https://lat.sputnikportal.rs/20260707/trampova-formula-za-nato-evropa-placa-amerika-komanduje-rusija-olivera-ikodinovic-1201070538.html
Trampova formula za NATO: Evropa plaća, Amerika komanduje
Trampova formula za NATO: Evropa plaća, Amerika komanduje
Sputnik Srbija
Koncept NATO 3.0 ne znači kraj američkog vojnog angažmana u Evropi, već promenu načina funkcionisanja Alijanse, ocenjuje šef ruskog Centra za proučavanje... 07.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-07T22:17+0200
2026-07-07T22:17+0200
2026-07-07T22:17+0200
svet
svet
svet – politika
nato
ankara
vladimir zelenski
donald tramp
rusija
rusija – politika
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/09/1200138613_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_8fb2672b2edc6e766c9e8eb395fd26f5.jpg
To bi, kako navodi Klincevič, podrazumevalo veća izdvajanja za odbranu i veću kupovinu američkog oružja od strane evropskih saveznika.On je tako odgovorio na pitanje da li će samit Alijanse u Ankari označiti pokretanje projekta NATO 3.0 i šta taj koncept zapravo predviđa.Evropske zemlje su zatražile od SAD licence za proizvodnju američkog naoružanja u Evropi, ali prema rečima sagovornika, nisu dobile pristup najsavremenijim američkim tehnologijama. Umesto toga, ponuđena im je proizvodnja starijih sistema i tehnologija.To znači da Amerika želi da zadrži kontrolu nad vojnim tehnologijama i zavisnost Evrope od američke vojne industrije.„Pre svega, Evropljani su hteli da dobiju tehnologije za sisteme ‘patriot’, kako bi zaštitile Ukrajinu i sebe od mogućeg sukoba sa Rusijom koji oni sami podstiču, ali Tramp je rekao: ‘Ne, daću vam stare tehnologije’, tehnologije tenkova ‘abrams’, tehnologije raketa za sisteme 'hajmars' koje su zastarele, pošto Amerikanci već stvaraju nove“, dodao je ekspert.Samit NATO-a koji se održava 7. i 8. jula u Ankari mogao bi biti prekretnica u smislu nove podele rada između SAD i evropskih sila, ali teško da će ući u istoriju kao mesto donošenja sudbonosnih odluka o Ukrajini. Pitanje pristupanja Ukrajine Alijansi neće biti glavna tema ovog susreta.„U suštini, za Rusiju je ključno pitanje da li će Ukrajina dobiti sredstva za 2027. godinu. Jasno je da Ukrajinu sada neće primiti u NATO, ali pitanje finansiranja postaje sve ozbiljnije, jer zemlje poput Italije, Francuske, pa i Poljske počinju da blokiraju odluke. Reč je o oko 70 milijardi dolara za narednu godinu. Inicijativa Marka Rutea, generalnog sekretara NATO-a, da svaka zemlja automatski izdvaja 0,25 odsto svog BDP-a direktno za Ukrajinu nije se dopala mnogima i niko nije želeo da za to glasa. Zato će se tek rešavati pitanje kako će se finansirati ukrajinski konflikt sledeće godine“, kaže Klincevič.Sagovornik Sputnjika smatra da Ukrajina neće ostati bez podrške Zapada, ali očekuje da će doći do značajnog smanjenja pomoći. Prema njegovoj oceni, taj proces je već započeo i ogleda se u sve većim neslaganjima oko daljeg finansiranja i vojne podrške.Rusija ostaje „dugoročna pretnja“Na pitanje šta očekivati od NATO samita – razdor saveznika ili ponovno resetovanje odnosa između SAD i Evrope – Klincevič ocenjuje da se neće dogoditi ni jedno ni drugo. Prema njegovim rečima, Alijansa će nastaviti da održava kontinuitet svoje politike.Fokus samita biće, pre svega, na konceptu NATO 3.0, koji predviđa veću ulogu Evrope u sopstvenoj odbrani. Prema tom planu, evropske države bi trebalo da preuzmu veći deo odgovornosti za konvencionalnu vojnu bezbednost, dok će Sjedinjene Države značajno smanjiti svoje prisustvo u Evropi, usmeravajući pažnju na druge regione, pre svega na Azijsko-pacifički region. Ipak, ima nagoveštaja da će SAD zadržati ključnu ulogu u oblasti obaveštajne podrške i nuklearnog odvraćanja.„Ne mislim da će Amerika naglo smanjiti svoje oružane snage u Evropi. Moguće je da će deo snaga biti premešten u jugoistočnu Aziju, ali potpuno povlačenje ne očekujem. Ne verujem da će SAD izaći iz NATO-a ili da će postati još bliži prijatelji. To će biti postepen proces koji će se odvijati nezavisno od unutrašnjih političkih prilika u SAD, odnosno bez obzira na borbu između demokrata i republikanaca. Postoje interesi svake zemlje koji će se slediti bez obzira na to ko je u Beloj kući. Amerikanci žele da zadrže kontrolu nad Evropom, žele da sačuvaju tržište oružja, žele da zadrže dominaciju u NATO-u u pogledu sistema komandovanja, protivvazduhoplovne odbrane i drugih struktura. Malo su šanse da će to tek tako napustiti“, ocenjuje Klincevič.Zapadni mediji koji su imali uvid u nacrt deklaracije samita NATO-a navode da je Rusija označena kao „dugoročna pretnja evroatlantskoj bezbednosti i stabilnosti“, a da zemlje NATO-a nameravaju da ponovo potvrde svoju „nepokolebljivu posvećenost“ članu 5 Severnoatlantskog ugovora o kolektivnoj bezbednosti.„To što nas nazivaju stalnom i dugoročnom pretnjom već je poznata činjenica. To je zapisano u svim dokumentima. Za nas to nije ništa novo. Glavna pažnja će, naravno, biti usmerena na lični susret Trampa i Zelenskog tokom samita, kao i na razgovore predsednika Putina i Trampa nakon toga. Tramp će sada pokušavati da pronađe rešenje za ovaj konflikt, ali, kao što vidimo, eskalacija samo raste - napadi su sve snažniji i proširuje se broj ciljeva. Ne mislim, nažalost, da će se nešto suštinski promeniti“, kaže ekspert.Kada je reč o susretu Zelenskog i Trampa, Klincevič ocenjuje da će Zelenski od američkog predsednika tražiti snažniji pritisak na Rusiju, kao i dodatne sisteme protivvazduhoplovne odbrane i, moguće, licencu za proizvodnju PVO sistema i dalekosežnog oružja u Ukrajini., o čemu se navodno razgovaralo i tokom samita G7.„Tramp je rekao da će rakete za sisteme ‘patriot' proizvoditi američke automobilske kompanije poput ‘Forda’ i ‘Dženeral motorsa’. Dakle, Zelenski će postupati kao i do sada - tražiće da se na Rusiju izvrši dodatni pritisak, verujući da će tako Rusija izgubiti na bojnom polju i da će je tako dovesti za pregovarački sto pod uslovima Ukrajine. Ali uveren sam da je predsednik Rusije uspeo da Trampu jasno i adekvatno predstavi realnost na terenu“, ističe Klincevič.On napominje da Sjedinjene Države i dalje ostaju duboko uključene u konflikt, ukazujući istovremeno i na različitu retoriku američkih zvaničnika. On napominje da, iako Tramp govori o mogućnosti pregovora i pokušaju da se dođe do rešenja, pojedini američki zvaničnici, poput potpredsednika Džej Di Vensa, šalju drugačije poruke.„Vidimo da se retorika Vensa donekle razlikuje. Amerikanci su i dalje prilično duboko uključeni u konflikt. Vens govori o tome da Ukrajina treba da se koncentriše na odbranu i da se tada Rusiji može naneti još veća šteta. Dakle, Amerika i dalje nije neutralna strana, ali ništa strašno — Rusija je kroz svoju istoriju već prolazila kroz slične situacije i ponovo će ih prevazići“, ističe Klincevič.Opasna tendecija - EU se sve dublje uvlači u sukob sa RusijomPrema njegovim rečima, jedan od glavnih faktora koji sada zabrinjava evropske vojne i geopolitičke stručnjake jeste procena da politika Evrope prema Ukrajini doprinosi jačanju ruske vojne moći i povećava rizik od mogućeg direktnog sukoba.„Šta se sada dešava? Pod sloganom NATO-a da ‘pomažući Ukrajini štitimo sebe od rata sa Rusima’, Evropljani se sve više uvlače u sukob. Rusija, shodno tome, sve više reaguje i sve više ulaže u svoje oružane snage i kapacitete. Evropa će se, polazeći od te logike, još više uvlačiti i nije isključeno da bi u nekom trenutku Rusija mogla početi da posmatra Evropu kao učesnika konflikta, jer ona predstavlja pozadinsku podršku Ukrajini za nanošenje udara po Rusiji. To je veoma opasna tendencija. Postoje dve zemlje koje od toga imaju korist, jer one ostaju snažne i stabilne, a to su Velika Britanija i SAD. Zato, nažalost, klasičnim Anglosaksoncima odgovara početak konflikta u Evropi, jer bi oni mogli ponovo na tome da zarade, kao što je bilo posle Drugog svetskog rata u okviru Maršalovog plana“, smatra Klincevič.On ocenjuje da je prerano za konačne zaključke i da će dalji tok događaja pokazati kako će se situacija razvijati, ali ukazuje da između NATO saveznika i dalje postoje određene nesuglasice.Za Sjedinjene Države samit NATO-a u Ankari predstavlja priliku da sagledaju u kojoj meri su saveznici ispunili obaveze preuzete na prošlogodišnjem samitu u Hagu, pre svega kada je reč o povećanju izdvajanja za odbranu na pet odsto BDP-a do 2035. godine, od čega 3,5 odsto za direktne vojne potrebe i 1,5 odsto za zaštita kritične infrastrukture. sajber-bezbednost i slično.Uoči samita, Tramp je ponovo kritikovao evropske saveznike, tvrdeći da SAD snose najveći teret finansiranja NATO-a, dok evropske države, po njegovoj oceni, ne ulažu dovoljno i ne pružaju adekvatnu podršku Vašingtonu. Zbog toga je odnose unutar Alijanse ocenio kao neravnopravne i poručio da sadašnji model nije održiv.Kao primer naveo je podatke o izdvajanjima za odbranu u 2025. godini: SAD – 999 milijardi dolara, naspram 90,5 milijardi koje izdvaja Velika Britanija, 66,5 milijardi dolara Francuska, Italija 48,8 milijardi i Poljska 44,3 milijarde dolara. Posebno je izdvojio Nemačku, ocenivši da izdvaja znatno manje.
https://lat.sputnikportal.rs/20260707/ostra-poruka-lavrova-nato-u-militarizacija-do-krajnjih-granica-vodi-u-poraz-1201057614.html
ankara
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
svet, svet – politika, nato, ankara, vladimir zelenski, donald tramp, rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, samit, evropska unija (eu), vojska i naoružanje, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
svet, svet – politika, nato, ankara, vladimir zelenski, donald tramp, rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, samit, evropska unija (eu), vojska i naoružanje, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
Trampova formula za NATO: Evropa plaća, Amerika komanduje
Koncept NATO 3.0 ne znači kraj američkog vojnog angažmana u Evropi, već promenu načina funkcionisanja Alijanse, ocenjuje šef ruskog Centra za proučavanje vojno-političkih sukoba Andrej Klincevič. Prema njegovim rečima, Tramp želi da SAD zadrže kontrolu i uticaj u NATO-u, ali da evropske zemlje preuzmu veći deo finansijskog tereta za evropsku bezbednost.
To bi, kako navodi Klincevič, podrazumevalo veća izdvajanja za odbranu i veću kupovinu američkog oružja od strane evropskih saveznika.
On je tako odgovorio na pitanje da li će
samit Alijanse u Ankari označiti pokretanje projekta
NATO 3.0 i šta taj koncept zapravo predviđa.
„Pod pojmom NATO 3.0 svojevremeno se podrazumevalo da će NATO postati globalni igrač. To je bila strategija Bajdenovlog tima i demokrata, koji su želeli proširenje Alijanse na ceo svet. Zbog toga su formirane snage za brzo reagovanje i slično. Tramp je rekao: ‘Ne, ta koncepcija mi ne odgovara, ja želim da zarađujem novac, zato hajde da se uvede pravilo da će se 5 odsto BDP-a trošiti na odbranu, a vi ćete kupovati američko oružje’ — skoro hiljadu miliona dolara mesečno. Tramp se drži te strategije, jer želi da od toga ostvari ogroman prihod“, objašnjava Klincevič.
Evropske zemlje su zatražile od SAD licence za proizvodnju američkog naoružanja u Evropi, ali prema rečima sagovornika, nisu dobile pristup najsavremenijim američkim tehnologijama. Umesto toga, ponuđena im je proizvodnja starijih sistema i tehnologija.
To znači da Amerika želi da zadrži kontrolu nad vojnim tehnologijama i zavisnost Evrope od američke vojne industrije.
„Pre svega, Evropljani su hteli da dobiju tehnologije za sisteme ‘patriot’, kako bi zaštitile Ukrajinu i sebe od mogućeg sukoba sa Rusijom koji oni sami podstiču, ali Tramp je rekao: ‘Ne, daću vam stare tehnologije’, tehnologije tenkova ‘abrams’, tehnologije raketa za sisteme 'hajmars' koje su zastarele, pošto Amerikanci već stvaraju nove“, dodao je ekspert.
Samit NATO-a koji se održava 7. i 8. jula u Ankari mogao bi biti prekretnica u smislu nove podele rada između SAD i evropskih sila, ali teško da će ući u istoriju kao mesto donošenja sudbonosnih odluka o Ukrajini. Pitanje pristupanja Ukrajine Alijansi neće biti glavna tema ovog susreta.
„U suštini, za Rusiju je ključno pitanje da li će Ukrajina dobiti sredstva za 2027. godinu. Jasno je da Ukrajinu sada neće primiti u NATO, ali pitanje finansiranja postaje sve ozbiljnije, jer zemlje poput Italije, Francuske, pa i Poljske počinju da blokiraju odluke. Reč je o oko 70 milijardi dolara za narednu godinu. Inicijativa Marka Rutea, generalnog sekretara NATO-a, da svaka zemlja automatski izdvaja 0,25 odsto svog BDP-a direktno za Ukrajinu nije se dopala mnogima i niko nije želeo da za to glasa. Zato će se tek rešavati pitanje kako će se finansirati ukrajinski konflikt sledeće godine“, kaže Klincevič.
Sagovornik Sputnjika smatra da Ukrajina neće ostati bez podrške Zapada, ali očekuje da će doći do značajnog smanjenja pomoći. Prema njegovoj oceni, taj proces je već započeo i ogleda se u sve većim neslaganjima oko daljeg finansiranja i vojne podrške.
Rusija ostaje „dugoročna pretnja“
Na pitanje šta očekivati od NATO samita – razdor saveznika ili ponovno resetovanje odnosa između SAD i Evrope – Klincevič ocenjuje da se neće dogoditi ni jedno ni drugo. Prema njegovim rečima, Alijansa će nastaviti da održava kontinuitet svoje politike.
Fokus samita biće, pre svega, na konceptu NATO 3.0, koji predviđa veću ulogu Evrope u sopstvenoj odbrani. Prema tom planu, evropske države bi trebalo da preuzmu veći deo odgovornosti za konvencionalnu vojnu bezbednost, dok će Sjedinjene Države značajno smanjiti svoje prisustvo u Evropi, usmeravajući pažnju na druge regione, pre svega na Azijsko-pacifički region. Ipak, ima nagoveštaja da će SAD zadržati ključnu ulogu u oblasti obaveštajne podrške i nuklearnog odvraćanja.
„Ne mislim da će Amerika naglo smanjiti svoje oružane snage u Evropi. Moguće je da će deo snaga biti premešten u jugoistočnu Aziju, ali potpuno povlačenje ne očekujem. Ne verujem da će SAD izaći iz NATO-a ili da će postati još bliži prijatelji. To će biti postepen proces koji će se odvijati nezavisno od unutrašnjih političkih prilika u SAD, odnosno bez obzira na borbu između demokrata i republikanaca. Postoje interesi svake zemlje koji će se slediti bez obzira na to ko je u Beloj kući. Amerikanci žele da zadrže kontrolu nad Evropom, žele da sačuvaju tržište oružja, žele da zadrže dominaciju u NATO-u u pogledu sistema komandovanja, protivvazduhoplovne odbrane i drugih struktura. Malo su šanse da će to tek tako napustiti“, ocenjuje Klincevič.
Zapadni mediji koji su imali uvid u nacrt deklaracije samita NATO-a navode da je Rusija označena kao „dugoročna pretnja evroatlantskoj bezbednosti i stabilnosti“, a da zemlje NATO-a nameravaju da ponovo potvrde svoju „nepokolebljivu posvećenost“ članu 5 Severnoatlantskog ugovora o kolektivnoj bezbednosti.
„To što nas nazivaju stalnom i dugoročnom pretnjom već je poznata činjenica. To je zapisano u svim dokumentima. Za nas to nije ništa novo. Glavna pažnja će, naravno, biti usmerena na lični susret Trampa i Zelenskog tokom samita, kao i na razgovore predsednika Putina i Trampa nakon toga. Tramp će sada pokušavati da pronađe rešenje za ovaj konflikt, ali, kao što vidimo, eskalacija samo raste - napadi su sve snažniji i proširuje se broj ciljeva. Ne mislim, nažalost, da će se nešto suštinski promeniti“, kaže ekspert.
Kada je reč o susretu Zelenskog i Trampa, Klincevič ocenjuje da će Zelenski od američkog predsednika tražiti snažniji pritisak na Rusiju, kao i dodatne sisteme protivvazduhoplovne odbrane i, moguće, licencu za proizvodnju PVO sistema i dalekosežnog oružja u Ukrajini., o čemu se navodno razgovaralo i tokom samita G7.
„Tramp je rekao da će rakete za sisteme ‘patriot' proizvoditi američke automobilske kompanije poput ‘Forda’ i ‘Dženeral motorsa’. Dakle, Zelenski će postupati kao i do sada - tražiće da se na Rusiju izvrši dodatni pritisak, verujući da će tako Rusija izgubiti na bojnom polju i da će je tako dovesti za
pregovarački sto pod uslovima Ukrajine. Ali uveren sam da je
predsednik Rusije uspeo da Trampu jasno i adekvatno predstavi
realnost na terenu“, ističe Klincevič.
On napominje da Sjedinjene Države i dalje ostaju duboko uključene u konflikt, ukazujući istovremeno i na različitu retoriku američkih zvaničnika. On napominje da, iako Tramp govori o mogućnosti pregovora i pokušaju da se dođe do rešenja, pojedini američki zvaničnici, poput potpredsednika Džej Di Vensa, šalju drugačije poruke.
„Vidimo da se retorika Vensa donekle razlikuje. Amerikanci su i dalje prilično duboko uključeni u konflikt. Vens govori o tome da Ukrajina treba da se koncentriše na odbranu i da se tada Rusiji može naneti još veća šteta. Dakle, Amerika i dalje nije neutralna strana, ali ništa strašno — Rusija je kroz svoju istoriju već prolazila kroz slične situacije i ponovo će ih prevazići“, ističe Klincevič.
Opasna tendecija - EU se sve dublje uvlači u sukob sa Rusijom
Prema njegovim rečima, jedan od glavnih faktora koji sada zabrinjava evropske vojne i geopolitičke stručnjake jeste procena da politika Evrope prema Ukrajini doprinosi jačanju ruske vojne moći i povećava rizik od mogućeg direktnog sukoba.
„Šta se sada dešava? Pod sloganom NATO-a da ‘pomažući Ukrajini štitimo sebe od rata sa Rusima’, Evropljani se sve više uvlače u sukob. Rusija, shodno tome, sve više reaguje i sve više ulaže u svoje oružane snage i kapacitete. Evropa će se, polazeći od te logike, još više uvlačiti i nije isključeno da bi u nekom trenutku Rusija mogla početi da posmatra Evropu kao učesnika konflikta, jer ona predstavlja pozadinsku podršku Ukrajini za nanošenje udara po Rusiji. To je veoma opasna tendencija. Postoje dve zemlje koje od toga imaju korist, jer one ostaju snažne i stabilne, a to su Velika Britanija i SAD. Zato, nažalost, klasičnim Anglosaksoncima odgovara početak konflikta u Evropi, jer bi oni mogli ponovo na tome da zarade, kao što je bilo posle Drugog svetskog rata u okviru Maršalovog plana“, smatra Klincevič.
On ocenjuje da je prerano za konačne zaključke i da će dalji tok događaja pokazati kako će se situacija razvijati, ali ukazuje da između NATO saveznika i dalje postoje određene nesuglasice.
„Videli smo da je Zelenski imao očiglednu želju da uvuče Belorusiju u konflikt. Čini se da je ta opasnost za sada prošla i videćemo kako će se dalje situacija odvijati. Takođe vidimo da unutar NATO-a nije sve mirno. Vidimo ozbiljne sukobe sa Poljskom i vidimo da brojne druge zemlje nisu spremne da plaćaju Ukrajini. Samo jedna Italija je svoj javni dug povećala na preko 3 biliona evra. To je više od 130 odsto njenog BDP-a. To pokazuje da je ta zemlja veoma blizu bankrotstvu. Ako su ove godine mogli da uzmu 17 milijardi duga i proslede ih Ukrajini, sledeće godine će to biti mnogo teže, a najteže će biti objasniti sopstvenim građanima zašto treba da plaćaju za takvu politiku“, zaključio je Klincevič.
Za Sjedinjene Države samit NATO-a u Ankari predstavlja priliku da sagledaju u kojoj meri su saveznici ispunili obaveze preuzete na prošlogodišnjem samitu u Hagu, pre svega kada je reč o povećanju izdvajanja za odbranu na pet odsto BDP-a do 2035. godine, od čega 3,5 odsto za direktne vojne potrebe i 1,5 odsto za zaštita kritične infrastrukture. sajber-bezbednost i slično.
Uoči samita, Tramp je ponovo kritikovao evropske saveznike, tvrdeći da SAD snose najveći teret finansiranja NATO-a, dok evropske države, po njegovoj oceni, ne ulažu dovoljno i ne pružaju adekvatnu podršku Vašingtonu. Zbog toga je odnose unutar Alijanse ocenio kao neravnopravne i poručio da sadašnji model nije održiv.
Kao primer naveo je podatke o izdvajanjima za odbranu u 2025. godini: SAD – 999 milijardi dolara, naspram 90,5 milijardi koje izdvaja Velika Britanija, 66,5 milijardi dolara Francuska, Italija 48,8 milijardi i Poljska 44,3 milijarde dolara. Posebno je izdvojio Nemačku, ocenivši da izdvaja znatno manje.
