https://lat.sputnikportal.rs/20260710/prezaduzena-amerika-izgubila-poverenje-investitora-dolar-se-sve-vise-manje-ceni-1201183551.html
Prezadužena Amerika izgubila poverenje investitora, dolar se sve manje ceni
Prezadužena Amerika izgubila poverenje investitora, dolar se sve manje ceni
Sputnik Srbija
To što strani investitori sve više ulažu u američke tehnološke kompanije nego u američke državne obveznice ne govori samo o promeni strukture ulaganja, nego i o... 10.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-10T20:49+0200
2026-07-10T20:49+0200
2026-07-10T21:28+0200
svet
svet
svet – ekonomija
dolar
dojče banka
veštačka inteligencija
dedolarizacija
državne obveznice
američke obveznice
ljubodrag savić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/12/1142931680_183:270:3344:2048_1920x0_80_0_0_d79c5267e584b7c02fc84e99990188a0.jpg
Tehnološke kompanije beleže snažan rast zahvaljujući razvoju veštačke inteligencije, ističu analitičari Dojče banke.Oni upozoravaju da bi zbog takve promene dolar mogao postati osetljiviji na promene raspoloženja investitora i kretanja na berzama, jer su državne obveznice do sada predstavljale stabilniji oslonac američkoj valuti. Slabljenje interesovanja za američki dug povezuje se sa geopolitičkim tenzijama i promenama u globalnim investicionim tokovima.Investitori sve više traže alternative američkim obveznicamaVeć odavno, SAD troše više nego što proizvode i uvoze više nego što izvoze i tu razliku morale su da finansiraju kapitalom iz inostranstva. Međutim, sada se (a to je očigledno, čim su to primetili i analitičari Dojče banke) promenio način privlačenja stranog novca.Ranije su strani investitori veliki deo novca ulagali u američke državne obveznice – pozajmljivali su novac američkoj državi, dok su se obveznice smatrale relativno bezbednim ulaganjem, pa su u krizama investitori često kupovali dolar i američki dug, što je jačalo američku valutu.Dolar je do skoro bio ekskluzivna valuta – najveći deo svetskog prometa i trgovine odvijao se u dolarima, objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dr Ljubodrag Savić.Investitori veruju da je u ovom trenutku, mnogo zdravije ulagati u privatne kompanije nego u američke državne obveznice, dodaje on. Zato sve više novca i odlazi u akcije kompanije kao što su Nvidia, Majkrosoft, Epl, Amazon ili Meta Platforms.Realan sektor privlačniji od državnih obveznicaSa druge strane, ako investitori više ulažu u američke tehnološke kompanije, potpuno je prirodno da manje ulažu u američke državne hartije od vrednosti. I tu se ne radi o hiru, već o proceni gde postoji veća šansa za zaradu.Uopšteno gledajući, kupovina državnih hartija od vrednosti postaje sve manje unosno i sve više rizično, ističe naš sagovornik, što je naznaka da postoji zaokret u ulaganju, od hartija od vrednosti ka kompanijama koje proizvode realna dobra, u ovom slučaju tehnoloških,Međutim, tu postoji rizik jer se obveznice i akcije različito ponašaju. Kada strani investitor kupi američku državnu obveznicu, on obično planira da je drži godinama i taj novac je relativno stabilan. Kada kupuje akcije, posebno akcije tehnoloških kompanija, spremniji je da ih proda ako proceni da će cene početi da padaju.Zbog toga Dojče banka i upozorava da bi dolar mogao da postane osetljiviji na raspoloženje investitora: ako berze rastu, kapital dolazi u SAD i podržava stabilnost dolara; ako dođe do pada akcija, ili pucanja „AI balona“, taj isti kapital može brzo da napusti američko tržište, što bi povećalo pritisak na dolar.Investitori ne drže više sva jaja u jednoj korpiPrema Savićevim rečima, američke državne obveznice decenijama su bile magnet za strane investitore jer su bile hartije od vrednosti sa najmanjim rizikom. Sada to više nije tako i investitori su rasporedili svoja portfolija drugačije. Investitori više ne drže sva jaja u jednoj korpi.Razloga zašto investitori više nemaju toliko poverenja u američke obveznice je više – geopolitičke tenzije i neizvesnost u svetu, diversifikacija deviznih rezervi pojedinih centralnih banaka, sve veća ponuda američkih državnih obveznica zbog visokog državnog deficita, kao i veća privlačnost akcija tehnoloških kompanija koje beleže brz rast zahvaljujući razvoju veštačke inteligencije.Događa li se dedolarizacija svetskih finansijaAnalitičari Dojče banke ne tvrde da će dolar izgubiti dominantnu ulogu u svetu, više upozoravaju na promenu strukture kapitala ; drugim rečima, tvrde da je ranije dolar imao snažnu podršku od dugoročnih kupaca američkog državnog duga, dok danas sada sve više zavisi od toga da li će investitori nastaviti da veruju da će američke tehnološke kompanije i sektor veštačke inteligencije nastaviti snažan rast.To znači da bi u slučaju ozbiljnijeg pada američkih berzi i tehnološkog sektora dolar mogao biti izložen većim oscilacijama nego što je to bio u periodu kada su glavni nosioci stranog kapitala bile američke državne obveznice.Ipak, dolar će i dalje igrati značajnu ulogu i dedolarizacija svetskih finansija neće se dogoditi tako brzo, navodi Savić.Obveznice zemalja koje se krupnim koracima razvijaju još uvek nisu toliko atraktivne, ali ne to ne znači da uskoro neće postati, dodaje Savić.Iskustva kriza iz 2008. i one iz doba pandemije, govore o tome da se halapljivost investitorima uvek obija o glavu i zato veliki igrači na berzama, koji određuju pravila igre, disperzuju svoja ulaganja. U tom smislu, Kina postaje veoma atraktivan igrač, zaključuje Savić.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet, svet – ekonomija, dolar, dojče banka, veštačka inteligencija, dedolarizacija, državne obveznice, američke obveznice, ljubodrag savić, analize i mišljenja
svet, svet – ekonomija, dolar, dojče banka, veštačka inteligencija, dedolarizacija, državne obveznice, američke obveznice, ljubodrag savić, analize i mišljenja
Prezadužena Amerika izgubila poverenje investitora, dolar se sve manje ceni
20:49 10.07.2026 (Osveženo: 21:28 10.07.2026) To što strani investitori sve više ulažu u američke tehnološke kompanije nego u američke državne obveznice ne govori samo o promeni strukture ulaganja, nego i o padu poverenja u američki finansijski sistem. Investitori više nisu spremni da finansiraju američki državni dug, što dolar izlaže većem riziku.
Tehnološke kompanije beleže snažan rast zahvaljujući razvoju veštačke inteligencije, ističu analitičari Dojče banke.
Oni upozoravaju da bi zbog takve promene dolar mogao postati osetljiviji na promene raspoloženja investitora i kretanja na berzama, jer su državne obveznice do sada predstavljale stabilniji oslonac američkoj valuti. Slabljenje interesovanja za američki dug povezuje se sa geopolitičkim tenzijama i promenama u globalnim investicionim tokovima.
Investitori sve više traže alternative američkim obveznicama
Već odavno, SAD troše više nego što proizvode i uvoze više nego što izvoze i tu razliku morale su da finansiraju kapitalom iz inostranstva. Međutim, sada se (a to je očigledno, čim su to primetili i analitičari Dojče banke) promenio način privlačenja stranog novca.
Ranije su strani investitori veliki deo novca ulagali u američke državne obveznice – pozajmljivali su novac američkoj državi, dok su se obveznice smatrale relativno bezbednim ulaganjem, pa su u krizama investitori često kupovali dolar i američki dug, što je jačalo američku valutu.
Dolar je do skoro bio ekskluzivna valuta – najveći deo svetskog prometa i trgovine odvijao se u dolarima, objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dr Ljubodrag Savić.
„Sada to više nije tako. Zbog ogromnog duga SAD i besomučnog štampanja dolara, investitori sve više traže alternative. Jedna od njih su američka preduzeća, a kada malo bolje pogledamo, najveća kapitalizacija ostvarena je upravo kod američkih tehnoloških kompanija. To je suštinska i ključna stvar zašto ljudi sve više ulažu u tehnološke firme“, kaže on.
Investitori veruju da je u ovom trenutku, mnogo zdravije ulagati u privatne kompanije nego u američke državne obveznice, dodaje on. Zato sve više novca i odlazi u akcije kompanije kao što su Nvidia, Majkrosoft, Epl, Amazon ili Meta Platforms.
Realan sektor privlačniji od državnih obveznica
Sa druge strane, ako investitori više ulažu u američke tehnološke kompanije, potpuno je prirodno da manje ulažu u američke državne hartije od vrednosti. I tu se ne radi o hiru, već o proceni gde postoji veća šansa za zaradu.
Uopšteno gledajući, kupovina državnih hartija od vrednosti postaje sve manje unosno i sve više rizično, ističe naš sagovornik, što je naznaka da postoji zaokret u ulaganju, od hartija od vrednosti ka kompanijama koje proizvode realna dobra, u ovom slučaju tehnoloških,
„To je realan sektor i to će svakako biti u narednom periodu realna proizvodnja koja će davati realan profit, a ovo što je vezano za finansije, to je sve na klimavim nogama. Odnosno, sve je vezano za poverenje ljudi koji imaju višak novca. Dok tog poverenja ima, uopšte nije problem da finansijski sektor funkcioniše, ali, pošto je u ovom trenutku poverenje ozbiljno uzdrmano, pre svega u američki finansijski sistem, posledica je da ljudi prave zaokret prema realnom sektoru, odnosno prema kompanijama koje proizvode realnu vrednost“, ističe Savić.
Međutim, tu postoji rizik jer se obveznice i akcije različito ponašaju. Kada strani investitor kupi američku državnu obveznicu, on obično planira da je drži godinama i taj novac je relativno stabilan. Kada kupuje akcije, posebno akcije tehnoloških kompanija, spremniji je da ih proda ako proceni da će cene početi da padaju.
Zbog toga Dojče banka i upozorava da bi dolar mogao da postane osetljiviji na raspoloženje investitora: ako berze rastu, kapital dolazi u SAD i podržava stabilnost dolara; ako dođe do pada akcija, ili pucanja „AI balona“, taj isti kapital može brzo da napusti američko tržište, što bi povećalo pritisak na dolar.
Investitori ne drže više sva jaja u jednoj korpi
Prema Savićevim rečima, američke državne obveznice decenijama su bile magnet za strane investitore jer su bile hartije od vrednosti sa najmanjim rizikom. Sada to više nije tako i investitori su rasporedili svoja portfolija drugačije. Investitori više ne drže sva jaja u jednoj korpi.
„Ranije je važilo pravilo: kada imaš višak novca i kad si veliki, kupuj američke hartije od vrednosti, on možda mogu da imaju visok prinos i retko će se desiti da prave gubitak, što je kod drugih mogao da bude slučaj“, napominje Savić.
Razloga zašto investitori više nemaju toliko poverenja u američke obveznice je više – geopolitičke tenzije i neizvesnost u svetu, diversifikacija deviznih rezervi pojedinih centralnih banaka, sve veća ponuda američkih državnih obveznica zbog visokog državnog deficita, kao i veća privlačnost akcija tehnoloških kompanija koje beleže brz rast zahvaljujući razvoju veštačke inteligencije.
Događa li se dedolarizacija svetskih finansija
Analitičari Dojče banke ne tvrde da će dolar izgubiti dominantnu ulogu u svetu, više upozoravaju na promenu strukture kapitala ; drugim rečima, tvrde da je ranije dolar imao snažnu podršku od dugoročnih kupaca američkog državnog duga, dok danas sada sve više zavisi od toga da li će investitori nastaviti da veruju da će američke tehnološke kompanije i sektor veštačke inteligencije nastaviti snažan rast.
To znači da bi u slučaju ozbiljnijeg pada američkih berzi i tehnološkog sektora dolar mogao biti izložen većim oscilacijama nego što je to bio u periodu kada su glavni nosioci stranog kapitala bile američke državne obveznice.
Ipak, dolar će i dalje igrati značajnu ulogu i dedolarizacija svetskih finansija neće se dogoditi tako brzo, navodi Savić.
„Nema nikakve dileme da se svet ubrzano menja i da se razvijaju i neke druge ekonomije, a najvitalnija privreda je kineska“, navodi on.
Obveznice zemalja koje se krupnim koracima razvijaju još uvek nisu toliko atraktivne, ali ne to ne znači da uskoro neće postati, dodaje Savić.
Iskustva kriza iz 2008. i one iz doba pandemije, govore o tome da se halapljivost investitorima uvek obija o glavu i zato veliki igrači na berzama, koji određuju pravila igre, disperzuju svoja ulaganja. U tom smislu, Kina postaje veoma atraktivan igrač, zaključuje Savić.
