https://lat.sputnikportal.rs/20260705/konacni-debakl-petriceve-srbije-sport-fudbal-evropsko-prvenstvo-u19-1201007699.html
Konačan debakl Petrićeve Srbije
Konačan debakl Petrićeve Srbije
Sputnik Srbija
Fudbalska reprezentacija Srbije za igrače mlađe od 19 godina doživela je konačni krah na Evropskom prvenstvu. 05.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-05T19:51+0200
2026-07-05T19:51+0200
2026-07-05T19:52+0200
sport
sport
fudbal
fss
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/07/13/1158784861_0:0:3073:1730_1920x0_80_0_0_97dba835d0f554985661978a9790465f.jpg
Srbija je poražena od Hrvatske sa 3:0 u poslednjoj utakmici grupne faze takmičenja. Ekipa selektora Gordana Petrića je porazima od Italije i Ukrajine izgubila šanse za polufinale turnira, a neuspehom u duelu protiv Hrvatske ostala je i bez prilike da obezbedi poziciju u baražu za Svetsko prvenstvo. Srbija je prvi gol primila već u devetom minutu, a strelac za Hrvatsku bio je Lovro Šelfi. U 70. minutu na 2:0 je povisio Dino Godec, a konačnih 3:0 u 87. minutu iz penala postavio je Patris Čović.Srbija je tako šampionat završila bez ijednog osvojenog boda, uz tri poraza, samo jedan postignut gol i šest primljenih, što predstavlja jedan od najlošijih nastupa omladinske reprezentacije na velikim takmičenjima u poslednjih nekoliko godina.Šta bi u Velsu?Međutim, debakl u Velsu ne može se svesti samo na ono što je prikazano na terenu. On je ogolio brojne sistemske probleme srpskog omladinskog fudbala koji su bili prisutni mnogo pre početka Evropskog prvenstva.Već prilikom objavljivanja spiska bilo je jasno da Srbija neće nastupiti u najjačem sastavu. Pošto se šampionat igrao van zvaničnog FIFA termina, klubovi nisu bili u obavezi da puste svoje igrače.Crvena zvezda nije dozvolila Vasiliju Kostovu da nastupi za reprezentaciju, Anderleht je zadržao Mihajla Cvetkovića, Bazel Andreja Bačanina, dok je RB Lajpcig procenio da Andrija Maksimović ostane na pripremama sa nemačkim klubom.Tako je Srbija na Evropsko prvenstvo otputovala bez nekoliko igrača koji su trebalo da predstavljaju okosnicu tima.Posebno je zanimljiva odluka Crvene zvezde da zadrži Vasilija Kostova. Klub koji se često predstavlja kao jedan od nosilaca srpskog fudbala procenio je da su letnje pripreme važnije od najvećeg reprezentativnog turnira u omladinskoj konkurenciji. Formalno, Zvezda je imala pravo na takav potez, ali ostaje pitanje da li je njime korist imao i sam igrač, koji je propustio priliku da se dokaže protiv najboljih evropskih vršnjaka i stekne dragoceno međunarodno iskustvo.Ništa manje značajan nije ni slučaj Andrije Maksimovića. Jedan od najvećih talenata srpskog fudbala ovog leta je napravio veliki transfer u RB Lajpcig, ali je umesto Evropskog prvenstva ostao na pripremama novog kluba. To je još jedan pokazatelj kako interesi klubova sve češće dobijaju prednost u odnosu na reprezentativne obaveze mladih igrača.Ipak, kadrovski problemi ne mogu biti jedino opravdanje za ono što je Srbija prikazala u Velsu.Reprezentacija tokom tri utakmice nije uspela da izgradi prepoznatljiv model igre. Odbrana je često delovala nesigurno, vezni red nije uspevao da kontroliše tempo utakmice, a u napadu je nedostajalo organizovanih akcija i jasne ideje. Protiv Italije Srbija nije ozbiljnije ugrozila favorita, protiv Ukrajine je ispustila vođstvo, dok je u duelu sa Hrvatskom ponovo ostavila utisak ekipe koja nije uspela da pronađe odgovor na zahteve velikog takmičenja.Zbog toga će se neizbežno postaviti i pitanje odgovornosti selektora Gordana Petrića. Iako je radio sa oslabljenim sastavom, Srbija ni u jednom trenutku nije pokazala jasan taktički identitet koji bi nadomestio nedostatak individualnog kvaliteta.Istovremeno, neuspeh u Velsu ponovo je otvorio raspravu o realnom kvalitetu generacije 2007/08, koja je u domaćoj javnosti često predstavljana kao jedna od najtalentovanijih u poslednjoj deceniji. Poređenja sa generacijom koja je 2015. godine osvojila titulu prvaka sveta na Novom Zelandu pokazala su se preuranjenim. Za razliku od šampionske ekipe Veljka Paunovića, čiji su nosioci već bili standardni u seniorskom fudbalu, današnja generacija još uvek prolazi kroz proces razvoja, a mnogi njeni igrači nemaju kontinuitet na najvišem nivou.Porazom od Hrvatske stavljena je tačka na razočaravajući nastup Srbije u Velsu. Ono što, međutim, daleko više brine od samog rezultata jeste činjenica da je Evropsko prvenstvo pokazalo sve slabosti sistema – od odnosa klubova prema reprezentaciji, preko nemoći Fudbalskog saveza Srbije da okupi najjači tim, do igre koja nije opravdala očekivanja.Zato debakl u Velsu ne bi smeo da ostane upamćen samo kao još jedan neuspešan turnir jedne generacije, već kao ozbiljno upozorenje da srpski omladinski fudbal mora da preispita način na koji razvija svoje najveće talente i priprema ih za najveću scenu.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
sport, fudbal, fss
Konačan debakl Petrićeve Srbije
19:51 05.07.2026 (Osveženo: 19:52 05.07.2026) Fudbalska reprezentacija Srbije za igrače mlađe od 19 godina doživela je konačni krah na Evropskom prvenstvu.
Srbija je poražena od Hrvatske sa 3:0 u poslednjoj utakmici grupne faze takmičenja.
Ekipa selektora Gordana Petrića je porazima od Italije i Ukrajine izgubila šanse za polufinale turnira, a neuspehom u duelu protiv Hrvatske ostala je i bez prilike da obezbedi poziciju u baražu za Svetsko prvenstvo.
Srbija je prvi gol primila već u devetom minutu, a strelac za Hrvatsku bio je Lovro Šelfi.
U 70. minutu na 2:0 je povisio Dino Godec, a konačnih 3:0 u 87. minutu iz penala postavio je Patris Čović.
Srbija je tako šampionat završila bez ijednog osvojenog boda, uz tri poraza, samo jedan postignut gol i šest primljenih, što predstavlja jedan od najlošijih nastupa omladinske reprezentacije na velikim takmičenjima u poslednjih nekoliko godina.
Međutim, debakl u Velsu ne može se svesti samo na ono što je prikazano na terenu. On je ogolio brojne sistemske probleme srpskog omladinskog fudbala koji su bili prisutni mnogo pre početka Evropskog prvenstva.
Već prilikom objavljivanja spiska bilo je jasno da Srbija neće nastupiti u najjačem sastavu. Pošto se šampionat igrao van zvaničnog FIFA termina, klubovi nisu bili u obavezi da puste svoje igrače.
Crvena zvezda nije dozvolila Vasiliju Kostovu da nastupi za reprezentaciju, Anderleht je zadržao Mihajla Cvetkovića, Bazel Andreja Bačanina, dok je RB Lajpcig procenio da Andrija Maksimović ostane na pripremama sa nemačkim klubom.
Tako je Srbija na Evropsko prvenstvo otputovala bez nekoliko igrača koji su trebalo da predstavljaju okosnicu tima.
Posebno je zanimljiva odluka Crvene zvezde da zadrži Vasilija Kostova. Klub koji se često predstavlja kao jedan od nosilaca srpskog fudbala procenio je da su letnje pripreme važnije od najvećeg reprezentativnog turnira u omladinskoj konkurenciji. Formalno, Zvezda je imala pravo na takav potez, ali ostaje pitanje da li je njime korist imao i sam igrač, koji je propustio priliku da se dokaže protiv najboljih evropskih vršnjaka i stekne dragoceno međunarodno iskustvo.
Ništa manje značajan nije ni slučaj Andrije Maksimovića. Jedan od najvećih talenata srpskog fudbala ovog leta je napravio veliki transfer u RB Lajpcig, ali je umesto Evropskog prvenstva ostao na pripremama novog kluba. To je još jedan pokazatelj kako interesi klubova sve češće dobijaju prednost u odnosu na reprezentativne obaveze mladih igrača.
Ipak, kadrovski problemi ne mogu biti jedino opravdanje za ono što je Srbija prikazala u Velsu.
Reprezentacija tokom tri utakmice nije uspela da izgradi prepoznatljiv model igre. Odbrana je često delovala nesigurno, vezni red nije uspevao da kontroliše tempo utakmice, a u napadu je nedostajalo organizovanih akcija i jasne ideje. Protiv Italije Srbija nije ozbiljnije ugrozila favorita, protiv Ukrajine je ispustila vođstvo, dok je u duelu sa Hrvatskom ponovo ostavila utisak ekipe koja nije uspela da pronađe odgovor na zahteve velikog takmičenja.
Zbog toga će se neizbežno postaviti i pitanje odgovornosti selektora Gordana Petrića. Iako je radio sa oslabljenim sastavom, Srbija ni u jednom trenutku nije pokazala jasan taktički identitet koji bi nadomestio nedostatak individualnog kvaliteta.
Istovremeno, neuspeh u Velsu ponovo je otvorio raspravu o realnom kvalitetu generacije 2007/08, koja je u domaćoj javnosti često predstavljana kao jedna od najtalentovanijih u poslednjoj deceniji.
Poređenja sa generacijom koja je 2015. godine osvojila titulu prvaka sveta na Novom Zelandu pokazala su se preuranjenim. Za razliku od šampionske ekipe Veljka Paunovića, čiji su nosioci već bili standardni u seniorskom fudbalu, današnja generacija još uvek prolazi kroz proces razvoja, a mnogi njeni igrači nemaju kontinuitet na najvišem nivou.
Porazom od Hrvatske stavljena je tačka na razočaravajući nastup Srbije u Velsu. Ono što, međutim, daleko više brine od samog rezultata jeste činjenica da je Evropsko prvenstvo pokazalo sve slabosti sistema – od odnosa klubova prema reprezentaciji, preko nemoći Fudbalskog saveza Srbije da okupi najjači tim, do igre koja nije opravdala očekivanja.
Zato debakl u Velsu ne bi smeo da ostane upamćen samo kao još jedan neuspešan turnir jedne generacije, već kao ozbiljno upozorenje da srpski omladinski fudbal mora da preispita način na koji razvija svoje najveće talente i priprema ih za najveću scenu.
