Brisel vozačima krade dane: Ugrožen i uvoz i izvoz
12:56 11.07.2026 (Osveženo: 15:12 11.07.2026)
© Sputnik / Mihail Golenkov
/ Pratite nas
Transportna udruženja iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, i Severne Makedonije dala su Briselu ultimatum da do 10. avgusta prilagodi svoje pravilo o ulasku i zadržavanju u Šengen zoni, jer ozbiljno ugrožava međunarodni transport i opstanak transportnih kompanija. Ukoliko ne bude konkretnog rešenja, najavljuju nove proteste.
Profesionalni vozači kamiona iz Srbije i regiona suočavaju se sa neviđenim pritiskom na putevima Evropske unije. Zbog striktne primene EES sistema koji vozače tretira kao obične turiste, naši prevoznici završavaju sa lisicama na rukama i deportacijama, što preti da potpuno parališe izvoz i domaću privredu.
Predsednik Poslovnog udruženja „Međunarodni transport“ Neđo Mandić kaže za Sputnjik da problem ulaska i izlaska u Šengen traje godinama, ali da je uvođenjem strožih kontrola boravka u šengenskom prostoru postao kritičan.
Šengenski sporazum je napravljen kako bi olakšao kretanje ljudi, ali je njegovim proširenjem 2008. godine na zemlje koje se graniče sa Zapadnim Balkanom počeo da stvara ozbiljne probleme profesionalnim vozačima koji svakodnevno prelaze granice, kaže Mandić.
Iz ovog razloga su transportna udruženja iz Srbije i regiona zajednički nastupila pred Evropskom komisijom sa zahtevom da se hitno reši ovaj problem i profesionalni vozači izuzmu iz šengenskog ograničenja. Postavljen je rok do 10. avgusta da Brisel ponudi konkretan model koji bi omogućio normalan rad. Ukoliko odgovor izostane, najavljeni su naredni koraci.
Pravilo koje vozačima „krade“ dane
Naš sagovornik kaže da je formalno ograničenje od 90 dana boravka u periodu od 180 dana u praksi još restriktivnije. Svaki ulazak i izlazak iz Šengena računa se kao ceo dan, bez obzira da li je vozač prešao granicu nekoliko minuta pre ili posle ponoći.
Vozač koji ulazi i izlazi više puta mesečno praktično gubi veliki broj dana samo zbog načina obračuna. Umesto 90 dana, mi realno možemo da radimo svega oko 60 dana. To je nedovoljno za ljude čiji je jedini posao međunarodni transport, ističe Mandić.
Dodaje da bi problem bio značajno ublažen kada bi se boravak računao precizno – po satu i minutu, što je danas tehnički moguće, ali bi za to bila potrebna izmena postojećih pravila, na šta Evropska komisija nije spremna.
Od apela do protesta
Prevoznici su, kako Mandić kaže, godinama pokušavali da problem reše razgovorima sa institucijama Evropske unije. Pisali su, odlazili u Brisel, predstavljali problem, ali su odgovori uvek bili isti. Vrlo pristojni i ažurni, ali bez rešenja.
Rečeno nam je da se sporazum ne menja i da je sve u skladu sa pravilima. Mi to razumemo, ali problem nije u tekstu sporazuma već u načinu kontrole, kaže on.
Udruženja prevoznika već su organizovala protest početkom ove godine, u januaru, pa je Evropska komisija, brže-bolje, iznela pred njih novu poslovnu strategiju u kojoj su profesionalni vozači prepoznati kao posebna kategorija od značaja za evropsku privredu, a najavljeno je i uvođenje profesionalne vize za vozače. Međutim, to je sve ostalo samo kao mrtvo slovo na papiru.
Pomislili smo da je problem konačno shvaćen i da će brzo biti rešen. Formirana je i tehnička radna grupa, ali je prošlo nekoliko meseci bez ikakvog konkretnog pomaka, naglašava Mandić.
Vozače hapse kao migrante
Posebno zabrinjavaju slučajevi u kojima se vozači koji su završili posao i vraćaju se kući privode zbog prekoračenja dozvoljenog boravka.
Ako vozač već napušta Evropsku uniju i ide iz Austrije ili Nemačke ka Srbiji ili Bosni i Hercegovini, zašto ga skidati iz kamiona i avionom vraćati kući, dok kamion ostaje na nekom parkingu? To nema nikakvu svrhu i liči na iživljavanje pojedinaca, a ne na sprovođenje razumne politike, smatra Mandić.
On upozorava da takve situacije stvaraju nesigurnost među vozačima i dodatno podstiču njihov odlazak u zemlje Evropske unije. Kao rezultat ove politike, čak polovina profesionalnih vozača već je napustila kompanije sa Zapadnog Balkana i zaposlila se u zemljama EU.
Morali smo značajno da povećamo plate kako bismo zadržali ljude. Danas su zarade gotovo izjednačene sa onima u Zapadnoj Evropi, ali ako vozač nema dovoljno dana da radi, ni dobra plata ne rešava problem.
Upozorava da bi, ukoliko se ništa ne promeni, transportne kompanije mogle da budu prinuđene da sele poslovanje u države Evropske unije ili da potpuno ugase firme. Naše kompanije imaju najsavremenije kamione i ispunjavaju sve evropske standarde, ističe Mandić, ali dodaje da bez vozača nijedno transportno preduzeće ne može da opstane.
Viza „D“
Mandić objašnjava da je EK u međuvremenu „nulirala“ brojanje dana zadržavanja vozača u Šengenu, što je privremeno odložilo potpunu blokadu transporta, ali upozorava da se rok ponovo približava.
Vozači već sada imaju između 50 i 60 dana boravka. Do sredine avgusta mnogi će biti na 75 ili 80 dana, a onda je samo pitanje vremena kada će dostići limit od 90 dana. Zbog toga mnogi već prestaju da prihvataju duže relacije kako ne bi rizikovali zabranu ulaska, objašnjava on.
Jedna od mogućnosti o kojoj se razgovara jeste uvođenje vize „D“ (viza za duži boravak) za profesionalne vozače, međutim, Mandić ističe da su pravila vezana za nju i dalje nejasna.
Evropska unija nam je ranije govorila da uzmemo vizu „D“ i da nećemo imati problem. Sada kažu da se sa tom vizom može neograničeno boraviti samo u državi koja ju je izdala, dok za ostale članice i dalje važi pravilo 90 u 180. Nije objašnjeno kako će se ti dani računati i zato tražimo hitno pojašnjenje, kaže on.
Dodaje da je za sada pozitivnu odluku o izdavanju vize „D“ donela Hrvatska, dok je posle razgovora srpske ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture sa potpredsednikom italijanske vlade Mateom Salvinijem najavljeno da će i Italija potencijalno uvesti ovu mogućnost za profesionalne vozače sa Zapadnog Balkana. To bi, kaže naš sagovornik, značajno doprinelo našim vozačima, ali ne bi bilo trajno rešenje.
Odgovor Brisela na ultimatum stigao je već u ponedeljak, ali Mandić ističe da su svi odgovori iz Evropske unije bili i pristojni i stizali u rekordnom roku. U njemu se poziva na strpljenje, uz obećanje da će sve biti rešeno. Mandić, međutim, podseća na odgovor iz januara ove godine koji isto tako nije nikuda vodio i ističe da ovaj put ne čekaju pismo, već konkretno rešenje svojih problema.
Nadamo se da će do 10. avgusta biti pronađeno bar prelazno rešenje. Ako ga ne bude, bićemo primorani da ponovo organizujemo proteste. To nije ono što želimo, ali nam druga mogućnost neće preostati, zaključuje Mandić.
Pogledajte i:
