Amerikanac na Kosovu – poslali pastora da ,,izgladi“ genocid koji su sami organizovali
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
U novom geostrateškom pozicioniranju došlo je do zahlađenja između Trampove Amerike i Brisela, što je vrlo očigledno, merljivo i vidljivo. Zbog toga svedočimo pregrupisavanju i učvršćivanju vlastitih pozicija i na ,,našem terenu“, te tako treba tumačiti i iznenadnu zainteresovanost američkog pastora za srpske svetinje.
Ovako profesor Fakulteta političkih nauka Milan Petričković tumači posetu američkog pastora srpskim zemljama. Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije i savetnik za duhovna pitanja američkog predsednika Mark Berns stigli su na Kosovo i Metohiju gde su posetili Pećku Patrijaršiju i Dečane. Pre toga su učestvovali u pomenu Srbima stradalim u Bratuncu.
Pastor Berns je u petak u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu razgovarao sa patrijarhom Porfirijem, a Srpska pravoslavna crkva je saopštila da je razgovor protekao je u duhu međusobnog razumevanja, sa ciljem unapređenja saradnje dve hrišćanske zemlje i dva hrišćanska naroda.
Zašto baš sada?
Amerika je pre nekoliko dana proslavila svoj 250. rođendan, a Srpska pravoslavna crkva postoji osam vekova. Bilo je više nego dovoljno vremena za međusobno upoznavanje i posete Pećkoj Patrijaršiji i Visokim Dečanima. Ključ tajminga posete američkog pastora treba potražiti u novoj „podeli karata“, odnosno novom geostrateškom pozicioniranju koje je rezultiralo udaljavanju Vašingtona od Evrope, naročito Brisela.
Brisel i zainteresovane evropske zemlje, koje ne čine homogenu već heterogenu celinu, ali ih objedinjuje zajednički interes, očigledno žele da zadrže što je moguće više od pozicija koje su imale pre dešavanja u Ukrajini, gde Kolektivni Zapad ratuje sa Rusijom preko Ukrajinaca. Svako pokušava da obezbedi svoje mesto i startnu poziciju u izgradnji nove svetske arhitekture i zasigurno je sada trenutak u kojem se prelama u kojoj meri i na koji način ko i gde može vršiti određeni uticaj, kaže Petričković za Sputnjik.
Za srpski narod, srpsku državu i srpsko političko rukovodstvo, to je izuzetno značajno, smatra naš sagovornik, jer upravo u tim zahlađenim odnosima Srbija može da potraži svoje mesto i vidi šta je, po utilitarističkoj koncepciji, od najvećeg značaja za njen nacionalni interes, bezbednost, očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
Na toj relaciji ukrštenih vektora između Amerike i Brisela mogu se potražiti određene varijante koje bi mogle da zaštite naš narod. Sfera duhovnosti je duboko povezana sa političkim kontekstom, tako da sigurno ovaj odabrani trenutak ima veze i sa tom činjenicom da se sada oni koji žele dominaciju uticaja međusobno pozicioniraju i nastoje da vrše određenu vrstu kontrole. Upravo je zato ovaj trenutak izabran, a mi smo samo hroničari svega toga.
Genocidi dođu pa prođu
Uz snimak načinjen tokom puta ka Kosovu, pastor je poručio da dolazi da sasluša i da iskaže poštovanje prema dostojanstvu svake zajednice.
„Ova zemlja nosi duboku istoriju, svetu veru i bolna sećanja za mnoge ljude. Kao duhovni diplomata, ne dolazim da produbljujem podele niti da ponovo otvaram stare rane. Dolazim da saslušam, da iskažem poštovanje prema dostojanstvu svake zajednice i da se pomolim za budućnost u kojoj će porodice moći da žive bez straha“, naveo je Berns, kao da ne dolazi iz zemlje direktno odgovorne za genocid nad Srbima sa Kosova i Metohije.
Petričković podseća da je celokupni projekat koji je urađen na Kosovu upravo projekat Kolektivnog Zapada i da je to opštepoznata stvar koju treba uvek podvlačiti. Čitavu agendu su pripremili dosta ranije, a 1999. je bila samo finalizacija, kaže on. Napad na Srbiju i proterivanje srpskog naroda sa Kosova sprovedeno je pod izmišljenim i lažnim povodima, dok je istinski uzrok bio taj da se zona Kosova i Metohije okupira i stavi pod kontrolu Kolektivnog Zapada i Amerike.
Očigledno da je od tada učinjeno mnogo toga što je Albancima davalo vetar u leđa i što su oni direktno dobijali ne samo kao ohrabrenje, već i kao logističku podršku, ne poštujući potpisane sporazume, dogovore i konvencije. Često podvlačim da celokupan, kako se u političkim tumačenjima kaže „razvoj scenarija“ ne bi bio moguć, niti bi Albanci mogli išta da učine bez blagoslova, direktne logističke podrške i direktnog uticaja Amerike i Kolektivnog Zapada.
Bez takve vrste zaleđa, dodaje Petričković, Albanci ne bi mogli da prekrše sporazum i postave svoje vojne i policijske formacije na Kosovo, ne bi mogli da se otimaju imanja, da vrše pritisak i hapšenja, niti da zastrašuju i dalje proteruju srpski narod.
Atak na duhovnost, koja nam čini okosnicu kulturnog i verskog identiteta, a onda i nečega što daje prepoznatljivost srpskom etnosu na teritoriji Kosova, bio je sinhronizovan do današnjeg dana sa hibridnim oblicima delovanja. Pored onoga što su uradili u periodu od kada su počeli da proteruju Srbe, pa od Martovskog pogroma do današnjeg dana, vodi se jedna vrsta sinhronizovanog delovanja da se sve što je u srpskom duhovnom nasleđu izbriše.
Mogu li Amerikanci danas da obuzdaju svog ljubimca?
Trampov savetnik za duhovna pitanja svakako može imati neposredan uticaj na trenutnu situaciju u smislu pokretanja stvari sa mrtve tačke kada je reč o zloupotrebama ljudskih prava, ljudskih sloboda i kršenju prava na Kosovu koje vrše albanski separatisti, albanski ekstremisti i ti radikalni krugovi.
Uprkos dojučerašnjoj proalbanskoj politici koju je Amerika vodila, dobro je što je započela jedna vrsta dijaloga i komunikacije na ovoj liniji.
Ova diplomatska misija, pored određene duhovne prirode, ima i duboku političku konotaciju, u smislu da Srbija diplomatskim manevrom i koncentrisanjem energije na svim poljima sačuva sve šta može. U ovom slučaju to je duhovna sfera od značaja za srpski živalj na Kosovu.
Naš sagovornik je mišljenja je da će Albanci vrlo negativno reagovati na ovakav razvoj situacije. Reakcije će biti najburnije od onih Albanaca zainteresovanih za produbljivanje krize i finalizaciju otimanja naše južne pokrajine.
Biće tu izuzetne konfliktnosti i određenih izjava koje neće biti kontrolisane diplomatskim okvirima. Međutim, kada je u pitanju američki uticaj, Albanci će morati da imaju velike obzire ako ne žele ozbiljne posledice i sankcije.
Najgora varijanta, kada je srpski živalj u pitanju, jeste da nema nikakvog razgovora. Srbija je prinuđena da vodi računa o tom delu svoje teritorije i svaka vrsta razgovora je dobra ako predstavlja početnu tačku za upoznavanje sveta sa kršenjem ljudskih prava i svojom patnjom, zaključuje Petričković.
Pogledajte i:
