Usvojen Zakon o roditeljima negovateljima i negovateljima, Zakon o oružju i municiji...
16:27 10.07.2026 (Osveženo: 17:41 10.07.2026)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
U Skupštini Srbije usvojen je zakon o roditeljima-negovateljima i negovateljima kojim se uvodi pravo na status roditelja negovatelja i negovatelja, kao i mesečna novčana naknada od 65.000 dinara, uz uplatu doprinosa za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje. Usvojen je i Zakon o oružju i municiji, izmene Krivičnog zakonika...
Za zakon, koji je podnela Vlada, glasalo je 140 poslanika, a uzdržano je bilo 14.
Kako je ranije rečeno, Zakonom o roditeljima negovateljima i negovateljima načinjen je istorijski iskorak u izgradnji pravednijeg sistema socijalne zaštite i prvi put institucionalno prepoznata žrtva, posvećenost i svakodnevna borba roditelja koji su svoj život posvetili brizi o deci kojoj je neophodna celodnevna nega i podrška.
Cilj novih rešenja je unapređenje materijalnog i socijalnog položaja porodica koje zbog brige o svojim najbližima nisu u mogućnosti da ostvare redovno zaposlenje.
Iznos od 65.000 dinara za roditelje negovatelje, kako je u raspravi istakla ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski, neće biti fiksni nego će biti usklađivan svakog 1. marta sa nominalnom stopom rasta prosečne zarade, tako da se neće dogoditi situacija da roditelj negovatelj prima ispod minimalca.
Dodala je da nijedno postojeće pravo neće biti suspendovano, uključujući i novčanu socijalnu pomoć.
Primena zakona planirana je od 1. oktobra 2026. godine.
Za zakon o oružju i municiji je glasalo 130 poslanika, a 23 je bilo protiv.
Zakonom je predviđeno i podizanje starosne granice za nabavku oružja za ličnu bezbednost sa 18 na 21 godinu kao i zabrana maloletnicima da koriste civilna strelišta, osim u slučaju ako su članovi sportskih streljačkih klubova.
U obrazloženju zakona koji je uputila Vlada Srbije, navedeno je i da je dosadašnji Zakon o oružju i municiji iz 2015. godine potrebno dodatno uskaditi sa aktuelnim pravnim tekovinama Evropske unije.
Pored toga, navedeno je da je nakon masovnog ubistva u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" 2023. godine, gde je maloletnik pucao iz očevih pištolja, započet opsežan rad na analizi postojećeg pravnog okvira i definisanju novih zakonskih rešenja koja bi podigla nivo bezbednosti u oblasti nabavljanja i držanja oružja i municije, a istovremeno omogućila savesnim vlasnicima oružja (pre svega sportisti i lovci) da oružje drže i koriste u skladu sa svrhom za koje im je nabavljanje i držanje oružja odobreno.
Ovim zakonom su preciznije i detaljnije uređene pojedine oblasti i popunjene uočene pravne praznine, a definisani su i novi pojmova iz oblasti kontrole malog i lakog oružja, dok su kategorije oružja izmenjene i definišu se pojmovno na isti način kao u Direktivama EU.
Posebna pažnja posvećena je uređenju civilnih strelišta i zaštiti maloletnika, dok je pojedinim segmentima pooštren režim nabavljanja i držanja oružja, osnovnih delova vatrenog oružja, opreme za vatreno oružje i municije, a uslovi pod kojima se oružje drži i čuva su preciznije i rigoroznije uređeni.
Kada je reč o nabavljanju i držanju oružja, za oružje za ličnu bezbednost je starosna granica podignuta sa 18 na 21 godinu života, a uvodi se i odobrenje za nabavljanje municije za oružje za ličnu bezbednost, uz ograničenje količine koju vlasnici oružja mogu nabaviti.
Zakonom je restriktivnije uređen režim davanja oružja na poslugu, izričito je zabranjeno nabavljanje oružja na daljinu i rok važenja oružnog lista se ukida.
Za razliku od važećeg rešenja vlasnici oružja za ličnu bezbednost će municiju nabavljati u ograničenoj količini, na osnovu odobrenja za nabavku, a ograničenje se ne odnosi na vlasnike sportskog i lovačkog oružja.
Pored toga uspostavlja se obaveza nadležnom organu da u slučaju smrti vlasnika oružja, u najkraćem roku, po službenoj dužnosti preuzme na čuvanje oružje i municiju, čime se, kako je objašnjeno, uvodi viši stepen sigurnosti i olakšava položaj naslednicima.
Jedna od novina Zakona su odredbe koje detaljno uređuju rad i korišćenje civilnih strelišta, a naročito korišćenje civilnog strelišta od strane maloletnih lica, odnosno korisnici civilnih strelišta mogu biti fizička lica sa navršenih 18 godina života uz važeću ličnu kartu ili putnu ispravu.
Maloletna lica mogu rukovati oružjem i koristiti oružje samo na civilnom strelištu, u skladu sa odredbama ovog zakona, osim u slučaju kada su članovi sportskih streljačkih klubova mogu na civilnim strelištima koristiti oružje, isključivo pod nadžorom osobe koja je stručno osposobljena za pravilno korišćenje oružja i koja ispunjava uslove u skladu sa propisima o sportu.
Oni mogu u civilnim strelištima da koriste vazdušno oružje, ako imaju manje od 14 godina, vazdušno i vatreno oružje sa ivičnim paljenjem, ako imaju 14 i više godina, dugo vatreno oružje sa glatkom cevi ako imaju 14 i više godina.
Za vreme korišćenja civilnog strelišta od strane maloletnih lica zabranjeno je korišćenje vatrenog oružja od strane drugih korisnika, izuzev drugih članova sportskih streljačkih klubova koji ispunjavaju određene uslove.
"Donošenja ovog zakona predstavlja aktivnost u Pregovaračkom poglavlju 24, a proizilazi i iz Reformske agende Republike Srbije 2024-2027. godine koju je Vlada Republike Srbije usvojila u skladu sa Planom rasta za Zapadni Balkan, u oktobru mesecu 2024. godine", navedeno je u obrazloženju.
Ističe se da će predložena rešenja Zakona o oružju i municiji doprineti povećanju stepena bezbednosti građana Srbije, kao i blagovremenom ispunjavanju obaveza koje proizilaze iz navedene direktive EU, a na globalnom nivou, zajedničkoj borbi protiv nelegalnog nabavljanja i nošenja vatrenog oružja.
Predloženo je da se Zakon o oružju i municiji donese po hitnom postupku, radi ispunjenja međunarodnih obaveza i usklađivanja propisa sa propisima Evropske unije.
Usvojene izmene Krivičnog zakonika, povećane kazne za nedozvoljeno nošenje oružja
Skupština Srbije usvojila je izmene i dopune Krivičnog zakonika kojima su kazne za nedozvoljeno nošenje oružja drastično povećane.
Zakonom, za koji je glasalo 129 poslanika, za nedozvoljeno nošenje vatrenog oružja, municije i eksplozivnih materija zaprećena je kazna zatvora od najmanje pet do 15 godina, a ista kazna je sada predviđena za ubistvo.
Važeći Krivični zakonik za to delo propisuje kaznu od dve do 12 godina zatvora.
Za osnovni oblik ovog člana, odnosno za neovlašćeno držanje vatrenog oružja, njegovih delova, municije ili eksplozivnih materija, zaprećena je kazna zatvora od jedne do osam godina i novačana kazna.
Ukoliko je to vatreno oružje, municija, eksplozivne materije ili sredstva na bazi eksplozivnih materija, 3D štampano vatreno oružje ili gasno oružje, čija izrada, prodaja, nabavka, razmena ili držanje nije dozvoljeno građanima ili je u pitanju veća količina oružja, municije ili sredstava ili se radi o drugim sredstvima velike razorne moći, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do 12 godina i novčanom kaznom.
Ko neovlašćeno nosi predmete iz prethodna dva stava, kako je predloženo, kazniće se zatvorom od pet do 15 godina, dok će se lice, koje neovlašćeno nosi te predmete za čije nabavljanje i držanje ima odobrenje nadležnog organa, kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
Oružje, njegovi delovi, municija, eksplozivne materije ili sredstva iz navedenih članova će se oduzeti.
U obrazloženju je navedeno da je bilo neophodno uvesti preciznije odredbe koje bi jasno definisale izračunavanje kazne, kada je reč o povratnicima, pored čega je predloženo uvođenje specijalnog povrata.
Objašnjeno je da višestruki povrat podrazumeva da je učinilac dva puta osuđen za bilo koje krivično delo sa umišljajem, dok je specijalni povrat kada je lice dva puta osuđeno za isto ili istovrsno krivično delo, što omogućava pravičniji pristup kažnjavanju.
Predloženo je da se uredi krivično delo nedozvoljeno držanje i nošenje vatrenog oružja, municije i eksplozivnih materija, kojim bi se razdvojile radnje držanja i nošenja vatrenog oružja, municije i eksplozivnih materija, od radnji koje se odnose na proizvodnju, promet i krijumčarenje.
Propisuje se i obavezno oduzimanje oružja, njegovih delova, municije, eksplozivnih materija i drugih sredstava koja su predmet tog krivičnog dela.
Posebno su izdvojena krivična dela u oblasti nedozvoljene proizvodnje, odnosno izrade oružja, prometa, krijumčarenja, ispitivanja, žigosanja i obeležavanja oružja, naprava i municije, kao i falsifikovanja žigova ili oznaka za njihovo ispitivanje, žigosanje i obeležavanje.
"Predloženim rešenjima krivičnopravna zaštita u ovoj oblasti sistematizuje se u okviru Krivičnog zakonika, uz jasnije razgraničenje pojedinih oblika nedozvoljenog postupanja sa vatrenim oružjem, municijom i eksplozivnim materijama, kao i efikasnije sankcionisanje nedozvoljene proizvodnje, prometa, krijumčarenja i zloupotreba u vezi sa označavanjem oružja", navedeno je u obrazloženju.
Razlozi za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, kako je navedeno u obrazloženju, proizlaze iz potrebe za daljim unapređenjem krivičnopravnog sistema Srbije i usklađivanjem sa obavezama koje proističu iz međunarodnih konvencija koje je Srbija ratifikovala.
Jedan od razloga je potreba usklađivanja Krivičnog zakonika sa odredbama Konvencije Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma tzv. Varšavska konvencija.
"Predloženim rešenjem obezbeđuje se punije usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa međunarodnim obavezama Republike Srbije i doprinosi unapređenju efikasnosti krivičnopravnog sistema u borbi protiv organizovanog kriminala, pranja novca i drugih teških krivičnih dela sa prekograničnim elementom", navedeno je u obrazloženju.
Zakon je usvojen po hitnom postupku.
Skupština Srbije usvojila izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnostima koje su, kako je navedeno, u skladu sa preporukama ODIHR-a, a jedna od novina se odnosi na ukidanje jemstva za političke subjekte koji nemaju svoje ovlašćene predstavnike, odnosno poslanike ili odbornike u skupštinama.
Za zakon, koji je podneo narodni poslanik sns Miroslav Petrašinović, glasalo je 129 poslanika.
Izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti omogućavaju i takvim političkim subjektima da ostvare prava na sredstva iz javnih izvora bez polaganja jemstva.
Takođe, propisano je da maksimalno zaduženje političkog subjekta može biti do 25 odsto od ukupno opredeljenih sredstava iz javnih izvora koje taj subjekt koristi za redovno finansiranje ili koja su mu opredeljena u toku godine kada se sprovode izbori.
Smanjen je rok otplate kredita ili zajma sa tri na dve godine za redovno finansiranje, a kada je u pitanju finansiranje političke kampanje, zajam mora biti vraćan do 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora.
Definisano je i da pravna lica mogu da daju prilog u visini 10 prosečnih zarada u Republici Srbiji, a fizička lica pet zarada, dok za izbornu kampanju fizička i pravna lica preko tog iznosa mogu dati još 50 odsto od maksimalnog iznosa za finansiranje političke stranke.
Izveštaji o finansiranju izborne kampanje podnose 30 dana od dana objavljivanja konačnih, odnosno ukupnih rezultata izbora.
Izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti primenjena je još jedna preporuka ODIHR-a koja se tiče političkog osnaživanja žena.
Stranke koje na listama budu imale više od 40 odsto žena i osvoje mandate, imaće dodatna sredstva iz budžeta.
Preciznije je definisano i da uslovi moraju biti jednaki za sve političke organizacije kada je reč o pružanju usluga od strane ustanova koje su u javnoj svojini.
Takođe, definisani su i limiti troškova izborne kampanje.
Kada su u pitanju parlamentarni izbori i prvi krug predsedničkih izbora, to je do šest miliona evra u dinarskoj protivvrednosti. Kada su u pitanju pokrajinski izbori to je milion i po evra u dinarskoj protivvrednosti, za gradske skupštine to je do milion evra, a za opštinske skupštine to je 400.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Usvojene izmene Zakona o Ustavnom sudu, predstavke će moći da se podnose elektronski
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas izmene i dopune Zakona o Ustavnom sudu kojima se omogućava da se predstavke Ustavnom sudu ubuduće podnose i elektronskim putem.
Za zakon, koji je predložio poslanik SNS Milenko Jovanov, glasao je 131 poslanik.
Izmene i dopune Zakona imaju za cilj unapređenje prava na pristup Ustavnom sudu, a omogućava se da se Ustavnom sudu, pored neposrednog dostavljanja predstavki, predstavke dostavljaju i mogu se podnositi elektronskim putem na propisanom obrascu.
Taj obrazac, odnosno prijem i evidentiranje tog podneska i sve ostalo biće definisano poslovnikom o radu Ustavnog suda.
Ustavni sud će imati obavezu u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona da uskladi svoj Poslovnik sa ovim zakonom.
Usvojen Zakon o pravnom položaju međunarodnih sportskih saveza u Srbiji
Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o pravnom položaju međunarodnih sportskih saveza sa sedištem u Republici Srbiji koji je uputila Vlada Srbije.
Zakonom, za koji je glasalo 133 poslanika, se prvi put uspostavlja pravni okvir koji omogućava međunarodnim sportskim savezima da bez prekida pravnog kontinuiteta presele svoje sedište u Srbiju, kao i da se podstakne osnivanje novih međunarodnih sportskih saveza od posebnog značaja za zemlju.
Zakonom je, kako se navodi u obrazloženju, predviđeno da se otklone pravne prepreke koje su do sada onemogućavale postojećim međunarodnim sportskim savezima sa sedištem u inostranstvu da promene sedište i nastave rad u Srbiji uz očuvanje svog pravnog i sportskog kontinuiteta.
Istovremeno, zakonom je omogućeno da novoosnovani međunarodni sportski savezi, kada su od posebnog značaja za Srbiju, imaju ravnopravan pravni položaj sa savezima koji prenesu svoje sedište u Srbiju.
Zakon takođe uspostavlja zakonski osnov za institucionalnu podršku programima i aktivnostima međunarodnih sportskih saveza sa sedištem u Srbiji, čime se stvaraju uslovi za njihov dugoročan razvoj i jačanje međunarodne uloge Srbije u oblasti sporta.
Usvajanje ovog zakona predstavlja značajan korak u unapređenju sistema sporta u Republici Srbiji i doprinosi jačanju njene pozicije kao regionalnog i međunarodnog centra za sportske organizacije.
Očekuje se da će novi zakon doprineti daljem razvoju domaćeg sporta, unapređenju sportske diplomatije, većoj međunarodnoj saradnji, kao i privrednom i turističkom razvoju zemlje.
"Donošenje ovog zakona je izuzetno važno sa stanovišta potrebe unapređenja sistema sporta u Republici Srbiji koji je, s jedne strane, strateški za Republiku Srbiju geopolitički, diplomatski i privrednoturistički, a s druge strane, predstavlja važnu dalju podršku i uslov je daljeg razvoja domaćeg sporta i to kako u sferama grana sporta s ciljem postizanja vrhunskih sportskih rezultata, tako i u oblastima sporta najšireg obuhvata", navodi se u obrazloženju zakona.
Zakonom se domaće zakonodavstvo dodatno usklađuje sa principima i standardima Saveta Evrope i Evropske unije u oblasti sporta, posebno u delu koji se odnosi na autonomiju sporta, dobro upravljanje, očuvanje evropskog sportskog modela i slobodu udruživanja.
Zakonska rešenja su usklađena i sa međunarodnim dokumentima Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i Evropske unije koji uređuju oblast sporta.
Potreba za donošenjem ovog zakona prepoznata je i tokom izrade Strategije razvoja sporta u Republici Srbiji za period 2026-2035. godine, kada je konstatovano da postoji interesovanje više značajnih međunarodnih sportskih saveza da svoje sedište presele u Srbiju, kao i da se pojedini novi savezi osnuju upravo u Srbiji.
Nadležni ističu da će primena zakona doprineti daljem jačanju međunarodnog ugleda Republike Srbije, razvoju sportskog sistema, privlačenju novih međunarodnih organizacija i investicija, kao i unapređenju privrednih, diplomatskih i turističkih potencijala zemlje.
Usvojene izmene Zakona o sprečavanju dopinga u sportu
Narodna skupština usvojila je danas izmene Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, kojim se domaći antidoping sistem usklađuje sa izmenama Svetskog antidoping kodeksa, a stupiće na snagu 1. januara 2027. godine.
Za zakon, koji je podnela Vlada Srbije, glasalo je 133 poslanika.
Usvajanje izmena zakona, kako se navodi u obrazloženu, bilo je neophodno kako bi Srbija ispunila međunarodne obaveze koje proizlaze iz Međunarodne konvencije protiv dopinga u sportu i zadržala status zemlje čiji je antidoping sistem u potpunosti usklađen sa pravilima Svetske antidoping agencije.
Najznačajnije izmene odnose se na jačanje nezavisnosti postupaka za utvrđivanje povreda antidoping pravila.
Po novom zakonskom rešenju, nacionalni sportski savezi više neće odlučivati u prvom stepenu o povredama antidoping pravila, a ta nadležnost biće isključivo poverena Antidoping odboru, čime se obezbeđuje potpuna operativna i institucionalna nezavisnost postupka, u skladu sa zahtevima novog Svetskog antidoping kodeksa.
Zakonom je predviđeno i da članove Antidoping odbora ubuduće imenuje Ministarstvo nadležno za poslove sporta, umesto Olimpijskog komiteta Srbije, Paraolimpijskog komiteta Srbije i Sportskog saveza Srbije, u skladu sa zahtevima novog Svetskog antidoping kodeksa da lica koja odlučuju o povredama antidoping pravila ne budu imenovana od strane nacionalnih sportskih organizacija.
U obrazloženju zakona navodi se da bi neusaglašenost domaćeg zakonodavstva sa novim Svetskim antidoping kodeksom mogla imati ozbiljne posledice po srpski sport.
Među mogućim sankcijama koje primenjuje Svetska antidoping agencija nalaze se proglašenje neusaglašenosti nacionalnog antidoping sistema, zabrana organizovanja međunarodnih sportskih takmičenja, ograničavanje ili uskraćivanje finansijske podrške, kao i zabrana učešća sportista i sportskih organizacija u međunarodnim sportskim događajima.
Podaci iz obrazloženja zakona pokazuju da je Antidoping agencija Republike Srbije od osnivanja do kraja 2025. godine sprovela 15.888 doping kontrola sportista i 888 doping kontrola konja, pri čemu je utvrđeno 158 povreda antidoping pravila koje je počinilo 154 lica.
Tokom istog perioda odobreno je 320 terapijskih izuzeća, održano oko 1.000 edukacija, dok je elektronske antidoping kurseve uspešno završilo više od 21.300 osoba.
Antidoping agencija Republike Srbije godinama se nalazi među uspešnijim nacionalnim antidoping organizacijama i više puta je dobila potvrdu Svetske antidoping agencije da je njen rad usklađen sa međunarodnim standardima.
Usvajanjem izmena zakona stvaraju se uslovi da taj status bude zadržan i nakon stupanja na snagu novih pravila Svetskog antidoping kodeksa početkom 2027. godine.
Izmene zakona donete su na osnovu ustavne nadležnosti Republike Srbije da uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti sporta, a njihov osnovni cilj je unapređenje sistema borbe protiv dopinga, zaštita integriteta sporta i očuvanje punopravnog učešća srpskih sportista i sportskih organizacija u međunarodnim sportskim takmičenjima, navodi se u obrazloženju.
Usvojen Zakon o integrisanju i sprečavanju kontrole zagađivanja životne sredine
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas Zakon o integrisanju i sprečavanju kontrole zagađivanja životne sredine koji predviđa pojednostavljenje i digitalizaciju postupka izdavanja integrisanih dozvola, jačanje inspekcijskog nadžora, veću transparentnost i učešće javnosti.
Ovim zakonom, za koji nje glasalo 132 poslania, se unapređuje sistem zaštite životne sredine, a domaće zakonodavstvo se usklađuje sa propisima Evropske unije.
Novim zakonskim rešenjima uvodi se efikasniji sistem kontrole industrijskog zagađivanja, zasnovan na primeni najboljih dostupnih tehnika i savremenih standarda zaštite životne sredine.
Zakon se primenjuje na industrijske aktivnosti i postrojenja utvrđene posebnim propisom koji se donosi na osnovu ovog zakona, uključujući postrojenja za sagorevanje, postrojenja za insineraciju i koinsineraciju otpada, postrojenja i aktivnosti u kojima se koriste organski rastvarači, kao i postrojenja za proizvodnju titanijum dioksida.
Odredbe ovog zakona, kako se navodi, ne primenjuju se na istraživačke i razvojne aktivnosti ili testiranje novih proizvoda i procesa.
Postrojenja će obavljati industrijsku aktivnost na osnovu integrisane dozvole, osim u slučaju probnog rada odobrenog u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja.
Vrste aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje dozvola klasifikuju se prema nivou zagađivanja i riziku koji te aktivnosti mogu imati po životnu sredinu i zdravlje ljudi, uključujući i druge tehnički srodne aktivnosti koje mogu prouzrokovati emisije i zagađenje životne sredine.
Vlada Srbije propisuje vrste postrojenja i aktivnosti za koje se izdaje dozvola, postrojenja i aktivnosti na koje se primenjuju opšta obavezujuća pravila, listu zagađujućih materija i kriterijume za utvrđivanje najbolje dostupnih tehnika.
Za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti operater pribavlja dozvolu nadležnog organa.
Dozvolom se odobrava rad novog postrojenja i obavljanje njegove aktivnosti, rad i bitne izmene u radu, odnosno funkcionisanju postojećeg postrojenja.
Dozvola se može izdati za rad dva ili više postrojenja ili delova postrojenja ako se ona nalaze na istoj lokaciji i ako njima upravlja isti operater.
Operater je dužan da, za sve vreme važenja integrisane dozvole, vodnu dozvolu i dozvolu za upravljanje otpadom obnavlja u skladu sa zakonom kojim se uređuju vode, odnosno zakonom kojim se uređuje upravljanje otpadom i tu dozvolu blagovremeno dostavi nadležnom organu.
Operater je dužan da podatke o monitoringu emisija iz postrojenja u vazduh, vode i zemljište i podatke o vrstama i količinama otpada, kao i načinu postupanja sa otpadom dostavlja Agenciji za zaštitu životne sredine i nadležnim organima za pojedine činioce životne sredine, u skladu sa posebnim propisima.
U slučaju odstupanja od uslova u dozvoli, operater je dužan da odmah
preduzme sve potrebne mere uključujući i one koje dodatno odredi nadležni organ, kako bi se ograničile posledice po životnu sredinu i sprečili mogući udesi ili nesreće i ponovno postigla usklađenost sa uslovima dozvole, u najkraćem mogućem roku.
Ako odstupanja od uslova u dozvoli predstavljaju neposrednu opasnost za zdravlje ljudi ili dovodi do direktnog značajnog štetnog uticaja na životnu sredinu, postrojenje ili njegov odgovarajući deo mora prestati sa radom do postizanja ponovne usklađenosti rada prema uslovima iz dozvole.
Nadležni organ svakih pet godina po službenoj dužnosti razmatra uslove, i ako je potrebno rešenjem menja i/ili dopunjava dozvolu.
Dozvola može prestati da važi ako istekne rok na koji je izdata, a nije podnet zahtev za produženje dozvole; operater prestane da ispunjava neki od uslova koji je utvrđen dozvolom ili ne postupa u skladu sa uslovima iz dozvole.
Takođe, dozvola prestaje ukoliko nadležni organ utvrdi da je operater u zahtevu za izdavanje dozvole podneo netačne podatke ili falsifikovao dokumenta od značaja za izdavanje dozvole ili je operater prestao da obavlja aktivnost, a tu aktivnost ne nastavi da obavlja drugi operater.
Po konačnom prestanku aktivnosti, operater je dužan da proceni stanje
zagađenja zemljišta i voda, posebno podžemnih voda, opasnim materijama koje je postrojenje koristilo, proizvelo ili ispuštalo.
Ako je postrojenje prouzrokovalo značajno zagađenje zemljišta ili voda, posebno podžemnih voda, opasnim materijama u poređenju sa stanjem koje je utvrđeno u izveštaju o početnom stanju, operater će preduzeti neophodne mere za saniranje tog zagađenja kako bi se lokacija vratila u stanje utvrđeno tim izveštajem, s tim da pri tome vodi računa o tehničkoj izvodljivosti takvih mera.
Nadležni organ dužan je da obaveštava javnost o podnetom urednom
zahtevu za izdavanje dozvole, zahtevu za izmenu i/ili dopunu dozvole, izrađenom nacrtu dozvole i konačnoj odluci putem veb prezentacije nadležnog organa, kao i objavljivanjem u najmanje jednim štampanim dnevnim novinama i/ili lokalnim novinama, na svakom od službenih jezika, koje izlaze na području obuhvaćenom uticajem rada postrojenja.
Inspekcija za zaštitu životne sredine je dužna da planira i sprovodi
inspekcijski nadžor nad radom postrojenja i obavljanjem aktivnosti, u skladu sa odredbama ovog zakona, propisa donetih na osnovu ovog zakona i u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadžor.
Operater je dužan da organima nadležnim za inspekcijski nadžor pruži svu potrebnu pomoć kako bi im omogućio da izvrše terenski inspekcijski nadžor, da uzmu uzorke i prikupe sve podatke neophodne za sprovođenje inspekcijskog nadžora u skladu sa odredbama ovog zakona.
Integrisana dozvola izdata za rad postrojenja u skladu sa odredbama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine važi do isteka roka propisanog u dozvoli.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku, osim odredbe člana 34. ovog zakona, u delu koji se odnosi na troškove rada tehničke komisije, koja se primenjuje po isteku dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Skupština potvrdila više odluka, izabrani predsednik i članovi Saveta RATEL-a
Poslanici Skupštine Srbije su na današnjoj sednici potvrdili više odluka koje su im podnete na razmatranje.
Skupština je prihvatila Odluku o davanju saglasnosti na Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Stručnoj službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koju je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Poslanici su usvojili i Zakon o potvrđivanju Dopunskog protokola uz Konvenciju o ugovoru za međunarodni prevoz robe drumom (CMR) o elektronskom tovarnom listu, koji je podnela Vlada, kao i Zakon o potvriđivanju Opcionog protokola uz Konvenciju o pravima deteta o postupku za pritužbe, koji je podnela Vlada.
Skupština je prihvatila Listu kandidata za izbor predsednika Saveta Regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), koju je podneo Odbor za prostorno planirane, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.
Poslanici su izglasali Mirka Vujadinovića na tu funkciju.
Takođe, poslanici su prihvatili i Listu kandidata za izbor članova Saveta regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge, koju je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.
Za članove Saveta su izabrani Mihajlo Jovanović, Slobodan Nedeljković, Snežana Petrović i Mira Stevanović.
Skupština je prihvatila Odluku o izmeni Odluke o imenovanju stalnog sastava Republičke izborne komisije, koju je podnela predsednica Narodne skupštine.
Poslanici su prihvatili Odluku o izmeni Odluke o izboru čanova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koju je podnela Poslanička grupa PUPS - Solidarnost i pravda, kao i Odluku o izmeni Odluke o izboru čanova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koju je podnela Poslanička grupa Stranka slobode i pravde.
Pogledajte i:
