaju da su vodili potpuno pogrešnu politiku. Bio bi to kraj karijere za mnoge evropske lidere. Zato i istrajvaju na stavu da Ukrajinu treba bespogovorno i dalje pomagati kao „istureno odeljenje“ za rat protiv Rusije.
Godinu 2029. evropski lideri uzimaju kao omu kada će biti spremni da se direktno uključe u rat protiv Rusije, ali malo je verovatno da je tako nešto moguće, jer je Evropa potpuno deindustrijalizovana i svi pokušaji obnove evropske vojne industrije padaju u vodu kada se pogleda koliko je Evropa zavisna od uvoznih komponenti.
Egerić navodi primer da evropske kompanije nisu sposobne da proizvedu jedan upaljač bez uvoznih komponenti. Isto važi i za metke. U Evropi se ne proizvodi ni papir na kome bi trebalo nacrtati projekat za metak, a kamo li same komponente od kojih metak sastoji, dodaje Egerić. Zato, prema njegovim rečima, na samit NATO-a, koji je nazvan istorijskim, pa i na pokušaje transformacije Alijanse u „NATO 3.0“, na na Zapadu može da se gleda samo kao na „lepu priču“ od koje, u stvarnosti ne može mnogo toga da se očekuje.
