Nema dileme – skromni evropski fondovi ne vrede odricanja od KiM
21:19 09.07.2026 (Osveženo: 21:22 09.07.2026)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Srbija u EU može ući samo sa punim teritorijalnim integritetom, u granicama kako su definisane, kao priznata članica Ujedinjenih nacija. Svaka dilema da li da se Srbija odrekne dela teritorije zarad prijema u EU i u zamenu za ekonomsku pomoć ne stoji, jer se niko ne odriče za novac članova porodice niti delova otadžbine.
Ovako profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, dr Dragana Mitrović, komentariše dilemu koja se u delu srpske javnosti uvek pojavi kada iz Brisela ili Strazbura stigne neka rezolucija ili odluka vezana za Srbiju. A ovih dana stigle su dve: rezolucija Evropskog parlamenta i preporuka Evropske komisije za otvaranje Klastera 3 u pristupnim pregovorima Srbije o kojoj u EU nije bilo konsenzusa.
Pored uvek prisutnih kritika na račun srpskog neusklađivanja sa evropskom bezbednosnom i spoljnom politikom, odnosno odbijanja Srbije da uvede sankcije Rusiji i pridruži se evropskim jastrebovima u njihovom pohodu na Istok, u srpskoj javnosti otvara se i pitanje vredi li zarad ekonomije i pristupa evropskim fondovima odreći se Kosova i Metohije, odnosno priznati nezavisnost južne srpske pokrajine.
„Razmišljanje da li uzimati pomoć od EU, pa prodati svoju zemlju ili imati jedan suverenistički pristup i pregovarati sa pozicije samopoštovanja, rekla bih da je ovo drugo uvek bolji pristup“, smatra naša sagovornica.
Evropski fondovi skromni
Dragana Mitrović, koja na Fakultetu političkih nauka predaje političku ekonomiju, nedvosmisleno tvrdi da ne vredi. Što se tiče otvaranja Klastera 3, tom procesu se uglavnom protive članice koje nastupaju sa antiruskog ili otvoreno antisrpskog stanovišta, kaže ona. Sa druge strane, i takozvani evropski fondovi su problematični.
„Često se ističe mogućnost pristupa fondovima. Međutim, prvo treba da shvatimo da su ti fondovi relativno skromni za potrebe naše ekonomije, da se daju u dugom vremenskom roku, u manjim tranšama i da su najdirektnije politički uslovljeni. Recimo, ako gledamo konkretne projekte, EU uvek traži da se postavi neka vrlo upadljiva tabla da je pomogla nekoj instituciji. Radi se o tome da je učešće države Srbije u takvim projektima i do 90 odsto, u svakom slučaju većinsko, a da je pomoć EU simbolična“, navodi ona.
Table da je obnovu neke zgrade pomogla EU mogu se videti svuda, u svakom gradu u Srbiji, a zapravo se radi o tome da je ta pomoć simbolična ili kozmetička.
Ipak, sa druge strane, EU na taj način ostvaruje ogroman uticaj, a naročito je raširena praksa dodeljivanja različitih projekata državnim institucijama, čime se, kako naša sagovornica kaže, potkupljuje državna birokratija.
Pomoć iz EU uvek politički uslovljena
Najznačajnija pomoć EU vidljiva je kod modernizacije pruge Beograd-Niš, dodaje ona – u tom slučaju Srbija je od Brisela tražila značajniju pomoć ili bi se okrenula nekoj od kineskih korporacija. Ali i tu opet većinski deo sredstava daje Srbija.
„Hoću da naglasim jedno: nama zemlje članice EU daju pomoć, a one su istovremeno i članice NATO-a i nanele su nam ogromnu štetu, pre svega privredi i infrastrukturi, štetu koju možemo brojati u milijardama evra i nikada nam je nisu nadoknadile da bi nam sada davale neku takozvanu pomoć. Drugo, ta pomoć je direktno politički uslovljena i ima daleko veću cenu nego što je njen nominalni iznos. I treće, ona se daje u različitim tranšama, kroz veliki vremenski raspon i u svakom momentu može biti zaustavljena. To se dešava i sa zemljama članicama, kao što je bio slučaj sa Mađarskom, kako bi se uticalo na politička dešavanja u toj zemlji“, ističe Dragana Mitrović.
Što se samog Plana rasta tiče, naša sagovornica podseća da se radi o šest milijardi evra za države tzv. Zapadnog Balkana – dve milijarde bi trebalo da budu bespovratna sredstva, a četiri milijarde navodno povoljni zajmovi. Međutim, kada se ta pomoć konkretizuje, ona je i dalje skromna. Na primer, Srbija bi trebalo da povuče 130 miliona evra kao sledeću tranšu, koja je takođe uslovljena.
Ova pomoć možda nije besmislena, ali je veoma skromna i uslovljena. I kada bi se ceo iznos odmah utrošio, on je nedovoljan da se stvarno pokrene ekonomski rast regiona, zaključuje Dragana Mitrović.
Pogledajte i:
