https://lat.sputnikportal.rs/20260706/sad-nemaju-strategiju-za-nastavak-sukoba-u-ukrajini-vens-prebacuje-teret-na-evropu-olivera-ikodinovic-1201028817.html
SAD nemaju strategiju za nastavak sukoba u Ukrajini, Vens prebacuje teret na Evropu
SAD nemaju strategiju za nastavak sukoba u Ukrajini, Vens prebacuje teret na Evropu
Sputnik Srbija
Izjava američkog potpredsednika Džej Di Vensa da Ukrajina treba da se koncentriše na odbranu, a ne na ofanzivu, može se tumačiti kao signal da se SAD postepeno... 06.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-06T22:15+0200
2026-07-06T22:15+0200
2026-07-06T22:17+0200
rusija
rusija
rusija – politika
analize i mišljenja
svet
svet – politika
sad
ukrajina
front
pregovori
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0a/10/1191466581_0:176:3018:1874_1920x0_80_0_0_ad7e159c73e0d54436628da54be5e32e.jpg
U tom okviru, Ukrajina bi trebalo da održi liniju fronta do 2030. godine, čime bi kupila vreme za evropsko prenaoružavanje, ocenjuje ruski politikolog Sergej Stankevič.„Smatram da ovo nije preispitivanje strategije. Štaviše, Sjedinjene Države nemaju strategiju kao takvu za nastavak sukoba. SAD bi želele ili da se sukob završi još ove godine — to je prvi prioritet — ili, ako to ne uspe, da u potpunosti prenesu odgovornost za dalji tok vojnog sukoba u Ukrajini na Evropu. U tom slučaju će Sjedinjene Države ostati na distanci i povremeno će pružati samo plaćene vojne usluge, koje se tiču prodaje oružja, obaveštajne podatke i veze preko Starlinka i slično. Sva politička odgovornost i celokupno planiranje biće prebačeni na Evropu, ukoliko se konflikt ne okonča u najskorije vreme“, ocenjuje Stankevič.Prema njegovim rečima, Vens jasno uviđa da Ukrajina u ovom trenutku nema realne vojne kapacitete za izvođenje ofanzivnih operacija.Vens je izjavio da Trampova administracija smatra da Ukrajina treba da se usmeri na odbrambenu strategiju i da, dok su u toku pregovori, u što većoj meri pređe na odbrambeno delovanje.On je podsetio da je tokom leta 2023. godine jedno od ključnih pitanja bilo da li Ukrajina treba da pokrene veliku kontraofanzivu uz podršku većeg dela Zapada, uključujući tadašnju američku administraciju, dodajući da se ta operacija iz današnje perspektive pokazala kao strateški i taktički neuspeh.„Postoji još jedan važan element u američkom planiranju — nastojanje da se izbegne nagli slom ukrajinske strane. Ako se budu kockali sa ofanzivom i dođe do urušavanja fronta, to bi onemogućilo još jedan, možda i poslednji pokušaj SAD da nastupe kao posrednik, što Donald Tramp očigledno želi. Za njegov scenario potrebna je relativna stabilnost na liniji fronta — ograničena pomeranja, ali bez urušavanja ukrajinskih pozicija. Upravo time se, u suštini, objašnjava Vansovo saopštenje“, smatra ekspert.Prema njegovim rečima, očekuje se Trampov poslednji pokušaj da se pozicionira kao posrednik u sukobu, ali on „najverovatnije neće doneti rezultate“. Kao glavni razlog za to Stankevič navodi nepopustljivost Zelenskog, koji ne može sebi da priušti bilo kakve ustupke jer bi u suprotnom „izgubio i vlast i zemlju, a možda čak i život“.Evropa se naoružava za rat 2030.godineZbog toga, prema oceni eksperta, sve ostaje u ćorsokaku, dok se Sjedinjene Države postepeno distanciraju i prenose odgovornost na druge aktere, konkretno na Evropu.„Nažalost, Evropa nije učinila nikakav realan pokušaj da uspostavi pregovarački kanal sa Moskvom. To je i najalarmantnija situacija - sa strane evropskog dela NATO-a odvija se priprema za opšteevropski rat. Sprovodi se masovno naoružavanje evropskih armija i one se zaista, što izgleda iznenađujuće, ali realno pripremaju za rat 2030. godine. Do tada bi želele da Kijev održi front i da im kupi vreme za prenaoružavanje i pripremu. Takođe veoma je važno reći i da se Ukrajina sada koristi kao poligon za testiranje“, ukazuje Stankevič.Novi tipovi naoružanja, koji ranije nisu postojali u evropskim armijama, ubrzano se razvijaju, odmah se testiraju u Ukrajini i na osnovu tih rezultata ulaze u masovnu proizvodnju, dodao je ekspert. Prema njegovoj oceni, evropskim militaristima je potreban vremenski okvir do 2030. godine, dok se od Kijeva očekuje da ratuje i izdrži sukob do tog roka, bez obzira na cenu. Stankevič dodaje da je Zelenski na sebe preuzeo takvu obavezu i ulogu u okviru te strategije.„S tim u vezi Rusija će, očigledno, nastaviti vojne akcije, ali će držati vrata otvorena za slučaj da dođe do nekih promena u Evropi, jer Evropa sledeće godine ulazi u važan izborni ciklus. Pre svega, u Francuskoj, kao jedinoj nuklearnoj sili u Evropskoj uniji, uslediće neizbežne promene u političkom rukovodstvu. Veoma su mogući prevremeni izbori u Nemačkoj, kao i u Velikoj Britaniji. Dolazak realistički orijentisanih elita na vlast u evropskim državama mogao bi otvoriti mogućnost za pregovore sa Moskvom. Do tada, nažalost, prognoza je negativna — rat će se nastaviti, najverovatnije do proleća sledeće godine“, smatra Stankevič.Na pitanje o sposobnosti Evropske unije da se samostalno suprotstavi Rusiji bez podrške SAD, Stankevič ocenjuje da nijedna država članica EU pojedinačno, kao ni Unija u celini, trenutno nemaju takve kapacitete. Procene su da bi se ta sposobnost mogla razviti tek oko 2030. godine, dok se potpuna vojno-tehnološka modernizacija evropskih armija i dostizanje punog borbenog kapaciteta očekuje tek oko 2035. godine.„To znači da Evropa trenutno nema samostalne vojne instrumente da deluje protiv Rusije, ali se oslanja na ekonomski pritisak. U tom kontekstu pojačava se lov na rusku tzv. 'flotu iz senke’ koji prevozi naftu. Nije isključeno da će upravo natoj liniji doći do novih eskalacija u bliskoj budućnosti“, upozorio je Stankevič.Ruski vojni eksperti ocenjuju da američka administracija insistira da Ukrajina ostane u defanzivi, pre svega zbog racionalnijeg i ekonomičnijeg trošenja zapadne vojne pomoći. Prema tim ocenama, takav pristup bi omogućio Oružanim snagama Ukrajine da duže održe otpor, dok bi Sjedinjene Države imale više vremena da popune i obnove sopstvene zalihe naoružanja. Kao dodatni razlog navodi se i problem ukrajinskih snaga sa ljudstvom.
https://lat.sputnikportal.rs/20260702/narod-za-mir-kijevski-rezim-za-nastavak-rata--raste-raskol-u-ukrajinskom-drustvu-olivera-ikodinovic-1200918109.html
sad
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, svet, svet – politika, sad, ukrajina, front, pregovori, nato, evropska unija (eu), specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, džej di vens
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, svet, svet – politika, sad, ukrajina, front, pregovori, nato, evropska unija (eu), specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, džej di vens
SAD nemaju strategiju za nastavak sukoba u Ukrajini, Vens prebacuje teret na Evropu
22:15 06.07.2026 (Osveženo: 22:17 06.07.2026) Izjava američkog potpredsednika Džej Di Vensa da Ukrajina treba da se koncentriše na odbranu, a ne na ofanzivu, može se tumačiti kao signal da se SAD postepeno distanciraju od ukrajinskog sukoba i prebacuju veći teret na Evropu, koja se ubrzano priprema za mogući dugoročni rat protiv Rusije.
U tom okviru, Ukrajina bi trebalo da održi liniju fronta do 2030. godine, čime bi kupila vreme za evropsko prenaoružavanje, ocenjuje ruski politikolog Sergej Stankevič.
„Smatram da ovo nije preispitivanje strategije. Štaviše, Sjedinjene Države nemaju strategiju kao takvu za nastavak sukoba. SAD bi želele ili da se sukob završi još ove godine — to je prvi prioritet — ili, ako to ne uspe, da u potpunosti prenesu odgovornost za dalji tok vojnog sukoba u Ukrajini na Evropu. U tom slučaju će Sjedinjene Države ostati na distanci i povremeno će pružati samo plaćene vojne usluge, koje se tiču prodaje oružja, obaveštajne podatke i veze preko Starlinka i slično. Sva politička odgovornost i celokupno planiranje biće prebačeni na Evropu, ukoliko se konflikt ne okonča u najskorije vreme“, ocenjuje Stankevič.
Prema njegovim rečima, Vens jasno uviđa da Ukrajina u ovom trenutku nema realne vojne kapacitete za izvođenje ofanzivnih operacija.
„Ukrajina, prema različitim procenama, trenutno ima od 200 do 240 hiljada aktivnih boraca direktno na liniji fronta, i to raspoređenih na više od hiljadu kilometara, što onemogućava koncentrisanje snaga za bilo kakve operacije“, ističe Stankevič.
Vens je izjavio da Trampova administracija
smatra da Ukrajina treba da se usmeri na odbrambenu strategiju i da, dok su u toku pregovori, u što većoj meri pređe na odbrambeno delovanje.
On je podsetio da je tokom leta 2023. godine jedno od ključnih pitanja bilo da li Ukrajina treba da pokrene veliku kontraofanzivu uz podršku većeg dela Zapada, uključujući tadašnju američku administraciju, dodajući da se ta operacija iz današnje perspektive pokazala kao strateški i taktički neuspeh.
„Postoji još jedan važan element u američkom planiranju — nastojanje da se izbegne nagli slom ukrajinske strane. Ako se budu kockali sa ofanzivom i dođe do urušavanja fronta, to bi onemogućilo još jedan, možda i poslednji pokušaj SAD da nastupe kao posrednik, što Donald Tramp očigledno želi. Za njegov scenario potrebna je relativna stabilnost na liniji fronta — ograničena pomeranja, ali bez urušavanja ukrajinskih pozicija. Upravo time se, u suštini, objašnjava Vansovo saopštenje“, smatra ekspert.
Prema njegovim rečima, očekuje se Trampov poslednji pokušaj da se pozicionira kao posrednik u sukobu, ali on „najverovatnije neće doneti rezultate“. Kao glavni razlog za to Stankevič navodi nepopustljivost Zelenskog, koji ne može sebi da priušti bilo kakve ustupke jer bi u suprotnom „izgubio i vlast i zemlju, a možda čak i život“.
Evropa se naoružava za rat 2030.godine
Zbog toga, prema oceni eksperta, sve ostaje u ćorsokaku, dok se Sjedinjene Države postepeno distanciraju i prenose odgovornost na druge aktere, konkretno na Evropu.
„Nažalost,
Evropa nije učinila nikakav realan pokušaj da uspostavi pregovarački kanal sa Moskvom. To je i najalarmantnija situacija - sa strane evropskog dela
NATO-a odvija se priprema za opšteevropski rat. Sprovodi se masovno naoružavanje evropskih armija i one se zaista, što izgleda iznenađujuće, ali
realno pripremaju za rat 2030. godine. Do tada bi želele da Kijev održi front i da im kupi vreme za prenaoružavanje i pripremu. Takođe veoma je važno reći i da se Ukrajina sada koristi kao
poligon za testiranje“, ukazuje Stankevič.
Novi tipovi naoružanja, koji ranije nisu postojali u evropskim armijama, ubrzano se razvijaju, odmah se testiraju u Ukrajini i na osnovu tih rezultata ulaze u masovnu proizvodnju, dodao je ekspert. Prema njegovoj oceni, evropskim militaristima je potreban vremenski okvir do 2030. godine, dok se od Kijeva očekuje da ratuje i izdrži sukob do tog roka, bez obzira na cenu. Stankevič dodaje da je Zelenski na sebe preuzeo takvu obavezu i ulogu u okviru te strategije.
„S tim u vezi Rusija će, očigledno, nastaviti vojne akcije, ali će držati vrata otvorena za slučaj da dođe do nekih promena u Evropi, jer Evropa sledeće godine ulazi u važan izborni ciklus. Pre svega, u Francuskoj, kao jedinoj nuklearnoj sili u Evropskoj uniji, uslediće neizbežne promene u političkom rukovodstvu. Veoma su mogući prevremeni izbori u Nemačkoj, kao i u Velikoj Britaniji. Dolazak realistički orijentisanih elita na vlast u evropskim državama mogao bi otvoriti mogućnost za pregovore sa Moskvom. Do tada, nažalost, prognoza je negativna — rat će se nastaviti, najverovatnije do proleća sledeće godine“, smatra Stankevič.
Na pitanje o sposobnosti Evropske unije da se samostalno suprotstavi Rusiji bez podrške SAD, Stankevič ocenjuje da nijedna država članica EU pojedinačno, kao ni Unija u celini, trenutno nemaju takve kapacitete. Procene su da bi se ta sposobnost mogla razviti tek oko 2030. godine, dok se potpuna vojno-tehnološka modernizacija evropskih armija i dostizanje punog borbenog kapaciteta očekuje tek oko 2035. godine.
„To znači da Evropa trenutno nema samostalne vojne instrumente da deluje protiv Rusije, ali se oslanja na ekonomski pritisak. U tom kontekstu pojačava se lov na rusku tzv. 'flotu iz senke’ koji prevozi naftu. Nije isključeno da će upravo natoj liniji doći do novih eskalacija u bliskoj budućnosti“, upozorio je Stankevič.
Ruski vojni eksperti ocenjuju da američka administracija insistira da Ukrajina ostane u defanzivi, pre svega zbog racionalnijeg i ekonomičnijeg trošenja zapadne vojne pomoći. Prema tim ocenama, takav pristup bi omogućio Oružanim snagama Ukrajine da duže održe otpor, dok bi Sjedinjene Države imale više vremena da popune i obnove sopstvene zalihe naoružanja. Kao dodatni razlog navodi se i problem ukrajinskih snaga sa ljudstvom.
