https://lat.sputnikportal.rs/20260709/okeansko-dno-se-rascepilo-naucnici-prvi-put-svedocili-stvaranju-nove-zemljine-kore-1201142637.html
Okeansko dno se rascepilo: Naučnici prvi put svedočili stvaranju nove Zemljine kore
Okeansko dno se rascepilo: Naučnici prvi put svedočili stvaranju nove Zemljine kore
Sputnik Srbija
Većina Zemljine kore nastaje u okeanskoj "fabrici" skrivenoj duboko ispod mora, daleko od ljudskih očiju. Naučnici su sada, prvi put u istoriji, uspeli da... 09.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-09T22:35+0200
2026-07-09T22:35+0200
2026-07-09T22:35+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/09/1201142970_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_5ac0e00723ed146ec4ea69b2dfecf977.png
Neverovatni prizori zabeleženi su na Jugoistočnom indijskom hrptu, piše Sajens alert. Sistem srednjookeanskih hrptova, dug oko 65.000 kilometara, označava granice na kojima se susreću Zemljine tektonske ploče.U tim dubinama, daleko od sunčeve svetlosti, ogromne sile cepaju morsko dno, a u nastalu pukotinu prodire magma. Ona se zatim hladi i očvršćava, stvarajući novu koru. Na taj način nastalo je više od dve trećine Zemljine površine.Podvodna opservatorija na pravom mestuKrajem februara 2024. godine, tim naučnika predvođen morskim geofizičarem Žan-Ivom Rojerom iz Francuskog nacionalnog centra za naučna istraživanja postavio je podvodnu opservatoriju na Jugoistočnom indijskom hrptu, između Australije i Antarktika. Cilj je bio da zabeleže jednu od retkih, silovitih epizoda u kojima nastaje novo morsko dno.Širenje morskog dna nije postepen proces. Tektonska napetost nagomilava se decenijama pre nego što se oslobodi u naglim, snažnim probojima, koje istraživači nazivaju "kvantnim" događajima. Tim je postavio pet autonomnih hidrofona u nadi da će zabeležiti jednu takvu kataklizmu.Događaj kakav se viđa jednom u 40 godinaSamo nekoliko meseci kasnije, u aprilu 2024. godine, dogodilo se upravo ono čemu su se nadali - morsko dno se raspuklo.Tokom 16 dana krajem aprila, osa hrpta je popustila, omogućivši nagomilanoj magmi da prodre u okeansku koru. Ogromne ploče magme, poznate kao dajkovi, probile su se kroz koru za manje od dva sata, ubrizgavši u nju oko 150 miliona kubnih metara magme.Širenje dajkova izazvalo je zemljotrese, aktiviralo dugo uspavane rasede i ispraznilo rezervoar magme ispod hrpta. Na kraju je lava izbila do samog morskog dna, uzrokujući dalje propadanje."Kao posledica toga, morsko dno iznad komore veoma brzo se urušilo. Ukupno se dno doline koja označava osu hrpta spustilo za 4,2 metra. Ovo je prvi put da je jedan takav 'kvantni' događaj širenja morskog dna posmatran iz sata u sat", objasnio je Rojer.Gotovo pola miliona puta brže od prosekaOvaj događaj bio je savršen dokaz da se širenje morskog dna ne odvija neprekidno, već u ogromnim naletima. Na svom vrhuncu, hrbat se razdvajao brzinom od pet centimetara u minuti - gotovo pola miliona puta brže od dugoročnog proseka, koji iznosi oko 6,3 centimetra godišnje."Izmerena horizontalna pomeranja od dva do četiri metra odgovaraju periodu od 30 do 60 godina neprekidnog širenja tom prosečnom brzinom, što nam daje predstavu o tome koliko se često ovakvi 'kvantni' događaji ponavljaju", objasnio je Rojer.Rešena dugogodišnja geofizička zagonetkaZahvaljujući ovom posmatranju, istraživači su konačno uspeli da reše i dugogodišnju geofizičku zagonetku. Naučnici odavno znaju kojom se brzinom tektonske ploče razmiču, ali kada bi sabrali sva pomeranja izazvana registrovanim zemljotresima, rezultati se nikada nisu poklapali. Jednostavno nije bilo dovoljno zemljotresa da objasne stvarnu brzinu širenja.Rojer i njegove kolege otkrili su gde je "nestao" ostatak pomeranja. Iako su događaj pratili zemljotresi, njihovi modeli pokazali su da su se rasedi pomerili znatno više nego što su sami zemljotresi ukazivali. Većina kretanja dogodila se aseizmički - tiho, bez stvaranja snažnih seizmičkih talasa.Ova zapažanja pružaju osnovu sa kojom se sada mogu upoređivati seizmički podaci, pomažući naučnicima da bolje razumeju kako se okeansko dno širi čak i kada nemaju sreće da tome neposredno prisustvuju."Pokazali smo da je, uz malo sreće, ali i veštine, sada moguće meriti širenje morskog dna. To otvara nove vidike za morske geofizičare", zaključio je Rojer.Nalazi su objavljeni u časopisu Nejčr.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija
Okeansko dno se rascepilo: Naučnici prvi put svedočili stvaranju nove Zemljine kore
Većina Zemljine kore nastaje u okeanskoj "fabrici" skrivenoj duboko ispod mora, daleko od ljudskih očiju. Naučnici su sada, prvi put u istoriji, uspeli da zabeleže taj proces na delu, svedočeći kataklizmičkom događaju u kojem se okeansko dno doslovno raspuklo i stvorilo potpuno novi deo kore.
Neverovatni prizori zabeleženi su na Jugoistočnom indijskom hrptu,
piše Sajens alert.
Sistem srednjookeanskih hrptova, dug oko 65.000 kilometara, označava granice na kojima se susreću Zemljine tektonske ploče.
U tim dubinama, daleko od sunčeve svetlosti, ogromne sile cepaju morsko dno, a u nastalu pukotinu prodire magma. Ona se zatim hladi i očvršćava, stvarajući novu koru. Na taj način nastalo je više od dve trećine Zemljine površine.
Podvodna opservatorija na pravom mestu
Krajem februara 2024. godine, tim naučnika predvođen morskim geofizičarem Žan-Ivom Rojerom iz Francuskog nacionalnog centra za naučna istraživanja postavio je podvodnu opservatoriju na Jugoistočnom indijskom hrptu, između Australije i Antarktika. Cilj je bio da zabeleže jednu od retkih, silovitih epizoda u kojima nastaje novo morsko dno.
Širenje morskog dna nije postepen proces. Tektonska napetost nagomilava se decenijama pre nego što se oslobodi u naglim, snažnim probojima, koje istraživači nazivaju "kvantnim" događajima. Tim je postavio pet autonomnih hidrofona u nadi da će zabeležiti jednu takvu kataklizmu.
When we redeploy a transponder+tripod, we must always make sure it's standing upright on the seafloor, and that it can still ping its colleagues.
[image or embed]
— The OHA-GEODAMS Seafloor Observatory (@geodams.bsky.social) January 31, 2025 at 5:18 AM
Događaj kakav se viđa jednom u 40 godina
Samo nekoliko meseci kasnije, u aprilu 2024. godine, dogodilo se upravo ono čemu su se nadali - morsko dno se raspuklo.
"Sreća prati hrabre, kako se kaže. Nismo ni sanjali da ćemo zabeležiti ovako veliki događaj. Nadali smo se da ćemo izmeriti barem postojano rastezanje hrpta od nekoliko centimetara, ali smo umesto toga prisustvovali događaju kakav se događa jednom u četrdeset godina i izmerili pomeranje od nekoliko metara", izjavio je Rojer.
Tokom 16 dana krajem aprila, osa hrpta je popustila, omogućivši nagomilanoj magmi da prodre u okeansku koru. Ogromne ploče magme, poznate kao dajkovi, probile su se kroz koru za manje od dva sata, ubrizgavši u nju oko 150 miliona kubnih metara magme.
Širenje dajkova izazvalo je zemljotrese, aktiviralo dugo uspavane rasede i ispraznilo rezervoar magme ispod hrpta. Na kraju je lava izbila do samog morskog dna, uzrokujući dalje propadanje.
"Kao posledica toga, morsko dno iznad komore veoma brzo se urušilo. Ukupno se dno doline koja označava osu hrpta spustilo za 4,2 metra. Ovo je prvi put da je jedan takav 'kvantni' događaj širenja morskog dna posmatran iz sata u sat", objasnio je Rojer.
Gotovo pola miliona puta brže od proseka
Ovaj događaj bio je savršen dokaz da se širenje morskog dna ne odvija neprekidno, već u ogromnim naletima. Na svom vrhuncu, hrbat se razdvajao brzinom od pet centimetara u minuti - gotovo pola miliona puta brže od dugoročnog proseka, koji iznosi oko 6,3 centimetra godišnje.
"Izmerena horizontalna pomeranja od dva do četiri metra odgovaraju periodu od 30 do 60 godina neprekidnog širenja tom prosečnom brzinom, što nam daje predstavu o tome koliko se često ovakvi 'kvantni' događaji ponavljaju", objasnio je Rojer.
Rešena dugogodišnja geofizička zagonetka
Zahvaljujući ovom posmatranju, istraživači su konačno uspeli da reše i dugogodišnju geofizičku zagonetku. Naučnici odavno znaju kojom se brzinom tektonske ploče razmiču, ali kada bi sabrali sva pomeranja izazvana registrovanim zemljotresima, rezultati se nikada nisu poklapali. Jednostavno nije bilo dovoljno zemljotresa da objasne stvarnu brzinu širenja.
Rojer i njegove kolege otkrili su gde je "nestao" ostatak pomeranja. Iako su događaj pratili zemljotresi, njihovi modeli pokazali su da su se rasedi pomerili znatno više nego što su sami zemljotresi ukazivali. Većina kretanja dogodila se aseizmički - tiho, bez stvaranja snažnih seizmičkih talasa.
Ova zapažanja pružaju osnovu sa kojom se sada mogu upoređivati seizmički podaci, pomažući naučnicima da bolje razumeju kako se okeansko dno širi čak i kada nemaju sreće da tome neposredno prisustvuju.
"Pokazali smo da je, uz malo sreće, ali i veštine, sada moguće meriti širenje morskog dna. To otvara nove vidike za morske geofizičare", zaključio je Rojer.
Nalazi su objavljeni u časopisu Nejčr.
