Amerika preko Albanije drži snajper uperen na - Balkan i Evropu
© Sputnik / Ruslan Krivobok
/ Pratite nas
Američko jačanje oružanih snaga Albanije može da se posmatra kao traženje neke protivteže Srbiji, smatra politikolog Nikola Perišić. Albanija funkcioniše kao svojevrsni neformalni protektorat ili „lična država“ SAD u Evropi, ocenjuje grčki novinar Nikos Arvanitis.
Sjedinjene Američke Države intenzivno ulažu u vojne snage i infrastrukturu Albanije kroz višegodišnje planove, a fokus je na izgradnji objekata ne samo za NATO trupe, već i za američke trupe.
Petogodišnji plan
Poslednja tranša Vašingtona albanskoj vladi za ubrzavanje modernizacije vojske je zajam vredan 302 miliona dolara.
Na pitanje zašto Amerika toliko ulaže u vojnu snagu Albanije i šta to znači za Srbiju, politikolog Nikola Perišić kaže da to pokazuje ozbiljne namere Albanije da uz pomoć Amerike u budućnosti pokuša da se razvije kao regionalna sila, a kao neka vrsta protivteže Srbiji.
„Jasno je da se Albanija u poslednjih nekoliko godina dodatno vojno naoružava i da ima podršku kada je u pitanju vojna oprema, a u toj pomoći prednjači Amerika, što kroz NATO projekte, što kroz samostalne investicije kroz bilateralne odnose koje imaju te dve države. Definitivno da postoje naravno i američke preferencije ka teritorijama različitih država na Balkanu i to je u stvari najveća opasnost svega onoga što može da proizađe iz takve politike,“ kaže Perišić.
Srbija meta?
On podseća da neretko vidimo i zastave velike Albanije, ali i pojedine političare iz Albanije koji promovišu tu političku ideju.
„Jasno je da bi, nažalost, čitava ta vojna oprema mogla da se upotrebi i u te svrhe. Za sada sprovođenja ove ideje nekim vojnim putem na prostoru Balkana sprečava činjenica da su mnoge zemlje u okruženju u NATO-u, a do sada se nije desilo da dve članice NATO-a zarate. U ovoj priči u stvari, Srbija je najugroženija kao država koja vodi samostalnu i neutralnu politiku, ne priklanjanja se nijednom od vojnih saveza. I zbog toga posebno pažljivo Srbija mora da promatra šta radi Albanija i u kom smeru će sve to ići“, dodaje naš sagovornik.
Perišić napominje da Balkan može da bude ponovo trusno područje što se tiče eskalacije nekih sukoba i to nam je pokazala sama istorija.
„Nažalost, mir je uvek upitan i ovakve tendencije nikako nisu dobre kada imamo taj istorijski kontekst i aktuelno pitanje između Srbije i Albanije, što se pred svega odnosi na rešavanje situacije oko Kosova i Metohije, ali i generalno odnosa te dve države. Srbija je po svim parametrima regionalni lider u Balkanu i čini se da je sada potrebno da se tu razvije neka ravnoteža i da je izabrana Albanija da bude ta protivteža Srbiji u ovom trenutku,“ veruje Perišić.
Američka klijentela
Dugogodišnji dopisnik grčkih medija iz Srbije Nikos Arvanitis, novinar iz Atine i glavni urednik portala Rodopipress.gr, kaže da je geostrateška instrumentalizacija Albanije od strane SAD odnos „pokrovitelja i klijenta“.
„Pitanje o motivima koji stoje iza intenzivnog i eskalirajućeg američkog vojnog ulaganja u Albaniju — uprkos već postojećim logističkim centrima i bazama NATO-a u regionu — zadire u samu srž geopolitike Zapadnog Balkana. Nedavno odobrenje direktnog američkog kredita predstavlja konkretan dokaz ove vojne dubine. Ali da bi se dali odgovori na pitanje da li SAD svesno „grade“ sopstvenu, potpuno kontrolisanu državu na evropskom tlu koju će upotrebiti po potrebi, neophodna je hladna politikološka i međunarodna analiza koja demistifikuje ovaj specifičan bilateralni odnos. Iako je Albanija članica NATO-a od 2009. godine, njene sopstvene odbrambene sposobnosti su izuzetno ograničene. Sa vojnim budžetom od oko 380 miliona dolara (što je iznosilo oko 1,8 odsto BDP-a) i aktivnim sastavom od svega 8.750 vojnika, Albanija nema razvijenu odbrambenu industriju niti modernu borbenu avijaciju“, objašnjava grčki novinar.
Američki kredit od 302 miliona dolara, po njegovoj oceni, predstavlja injekciju koja prevazilazi standardne okvire NATO integracija - ova sredstva nisu namenjena opštoj alijansi, već su usmerena na uspostavljanje direktne američko-albanske vojne interoperabilnosti.
„Kroz ove programe, Vašington direktno finansira modernizaciju albanske vojske, obezbeđujući da ključna oprema, logistika i doktrina budu direktno vezani za američke standarde i interese, a ne samo za kolektivni sistem u Briselu,“ ističe Arvanitis.
Glavni aduti Albanije
On napominje da je strateški i geografski položaj Albanije najvrednija valuta koju jedna mala država može da ponudi u geopolitičkom smislu
„ Albanija poseduje ključnu obalu na Jadranskom moru i nalazi se u neposrednoj blizini osetljivih tačaka kao što su Kosovo i Metohija i Severna Makedonija. Za Sjedinjene Države, najveća geostrateška vrednost Albanije leži u infrastrukturi luke Porto Romano u Draču. Poseta komandnog broda Šeste flote SAD „Mount Vitni“ ovoj luci, kao i otvorena podrška Vašingtona razvoju Porto Romana u duboku morsku komercijalnu vojnu luku, jasno pokazuju namere Pentagona. Razvojem ove baze SAD dobijaju sopstveni, visoko obezbeđeni ulazni punkt na Balkanu i u istočnom Mediteranu koji omogućava brz transfer trupa i energenata, nezavisno od političkih previranja u drugim, manje predvidivim evropskim saveznicima,“ objašnjava sagovornik Sputnjika.
Prema njegovim rečima, Albanija funkcioniše kao svojevrsni neformalni protektorat ili „lična država“ SAD u Evropi i za to nalazi snažno uporište u teoriji međunarodnih odnosa kroz koncept „odnosa patrona i klijenta.
„Kroz modernu istoriju, albanska politička elita i društvo razvili su duboku kulturu zavisnosti prema Vašingtonu, utemeljenu na tri istorijska stuba: intervencija predsednika Vudroa Vilsona 1919. godine, koja je spasila albansku državu od teritorijalnog komadanja nakon Prvog svetskog rata; vojna intervencija SAD i NATO-a 1999. godine tokom kosovske krize; ključna podrška Vašingtona proglašenju nezavisnosti Kosova 2008. godine. Ovaj istorijski narativ stvorio je situaciju u kojoj se Albanija dobrovoljno ponaša kao američki protektorat. U domaćem političkom životu, albanski lideri iz svih partija redovno se obraćaju američkom ambasadoru u Tirani kao neformalnom „gubernatoru“ ili vrhovnom arbitru za unutrašnje sporove. Albanija je spremno prihvatala i najosetljivije zahteve Vašingtona — poput udomljavanja pripadnika iranske opozicione grupe MEK ili avganistanskih izbeglica nakon pada Kabula što potvrđujući svoju ulogu najpouzdanijeg i najposlušnijeg američkog satelita u Evropi,“ zaključak je Arvanitisa.
Rivalstvo sa Kinom i Rusijom
U kontekstu globalnog rivalstva sa Rusijom i Kinom, dodaje on, Balkan je ponovo postao polje geopolitičkog nadmetanja.
„Albanija se pozicionirala kao jedan od najglasnijih „jastrebova“ na istočnom krilu, u potpunosti usklađujući svoju spoljnu politiku sa sankcijama protiv Moskve. Kupovinom avionima F-16, Albanija bi postala prva bivša članica istočnog bloka na Zapadnom Balkanu koja upravlja američkim lovcima. Za Vašington, ovo predstavlja „zaključavanje“ albanskog vazdušnog i pomorskog prostora, čime se trajno eliminiše mogućnost prodora ruskog ili kineskog uticaja u jadranskom basenu,“ napominje on.
Kako je zaključio, analiza je pokazuje da Sjedinjene Države nemaju potrebu da silom nameću status protektorata Albaniji, jer albanska država taj status prihvata potpuno dobrovoljno, i da Vašington ne stvara „ličnu državu“ u klasičnom kolonijalnom smislu, već stvara maksimalno lojalnog, jeftinog i strateški postavljenog saveznika. Ulaganjem u albansku vojsku i infrastrukturu, Amerika osigurava platformu sa koje može politički i vojno da projektuje moć na čitav Balkan, a Albanija dobija ultimativne bezbednosne garancije i diplomatsku podršku za opstanak i razvoj svojih nacionalnih interesa, napominje Arvanitis.
