https://lat.sputnikportal.rs/20260708/istrazivanje-pokazalo-da-rode-u-evropi-sve-vise-zavise-od-hrane-na-deponijama-sto-nosi-rizike-1201109968.html
Istraživanje pokazalo da rode u Evropi sve više zavise od hrane na deponijama, što nosi rizike
Istraživanje pokazalo da rode u Evropi sve više zavise od hrane na deponijama, što nosi rizike
Sputnik Srbija
Bele rode u Evropi sve češće se hrane na deponijama, gde lakše dolaze do hrane, ali u novim istraživanjima se upozorava da takva ishrana može da ima negativne... 08.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-08T20:52+0200
2026-07-08T20:52+0200
2026-07-08T20:52+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
živi svet i genetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/08/1174599158_0:0:3113:1751_1920x0_80_0_0_56bfeee6a11959147281bb2cf83dfd38.jpg
Studija, predstavljena na konferenciji Društva za eksperimentalnu biologiju u Firenci, pokazala je da rode koje se hrane na deponijama imaju veću telesnu masu i veće energetske rezerve od ptica koje se oslanjaju na prirodne izvore hrane.Istraživači su naveli da im to omogućava da troše manje energije na potragu za hranom i više vremena posvete razmnožavanju. Međutim, naučnici su kod mladih roda koje se hrane na deponijama uočili i znake oštećenja DNK već u prvim nedeljama života.Ptice su na deponijama izložene plastici, staklu, metalima i drugim zagađivačima, što izaziva zabrinutost zbog dugoročnih posledica po njihovo zdravlje.Istraživanje je sprovedeno u Poljskoj, gde su rode tokom poslednje decenije počele sve više da koriste deponije kao izvor hrane.Naučnici upozoravaju i da ovakva ishrana može da menja migracione navike ptica, kao što je već zabeleženo kod populacija na Iberijskom poluostrvu, gde su neke rode potpuno ili delimično prestale da migriraju.Stručnjaci su istakli da je uticaj deponija složen: iako dodatni izvori hrane mogu da doprinesu oporavku populacija koje su nekada bile u opadanju, dugoročni zdravstveni efekti i promene u ponašanju vrsta još nisu dovoljno istraženi.Dodatnu zabrinutost izaziva i postepeno zatvaranje otvorenih deponija širom Evrope u okviru novih politika upravljanja otpadom, što bi moglo da utiče na brojnost i uspešnost razmnožavanja roda koje su se navikle na ovakav način ishrane.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika
Istraživanje pokazalo da rode u Evropi sve više zavise od hrane na deponijama, što nosi rizike
Bele rode u Evropi sve češće se hrane na deponijama, gde lakše dolaze do hrane, ali u novim istraživanjima se upozorava da takva ishrana može da ima negativne posledice po njihovo zdravlje.
Studija, predstavljena na konferenciji Društva za eksperimentalnu biologiju u Firenci, pokazala je da rode koje se hrane na deponijama imaju veću telesnu masu i veće energetske rezerve od ptica koje se oslanjaju na prirodne izvore hrane.
Istraživači su naveli da im to omogućava da troše manje energije na potragu za hranom i više vremena posvete razmnožavanju. Međutim, naučnici su kod mladih roda koje se hrane na deponijama uočili i znake oštećenja DNK već u prvim nedeljama života.
Ptice su na deponijama izložene plastici, staklu, metalima i drugim zagađivačima, što izaziva zabrinutost zbog dugoročnih posledica po njihovo zdravlje.
Istraživanje je sprovedeno u Poljskoj, gde su rode tokom poslednje decenije počele sve više da koriste deponije kao izvor hrane.
Naučnici upozoravaju i da ovakva ishrana može da menja migracione navike ptica, kao što je već zabeleženo kod populacija na Iberijskom poluostrvu, gde su neke rode potpuno ili delimično prestale da migriraju.
Stručnjaci su istakli da je uticaj deponija složen: iako dodatni izvori hrane mogu da doprinesu oporavku populacija koje su nekada bile u opadanju, dugoročni zdravstveni efekti i promene u ponašanju vrsta još nisu dovoljno istraženi.
Dodatnu zabrinutost izaziva i postepeno zatvaranje otvorenih deponija širom Evrope u okviru novih politika upravljanja otpadom, što bi moglo da utiče na brojnost i uspešnost razmnožavanja roda koje su se navikle na ovakav način ishrane.
