https://lat.sputnikportal.rs/20260705/dok-u-srcu-ne-odustanemo-kosovo-nije-izgubljeno---sve-zavisi-od-nas-video-1200977940.html
Dok u srcu ne odustanemo, Kosovo nije izgubljeno - Sve zavisi od nas /video/
Dok u srcu ne odustanemo, Kosovo nije izgubljeno - Sve zavisi od nas /video/
Sputnik Srbija
Kratkoročno sam pesimista, kada vidimo kakva je situacija na KiM i šta se događe ali dugoročno imamo pravo na optimizam. Moramo da razumemo da sve zavisi od... 05.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-05T20:22+0200
2026-07-05T20:22+0200
2026-07-05T20:22+0200
srbija
od četvrtka do četvrtka
srbija
srbija – politika
kosovo i metohija (kim)
analize i mišljenja
miloš ković
vidovdan
gazimestan
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/06/0d/1186763096_0:162:3065:1886_1920x0_80_0_0_789e6e8695fc345805dc14bf73ce2686.jpg
Ovako istoričar Miloš Ković u emisiji radio Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka“ sumira utiske sa Kosova i Metohije gde je bio u vreme obeležavanja Vidovdana. I pored brutalnosti kojoj je svedočilo nekoliko stotina Srba na Gazimestanu, naš sagovornik kaže da se vratio ohrabren i ojačan.„Kada govorimo o pesimizmu i optimizmu, moramo da se setimo da je i sveti knez Lazar proveo svoju mladost na dvoru cara Dušana gde je gledao Srbiju u punoj snazi, o onda mu je pripalo da živi u vremenu propasti, sukuba, svađa i podele carstva. Ipak, radio je ono što je bilo do nega najbolje što je mogao i tek sada vidimo koliko to znači njegovm narodu. Mislim da je to pouka za sve nas“, naglasio je Ković.Tekstovi koje su nakon brutalne reakcije kosovske policije napisali Živojin Rakočević, Mitra Reljić i jedan od uhapšenih Stefan Tatar na kraju su zavrašeni istom porukom – da će nas upravo zbog torture kojoj su pojedini Srbi bili izloženi, svake godine biti sve više i više.Koliko god se smanjimo, oni neće biti zadovonjni, jer im je cilj da nas nemaIako nije bilo nikakvih nacionalih obeležija i provokacija Srba, naš sagovornik ocenjuje da je očigledno da ljudi koji donose takve vrste odluka nikad neće biti zadovoljni.„Koliko god smo mali, ne možemo da budemo i dovoljno mali za njih. Za njih je prosto problem postojanje Srba na KiM - ljudi su zatvoreni u geta, ponižavanja su gotovo svakodnevna, muškarce svakodnevno hapse i drže u zatvorima. Na delu je policijski teror, kažemo zulum, kao u najcajnjim turskim vremenima. I to ne prestaje. Tako da se vidi, da je u stvari problem samo puko postojanje jednog naroda na tlu na kom taj narod živi dugi niz vekova,“ naglasio je profesor Filozofskog fakulteta.Nije tačno da ne možemo ništa da preduzmemoNa pitanje šta nam je činiti, Ković kaže da je na Srbima koji tamo žive da ostanu tu gde su, da izdrže, da ne prodaju zemlju koja se sada prodaje brže nego ikada. On zna da je to lako reći iz Beograda ali je to sve što se može u ovom trenutku. Taj srpski prsten oko Prištine, prema njegovim rečima, sve je tanji. Problem je u tome što nema perspektive za mlade, što nema projekata koji bi ih tamo zadržali, jer ljudi ne žele da žive samo od pomoći pokloničkih agencija i Kancelarije za KiM. Ipak, naš sagovornik naglašava i da svako od nas treba da se zapita šta je uredio da se to ne dogodi?„Nije tačno da ne možemo ništa, najmanje što možemo jeste da odemo na KiM. Srbima na Kosmetu to mnogo znači, a nama možda čak više, jer ja evo i dalje ne mogu da objasnim šta je to što me stalno vuče. Tamo se čovek suočava sa istinom – sa istinom o sebi, ko smo i odakle dolazimo. Sočavamo se sa istinom o onima koji su nas bombardovali i koji nas i dan danas drže pod okupacijom, a nude neku svetlu evropsku ili zapadnu budućnost bez svete srpske zemlje? Faktički vidimo kakva će nam uloga sutra pripadati u tom njihovom Diznilendu ako našu braću i sestre na KiM tretiraju na ovaj način. Ko ćemo onda biti mi - jedina zemlja kandidat za EU od koje se traži da se odrekne dala svoje teritorije“, podvukao je Ković.Šta znači odricanje od KiM?On dodaje da je tu i ona mnogo dublja istina - pitanje smisla Kosovskog zaveta. Šta teba da radimo u ovom trenutku? Šta znači odricanje od KiM? Manastir Visoki dečani su, prema Kovićevom mišljenju, verovatno vrhunac srpske kulture. „Ne znam da li postoji nešto ravno toj svetinji. A onda dodajte još Gračanicu, pa Pećku patriaršiju u kojoj su mošti naših svetitelja, arhiepiskopa, patrijarha, pa i Bogorica Ljeviška, sveti Devič, Zočište, Brnjak, Banjska, Draganac…. Ko smo mi da se odreknemo svega, kada tamo žive žene koje odgajaju svoju decu u getima. I treba razgraničiti pojmove enklava od geta. Enklava je deo tuđe države na vašoj teritoriji pa zato Srebi na Kosovu i Metohiji radije koriste reč geto“, precizan je naš sagovornik.Sa KiM nema igre, nema razgraničenjaPored razgovora sa običnim ljudima i sveštenstvom, naš sagovornik ukazuje da činjenicu da ne treba da zanemarimo ni neku vrstu političkog aktivizma. Ako vidimo, dodaje on, da je ovo društvo posustalo, hajde vidimo šta mi možemo da uradimo - ne samo da u svakoj prilici branimo princip nedeljivosti naše zemlje, Rezoluciju 1244 i Ustav nego da vidimo postoji li neki vid aktivizma kroz koji mi možemo da branimo da javno argumentujemo stav da sa Kosovom i Metohijom nema igre, nema pogađenja.„Taj stav može da se brani i na geopolitički način, jer ako dozvolite raspračavanje svoje države, jednog dela svoje teritorije, šta će biti s ostatakom? Nemate garanciju da neće tražiti i ostatak. Dakle, postoji jasan, artikulisan stav da sa KiM nema igre, nema razgraničenja, nema podele. Da je to sveta zemlja, da tamo žive naši sunarodnici i postaviti pitanje – ko smo da se 600. godina posle kosovske bitke odreknemo celog tog nasleđa?“ zapitao je naš sagovornik.Ković je svestan da ima mnogih koji kažu da kao nema veze, mi tu teritoriju ne možemo da zadržimo, da je Kosovo, kosovski zavet samo ideja - pa nije. „To je zemlja. To je sveta zemlja. To je zemlja koju oru naši sunarodnici. Oru je i Albanci ali su svi pozvani da ostanu na njoj. Naš pokret je napravio projekat reintegracije Kosova i Metohije u ustavnopravni poredak, koji previđa sušunsku autonomiju za KiM, u sastavu Republike Srbije onako kako se navodi i u Rezoluciji 1244. Unutar te suštinske autonomije treba da postoji i suštinska autonomija za Srbe koji tamo žive. Dakle, sve se može“, uveren je on.Danas utopija ali sutra realnostMi Albancima, dodaje Ković, možemo da punudimo vladavinu prava, klasičan liberalni princip u kome će biti -kako je nama, tako će biti i njima. Naravno, vladavina prava znači i vraćenje oduzete imovine i kažnjavanje zločinaca. U ovom trenutku to, kako kaže naš sagovornik, zvuči kao utopija, ali sutra će se međunarodne okolnosti promeniti, pa će onda albanske političke elite morati da razmisle tome s kim će da žive - da li sa Amerikancima, Turcima ili sa Srbima, rekao je naš sagovornik.Najgora iskustva prema njegovom mišljenju, Srbi sa Kosova i Metohije imaju sa Englezima, Nemcima i Holanđanima, dok su drugačija sa Italijanima, Špancima, Francuzima. „Imate jednog Žaka Ogara i njegovu knjigu „Evropa je umrla u Prištinji“ koju danas možemo da čitamo kao pročanstvo. Dakle, svako je dobrodošao kod dobrog domaćina ali taj koji dolazi kao gost ne može da mu uzme kuću“, podvukao je Miloš Ković.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
od četvrtka do četvrtka, srbija, srbija – politika, kosovo i metohija (kim), analize i mišljenja, miloš ković, vidovdan, gazimestan
od četvrtka do četvrtka, srbija, srbija – politika, kosovo i metohija (kim), analize i mišljenja, miloš ković, vidovdan, gazimestan
Dok u srcu ne odustanemo, Kosovo nije izgubljeno - Sve zavisi od nas /video/
Kratkoročno sam pesimista, kada vidimo kakva je situacija na KiM i šta se događe ali dugoročno imamo pravo na optimizam. Moramo da razumemo da sve zavisi od nas - biće gotovo onda kada mi to kažemo ali dok mi u srcu ne odustajemo ništa nije gotovo. Siguran sam da ćemo se vratiti na svetu srpsku zemlju ukoliko budemo pametni da sčekamo svoj trenutak.
Ovako istoričar Miloš Ković u emisiji radio Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka“ sumira utiske sa Kosova i Metohije gde je bio u vreme obeležavanja Vidovdana. I pored brutalnosti kojoj je svedočilo nekoliko stotina Srba na Gazimestanu, naš sagovornik kaže da se vratio ohrabren i ojačan.
„Kada govorimo o pesimizmu i optimizmu, moramo da se setimo da je i sveti knez Lazar proveo svoju mladost na dvoru cara Dušana gde je gledao Srbiju u punoj snazi, o onda mu je pripalo da živi u vremenu propasti, sukuba, svađa i podele carstva. Ipak, radio je ono što je bilo do nega najbolje što je mogao i tek sada vidimo koliko to znači njegovm narodu. Mislim da je to pouka za sve nas“, naglasio je Ković.
Tekstovi koje su nakon brutalne reakcije kosovske policije napisali Živojin Rakočević, Mitra Reljić i jedan od uhapšenih Stefan Tatar na kraju su zavrašeni istom porukom – da će nas upravo zbog torture kojoj su pojedini Srbi bili izloženi, svake godine biti sve više i više.
Koliko god se smanjimo, oni neće biti zadovonjni, jer im je cilj da nas nema
Iako nije bilo nikakvih nacionalih obeležija i provokacija Srba, naš sagovornik ocenjuje da je očigledno da ljudi koji donose takve vrste odluka nikad neće biti zadovoljni.
„Koliko god smo mali, ne možemo da budemo i dovoljno mali za njih. Za njih je prosto problem postojanje Srba na KiM - ljudi su zatvoreni u geta, ponižavanja su gotovo svakodnevna, muškarce svakodnevno hapse i drže u zatvorima. Na delu je policijski teror, kažemo zulum, kao u najcajnjim turskim vremenima. I to ne prestaje. Tako da se vidi, da je u stvari problem samo puko postojanje jednog naroda na tlu na kom taj narod živi dugi niz vekova,“ naglasio je profesor Filozofskog fakulteta.
Nije tačno da ne možemo ništa da preduzmemo
Na pitanje šta nam je činiti, Ković kaže da je na Srbima koji tamo žive da ostanu tu gde su, da izdrže, da ne prodaju zemlju koja se sada prodaje brže nego ikada. On zna da je to lako reći iz Beograda ali je to sve što se može u ovom trenutku. Taj srpski prsten oko Prištine, prema njegovim rečima, sve je tanji. Problem je u tome što nema perspektive za mlade, što nema projekata koji bi ih tamo zadržali, jer ljudi ne žele da žive samo od pomoći pokloničkih agencija i Kancelarije za KiM.
Ipak, naš sagovornik naglašava i da svako od nas treba da se zapita šta je uredio da se to ne dogodi?
„Nije tačno da ne možemo ništa, najmanje što možemo jeste da odemo na KiM. Srbima na Kosmetu to mnogo znači, a nama možda čak više, jer ja evo i dalje ne mogu da objasnim šta je to što me stalno vuče. Tamo se čovek suočava sa istinom – sa istinom o sebi, ko smo i odakle dolazimo. Sočavamo se sa istinom o onima koji su nas bombardovali i koji nas i dan danas drže pod okupacijom, a nude neku svetlu evropsku ili zapadnu budućnost bez svete srpske zemlje? Faktički vidimo kakva će nam uloga sutra pripadati u tom njihovom Diznilendu ako našu braću i sestre na KiM tretiraju na ovaj način. Ko ćemo onda biti mi - jedina zemlja kandidat za EU od koje se traži da se odrekne dala svoje teritorije“, podvukao je Ković.
Šta znači odricanje od KiM?
On dodaje da je tu i ona mnogo dublja istina - pitanje smisla Kosovskog zaveta. Šta teba da radimo u ovom trenutku? Šta znači odricanje od KiM? Manastir Visoki dečani su, prema Kovićevom mišljenju, verovatno vrhunac srpske kulture.
„Ne znam da li postoji nešto ravno toj svetinji. A onda dodajte još Gračanicu, pa Pećku patriaršiju u kojoj su mošti naših svetitelja, arhiepiskopa, patrijarha, pa i Bogorica Ljeviška, sveti Devič, Zočište, Brnjak, Banjska, Draganac…. Ko smo mi da se odreknemo svega, kada tamo žive žene koje odgajaju svoju decu u getima. I treba razgraničiti pojmove enklava od geta. Enklava je deo tuđe države na vašoj teritoriji pa zato Srebi na Kosovu i Metohiji radije koriste reč geto“, precizan je naš sagovornik.
Sa KiM nema igre, nema razgraničenja
Pored razgovora sa običnim ljudima i sveštenstvom, naš sagovornik ukazuje da činjenicu da ne treba da zanemarimo ni neku vrstu političkog aktivizma. Ako vidimo, dodaje on, da je ovo društvo posustalo, hajde vidimo šta mi možemo da uradimo - ne samo da u svakoj prilici branimo princip nedeljivosti naše zemlje, Rezoluciju 1244 i Ustav nego da vidimo postoji li neki vid aktivizma kroz koji mi možemo da branimo da javno argumentujemo stav da sa Kosovom i Metohijom nema igre, nema pogađenja.
„Taj stav može da se brani i na geopolitički način, jer ako dozvolite raspračavanje svoje države, jednog dela svoje teritorije, šta će biti s ostatakom? Nemate garanciju da neće tražiti i ostatak. Dakle, postoji jasan, artikulisan stav da sa KiM nema igre, nema razgraničenja, nema podele. Da je to sveta zemlja, da tamo žive naši sunarodnici i postaviti pitanje – ko smo da se 600. godina posle kosovske bitke odreknemo celog tog nasleđa?“ zapitao je naš sagovornik.
Ković je svestan da ima mnogih koji kažu da kao nema veze, mi tu teritoriju ne možemo da zadržimo, da je Kosovo, kosovski zavet samo ideja - pa nije.
„To je zemlja. To je sveta zemlja. To je zemlja koju oru naši sunarodnici. Oru je i Albanci ali su svi pozvani da ostanu na njoj. Naš pokret je napravio projekat reintegracije Kosova i Metohije u ustavnopravni poredak, koji previđa sušunsku autonomiju za KiM, u sastavu Republike Srbije onako kako se navodi i u Rezoluciji 1244. Unutar te suštinske autonomije treba da postoji i suštinska autonomija za Srbe koji tamo žive. Dakle, sve se može“, uveren je on.
Danas utopija ali sutra realnost
Mi Albancima, dodaje Ković, možemo da punudimo vladavinu prava, klasičan liberalni princip u kome će biti -kako je nama, tako će biti i njima. Naravno, vladavina prava znači i vraćenje oduzete imovine i kažnjavanje zločinaca. U ovom trenutku to, kako kaže naš sagovornik, zvuči kao utopija, ali sutra će se međunarodne okolnosti promeniti, pa će onda albanske političke elite morati da razmisle tome s kim će da žive - da li sa Amerikancima, Turcima ili sa Srbima, rekao je naš sagovornik.
Najgora iskustva prema njegovom mišljenju, Srbi sa Kosova i Metohije imaju sa Englezima, Nemcima i Holanđanima, dok su drugačija sa Italijanima, Špancima, Francuzima. „Imate jednog Žaka Ogara i njegovu knjigu „Evropa je umrla u Prištinji“ koju danas možemo da čitamo kao pročanstvo. Dakle, svako je dobrodošao kod dobrog domaćina ali taj koji dolazi kao gost ne može da mu uzme kuću“, podvukao je Miloš Ković.
